Šta kažu poljoprivrednici o zahtevu Ministarstva da dokažu reprezentativnost pre sastanka?

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će za svaki sastanak sa poljoprivrednicima biti potrebno da oni prvo dokažu svoju reprezentativnost.

To znači da će morati da pokažu podatke da su registrovani u Agenciji za privredne registre (APR), kao i Statut udruženja,  ukoliko nije javno objavljen.

Dodatno, udruženja treba da dostave i informacije o ukupnom broju članova, kao i o osnovnoj delatnosti kojom se članovi bave (ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo), procenjenoj površini zemljišta koju obrađuju ili broju grla stoke u vlasništvu članova, kao i o imenovanim predstavnicima sa ovlašćenjem, uz potpise članova koji potvrđuju da ih ti predstavnici zastupaju.

Iako se čini kao prevelika komplikacija da bi se organizovao jedan sastanak, ova mera mogla bi da stane na put fantomskim udruženjima, ali postoji opasnost i da manji poljoprivrednici i lokalna udruženja izgube pravo glasa.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas kaže da bi ovo moglo da isključi iz priče razna fantomska udruženja.

„Svako udruženje mora da bude registrovano u APR-u. A videli smo mnogo onih njihovih fantomskih udruženja ranije, ja te ljude nikad nisam upoznao na nekim sastancima. Uvek kad smo protestovali, bila je ista grupacija i neka udruženja sa kojima smo sarađivali“, navodi on.

Filipović ističe da je Inicijativa prepoznatljiva po uticaju i načinu funkcionisanja.

„Uvek donosimo odluku na nivou upravnog odbora i na nivou skupštine. Imamo 72 osobe u skupštini Inicijative, kao i upravni odbor sa 12 članova, predsednika skupštine, potpredsednika i predsednika udruženja. Mi imamo statut i sve šta treba, a verujemo da je problem kod nekih drugih udruženja, kod tih fantomskih sa po tri člana. S te strane je dobro što će se razvrstati i videti ko je ko“, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da ima raznih udruženja u Srbiji.

„Mi kad smo bili na sastanku pre nekoliko godina, tada je u Palati Srbija bilo čak 62 udruženja, a za dosta njih ja nikad nisam čuo. S te strane jeste dobro da se pokaže ko traži sastanak, kakvo je to udruženje i koga ono zastupa“, smatra Filipović.

On ukazuje i na to da su velike razlike među zahtevima poljoprivrednika u različitim delovima Srbije.

„Ratar u Subotici i u Šapcu nemaju isti problem, a kamoli različiti vidovi poljoprivrednika, kao što su recimo ratar u Novom Sadu i voćar u Šumadiji, to su totalno različiti problemi“, upozorava naš sagovornik.

Međutim, on podseća da njihovih pet zahteva, koje traže od avgusta 2022. godine, pogađaju sve poljoprivrednike.

„Dizel bez akciza, relevantna berza, da se uredi PIO… to pogađa sve i zajedničko je“, objašnjava Filipović.

Takođe, on tvrdi da je sistem subvencionisanja u Hrvatskoj daleko ispred našeg.

„Tamo postoje podsticaji i po kljunu i po sadnici i litar goriva za kokošku, 10 litara za svinju… jako je razrađeno i tačno se zna šta kome sleduje. A mi ne možemo da uvedemo plavi dizel na pumpe evo već tri godine“, ukazuje Filipović.

Ipak, kako podseća, Inicijativa trenutno ne traži sastanke.

„Prvo treba da se ispoštuju studentski zahtevi da bismo mi počeli da se bavimo nekom našom problematikom. Jesmo u problemu, ali odolevamo, jer bismo time samo odvukli pažnju od studentskih zahteva“, navodi on.

Predsednik Udruženja poljoprirednika Subotice Miroslav Matković nagalašava da je to udruženje pričalo već nekoliko godina unazad o toj ideji.

„To je, prema našem mišljenju, pametna stvar, iako država već zna koja su reprezentativna udruženja, a koja nisu. Koja su se kako pokazala, kako deluju, da li su priklonjena vlasti ili deluju protiv vlasti i slično“, navodi on.

I Matković ukazuje na to da je na sastanku u Palati Srbija bilo toliko udruženja koja se nikad nisu oglasili nigde niti su delovali u bilo kom smislu.

„Ne zna se ni koliko imaju članova. I kad smo pokušali da uđemo sa njima u kontakt, oni su podržavali, ali kada treba da se pozicioniraš, njih onda nema. Bitno je koliko ko ima članova i koliku površinu predstavljaš. Nije isto neko malo selo i kada predstavljaš čitavu Suboticu i okolinu“, smatra on.

