Kiša došla kao blagoslov, ali na nekim njivama više nema šta da spasi: Žitarice desetkovane, poljoprivrednici gledaju ka državi

Sušni period koji je pogodio Srbiju ostavio je velike posledice na žitarice, kojima je kiša bila prekopotrebna.

Kukuruz, soja, suncokret, kao i šećerna repa čekali su kišu, koja je ovih dana i pala, ali je ona na nekim mestima došla prekasno i neće moći da se izvuče rod.

Vojislav Malbaški iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata za Danas kaže da je jako loša situacija što se tiče kukuruza i suncokreta.

„Da li će se tu nešto promeniti, videćemo u narednim nedeljama. Pitanje je da li je kiša skroz zakasnila ili će biti neke nade, pa će se neki prinos ostvariti. Ali svakako daleko smo od nekog dobrog prinosa“, ukazuje on.

Malbaški navodi da će prinos suncokreta biti prepolovljen.

„Ako je prosek prošle godine bio 1,8 tona po jutru, mislim da će sada biti oko tone, a možda i ispod. Što se tiče kukuruza, prošlogodišnji prinosi su bili oko 3,5 ili četiri tone po jutru, a sada se nadamo da će biti bar preko dve tone“, kaže on.

Malbaški ukazuje da se već sad vidi da na nekim parcelama neće biti prinosa uopšte.

„Kukuruzi su tu izgoreli skroz, metlice se osušile i tu ne možemo ništa da očekujemo“, navodi naš sagovornik.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković za Danas ističe da je kiša došla u poslednji čas.

„Prethodnih dana palo je oko 30 litara kiše po metru kvadratnom i neki usevi će uspeti da se izvuku, ali biće trećina ili polovina roda, a negde neće biti uopšte roda“, navodi on.

Ako je setva kasnije odražana ili je primenjena drugačija agrotehnička mera, njima nema spasa, tvrdi Matković.

„Meni je kukuruz izbavio klip i on je u formiranju. Ali oni koji su kasniji i nemaju klip, pitanje je šta će sa njima biti. Ako se vreme bude stabilizovalo, možda nešto bude od njih, ali za sada nema ništa“, objašnjava on.

Kiša je, kako kaže, trenutno izvukla situaciju.

„Ovo je bio blagoslov, odlično nam je došla kiša. Ne možemo da procenim trenutno koliko će spasiti kukuruz, jer je zakasnila malo, ali definitivno je dobro došla“, naglašava Matković.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas kaže da je kiša, koja je ovih dana pala, nešto roda spasila, ali da će se videti za nekih sedam dana koliko je pomogla.

„Koliko vidim, rane sorte kukuruza će više stradati, rana setva i FAO grupe 350 i 400. One su počele da se oprašuju i da guraju klip baš u to nezgodno vreme kada su bile visoke temperature i to nije dobra oplodnja. Nije mogla svaka biljka da izgura klip, nego je to uradila tek svaka treća ili četvrta“, ukazuje on.

Kako dodaje, kasnije sorte još nisu u fazi puštanja metlica i klipova i tu će ova kiša biti presudna da bude dobra oplodnja.

„Međutim, ne može na jednoj kiši da se zasnuje cela proizvodnja i neki rod. Presudno je i šta će biti za neke dve nedelje kada bude nalivalo zrno“, objašnjava Filipović.

Kada je reč o soji, ona je jako zakržljala, ukazuje naš sagovornik.

„Maj je bio ceo hladan, a soja to ne voli. Ona voli mokru zemlju sa puno vlage i sunce odozgo i toplo vreme. Maj je bio tmuran, a onda je došao jun gde su odmah počele ekstremne temperature i soja je u jako lošem stanju. Mala je, a ona u ovo vreme treba da bude do pojasa, a ona nije ni do kolena“, navodi Filipović.

Prema njegovim rečima, neko realno očekivanje je da, ako bude sve u redu i ne bude previsokih temperatura i bude još kiša, bude oko polovina od nekog osrednjeg roda.

„Preko tone po hektaru ne može se očekivati“, smatra on.

Filipović naglašava da je ova kiša najviše pomogla suncokretu, barem u Bačkoj.

„On se dosta dobro drži i biće prinosa. Međutim, čujem da je u banatu izgoreo i suncokret i kukuruz i sve. Tamo je kiša zakasnila dve nedelje, u drugačijoj je tamo kondiciji zemlja i suša će ih baš pogoditi“, upozorava on.

Kako dodaje, kiša je dobro došla i šećernoj repi.

„Ona jeste počela da odbacuje donje listove kako je suša nadirala, ali ova kiša će joj biti taman. Da nije bilo kiše još nedelju dana i ona bi počela da truli i onda bismo imali baš veliki problem“, pojašnjava Filipović.

Sastanak poljoprivrednika zbog loše situacije

Filipović za Danas otkriva da će poljoprivrednici večeras u 20 časova održati sastanak u Banatu.

