Dužnička kriza u Evropi više nije samo problem Starog kontinenta. U kombinaciji sa strahovanjima od dvocifrene recesije u Sjedinjenim Državama, prezaduženost Evrope gura globalnu ekonomiju u drugi ciklus finansijske panike i ekonomske recesije.
S druge strane, države koje beleže ekonomski uspon i zemlje BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), možda sebe smatraju srećnicima koji su izbegli takve finansijske potrese. Ali, i te zemlje treba dobro da razmotre trenutnu situaciju. Imajući u vidu integraciju finansijskih tržišta i snažne trgovinske veze na globalnom nivou, finansijska kriza i privredna stagnacija ekonomski razvijenih država, nesumnjivo će ugroziti pozicije i država u razvoju. U navedenim okolnostima, apeluje se na najznačajnije zemlje u usponu da upotrebe svoje velike devizne rezerve i otkupe dugove država pogođenih krizom, poput Grčke, Italije i Španije. Kina, čije se devizne rezerve procenjuju na 3,2 biliona dolara, doživljava se kao vitez koji dolazi da spasi prezadužene evropske narode. Iako se vlada u Pekingu nije obavezala da će dati značajnu pomoć Evropi, javno je zahtevala od Evropske unije da dodeli Kini status tržišne ekonomije ukoliko očekuje od te države da „otvori kasu“.
Nažalost, oni koji očekuju da Kina odigra direktnu ulogu u smirivanju finansijske panike koja vlada u Evropi nisu realni. Kineski lideri su obazrivi kada je reč o međunarodnim finansijskim poslovima, a pre smene na državnom kormilu (za koju se očekuje da će se odigrati naredne godine), nijedan visoki zvaničnik ne želi da stavlja na kocku svoju političku reputaciju tako što će se zalagati za pokretanje odvažne akcije. Čak i u slučaju da Kina pokaže volju da pomogne ugroženim evropskim državama, takav scenario ne bi podrazumevao izdvajanje velike sume novca, potrebne da bi se povratilo poverenje u finansijski sektor Evrope.
To, međutim, ne znači da Kina ne može da učini baš ništa da bi pomogla Evropi. Uprkos činjenici da nastojanja kineskih zvaničnika da dobiju veliki ustupak od EU, odnosno status tržišne ekonomije, nisu stigla u pravi čas, potrebno je da vlada u Pekingu razmotri koristi koje bi dobila kada bi obezbedila ograničenu, ali istinsku pomoć Evropi. Svakako, Kini je u interesu da pomogne evropskim državama da ponovo uspostave ekonomsku stabilnost. Kina je najveći trgovinski partner EU i prošle godine izvezla je na to tržište proizvode u vrednosti od 383 milijarde dolara. To praktično znači da bi recesija u Evropi mogla negativno da utiče i na kinesku ekonomiju.
Postoje tri mere koje vlada u Pekingu može da pokrene da bi pomogla Evropi, a ukoliko se ispostavi da su te akcije delotvorne, EU mora da ostavi po strani izvesna podozrenja prema Kini. Prvo, potrebno je povećati izvoz robe iz država članica Unije u Kinu tako što će biti otklonjene administrativne trgovinske prepreke. Ilustracije radi, uvećanje stope izvoza proizvoda iz EU u Kinu za deset odsto omogućilo bi otvaranje najmanje 300.000 radnih mesta u Evropi. Drugo, Kina može da učestvuje u dokapitalizaciji banaka u Evropi jer je potrebno osnažiti njihove pozicije. Takođe, kineske finansijske institucije žele da ulože sredstva u čuvene zapadne banke i sada je pravi trenutak za to. Najzad, kriza koja potresa Evropu predstavlja veliku šansu za Kinu da poveća stopu direktnih investicija. Godine 2010. vrednost direktnih kineskih investicija u državama EU iznosila je gotovo 1,3 milijardi dolara. Danas, kada evropske vlade i kompanije pokušavaju da privuku inostrane investitore, kineske kompanije, koje žele da osvoje tržišta i modernizuju se, trebalo bi da iskoriste tu šansu.
Autor je profesor javne uprave na Koledžu Klermont Mekena.
Copyright: Project Syndicate
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