Ipak, Matković kaže da treba sačekati da se vidi kako će se to odvijati u praksi.

„Reprezentativnost se do sada merila time ko je najviše traktora isterao na ulice. Jedino su ulice merodavne ko je tu najjači. Tako je bilo u nekom trenutku, ali ne može tako večno. Podržavamo to da se svako udruženje predstavi, a ne da ide bilo ko i kad hoće, ali videćemo kako će to u praksi biti, jer uvek bude nekih pogodnih udruženja i nekih koja to nisu“, navodi naš sagovornik.

Što se tiče manjih udruženja, Matković smatra da će morati da se priklone većim.

„Mi smo imali takvu situaciju da su se nama priključili iz okolnih mesta. Moglo bi se potencijalno očekivati grupisanje udruženja, ali to treba da se uradi planski. Poenta je da se poljoprivrednici udruže i da se usaglase zahtevi, pa da se tako deluje, a da ne bude stalno protesta“, zaključuje on.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić, takođe, podseća da su i ranije tražili da se uvede red u udruženjima.

„Niču udurženja i pokreti na sve strane i više ne znate ko je ko. Mi poljoprivrednici treba bolje da se organizujemo, nemamo nikakav sindikat, razjedinjeni smo i razbijeni odavno. Mi smo predlagali da svaki poljoprivrednik, prilikom podnošenja zahteva za podsticaje, mora da priloži dokument da je član nekog udruženja ili asocijacije poljoprivrede“, navodi on.

Zato, kako kaže, u neku ruku podržavaju ovo šta traži ministarstvo.

„Ipak, nisam siguran da je sve šta traže baš neophodno, možda je to malo preterano. Nama sad treba za svaki sastanak da svi članovi udruženja daju potpise, to nema smisla. Da li ministar traži sastanak i potpise svih članova vlade da dođe na sastanak sa nama? Mislim da je to preopširno što se traži. Nemamo problem da se dostavi broj članova i ko su članovi, ali da jurimo svaki put potpise, to je nemoguća misija“, ukazuje Vasić.

On naglašava da je bitno da se zna struktura i ko ima koliko zemlje, krava, proizvodi mleka i slično tome.

„Ipak, dokumentacija koja je zahtevana je preterana. Ispada da je sada lakše doći na sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nego sa ministrom poljoprivrede u Srbiji“, poručuje Vasić.

Kako dodaje, njihovo udruženje, zajedno sa još nekim, se najaktivnije bavilo pričom o mlečnom govedarstvu i borbom za veće subvencije.

„Izlagali smo se pritiscima države i ostalih, a dok smo mi to radili, mnoga druga udruženja nisu mrdnula prstom. Ja vodim ovo udruženje 15 godina i njih nikad nije bilo za to vreme, a sada su oni najveći profiteri svih ovih borbi. Njih nema ni u jednoj organizaciji, ni u jednom udruženju, a dobili su ogroman novac. Mislim da to nije pošteno“, zaključuje Vasić.

Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) ističe da je njihov stav uvek bio jasan.

„Mi kao savez udruženja, koji u svom sastavu ima više udruženja, uvek smo se zalagali za to da se dokaže reprezentativnost i da sastancima i konsultacijama sa Ministarstvom prisustvuju udruženja koja imaju veliki broj članova“, objašnjava on.

Kako ukazuje, ne sme da se dešava da udruženja sa 10 ili 15 članova idu i potpisuju neke sporazume.

„To je dovelo do svega ovoga. Svaki ministar vodi svoju politiku, potpisivani su sa nekim malim udruženjima sporazumi koji nisu išli u korist poljoprivrednih proizvođača“, navodi Jakšić.

On naglašava da je ta asocijacija najviše puta izlazila na proteste, ali da nisu pozivali poljoprivrednike, već je izlazilo njihovo članstvo.

„Poljoprivredna udruženja ne treba da se bave politikom, treba da gledaju sebe i da budu što reprezentativnija. Bio bi nam spas da se sva udruženja stope u jednu organizaciju. Ali već dugo se radi na razbijanju svih udruženja koja su imala veći broj članova“, upozorava Jakšić.

On podseća da su pravljene svađe, zahvaljujući političarima i u vlasti i u opoziciji.

„Poljoprivrednici su na kraju pretrpeli štetu, gde su otišli u veliki minus i ne mogu da se razduže i vrate kredite i gledaju u nebo šta će da bude“, zaključuje Jakšić.