„Učestovaće oko 13 ili 14 udruženja iz Vojvodine i jedno iz Centralne Srbije. Tražićemo od Vlade Srbije neko rešenje, da vidimo šta oni predlažu povodom ove katastrofalne suše“, navodi on.

Čemu služi Ministarstvo poljoprivrede ako ne reaguje na ovakve situacije, pita Filipović.

„Ministarstvo treba samo da izađe sa rešenjima, treba da budu obavešteni šta se dešava na njivama i da ponude šta mogu da pomognu ljudima“, poručuje on.

Filipović dodaje da će u subotu ovi poljoprivrednici izaći sa zajedničkom izjavom.

On navodi da nema padavina u dovoljnim količinama i da je suša višegodišnja.

„Od osam godina, imali smo šest sušnih, to ne može da se nadomesti sa jednom ili dve kiše. Nama je potrebno preko zime pola metra snega, pa onda kišni mart, pa kišni april, isto tako i jesen. Ali mi imamo sušna proleća i jeseni, kao i sušna leta sa visokim temperaturama“, kaže Filipović.

Kako kaže, poljoprivrednici su svesni toga da se klima menja i prilagođavaju se.

„Ja ću već ove godine početi da menjam moje kulture i plodored. Izbaciću kukuruz, vidim da je veliki problem da se on sada odgaji. Izbaciću i soju u potpunosti. Probaću sa ozimnim kulturama, koje se seju u jesen, jer je više vlage tada i više kiša. Ubaciću uljanu repicu i više žita i ječma. U proleće će mi ostati samo suncokret i stočni sirak umesto kukuruza, on ima mnogo manje potrebe za kišom i vodom nego kukuruz, a rađa slično i cena mu je slična“, otkriva Filipović.

Kako klimatske promene utiču na žitarice?

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ana Vuković Vimić za Danas objašnjava da klimatske promene dovode do promene prosečnih klimatskih uslova, pre svega toplotnih uslova.

„Srednja temperatura za period od 10 godina na teritoriji Srbije se već povećala za oko dva stepena celzijusa, u odnosu na prosek za period 1961-1990. Svaka decenija je toplija od prethodne i trend porasta se nastavlja i ubrzava“, ukazuje ona.

Kako dodaje, leta su prosečno sve duža i sušnija, a to je i sezona koja se i najviše zagreva.

„Pored promena u opštim klimatskim karakteristikama, koje su zaista veoma brze, ono što je najopasnije po stabilnost poljoprivredne proizvodnje je učestalija pojava ekstremnih vremenskih uslova – toplotnih talasa tokom godine i ekstremno visokih letnjih temperatura, jačih suša i intenzivnih padavina, često praćenih gradom“, upozorava Vuković Vimić.

Zbog toga je, kako kaže, varijacija u prinosima veća, sa sve češćim štetama i gubicima.

„Usled ranog kretanja vegetacije usled toplotnih talasa tokom zime ili ranog proleća, sve češća je pojava šteta od mraza. Usled promene godišnje raspodele padavina i promene raspodele padavina po intenzitetu, kao i viših temperatura, učestalije su suše sa najvećim uticajem na vrste koje svojim fenološkim razvojem obuhvataju i letnju sezonu. Usled pojave ekstremno visokih temperatura dolazi i do pokretanja takozvanih flash droughts, koje nisu još adekvatno prepoznate kod nas kao opasnost. To su nagle pojave suše usled povećane potrebe za vodom biljaka u određenom periodu godine u kombinaciji sa toplotnim talasima“, navodi ona.

Suša više nije pojava koja se sporo razvija i zavisi samo od smanjene količine padavina u nekom periodu, podvlači Vuković Vimić.

S druge strane, kako navodi, grad je učestaliji i rasprostranjeniji i raste prosečna veličina zrna grada, kao i olujni udari vetra, što dovodi do mehaničkih oštećenja na usevima, ali i na poljoprivrednoj infrastrukturi.

Ona podseća da je procenjen uticaj klimatskih promena za pšenicu, kukuruz, soju, šećernu repu i suncokret.

„Procena je obuhvatala procene po fenološkom razvoju ovih vrsta i njihovih potreba za vodom, kao i rizika od kombinovanog uticaja temperatura i nedostatka padavina“, objašnjava naša sagovornica.

Prema tome, najmanje ugrožena je pšenica, za sada. S druge strane, najviše je ugrožen kukuruz, naročito jer je njegovo gajenje rasprostranjeno i velikim delom je u okviru porodičnih gazdinstava, kaže ona.

Zatim po ugroženosti idu soja i suncokret, dodaje.

„Šećerna repa, iako je veoma osetljiva na nepovoljne uslove koji su učestali usled klimatskih promena, njena proizvodnja je većinski u vlasništvu firmi, odnosno šećerana, koje imaju veći adaptivni kapacitet. Adaptivni kapacitet obuhvata mogućnost za smanjenje negativnih uticaja, za šta je potrebno znanje i novac za ulaganje, u ovom slučaju u sisteme za navodnjavanje. Sistemi za navodnjavanje moraju biti održivi i dostupnost vode mora postojati u toku sušnih godina“, naglašava Vuković Vimić.