Zrenjaninci željni „česmovače“

O kakvom je problemu reč struka je davno rekla svoje – izvorišta sirove vode potiču iz starijih naslaga Panonskog basena, odlikuje ih visok sadržaj minerala, gvožđa, amonijaka, natrijuma i izrazito visok sadržaj organskih materija. Osim toga, voda iz tih izvorišta osiromašena je kiseonikom i opterećena rastvorenim sumporvodonikom i metanom, što znači da ima izrazito nepovoljne fizičko-hemijske karakteristike.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, voda u Zrenjaninu je mikrobiološki popuno ispravna, ali taj argument gubi na značaju jer prilikom dezinfekcije hlorom dolazi do reakcija sa organskim materijama. Zato je zrenjaninski vodovodni sistem suočen sa dva oprečna zahteva – jedan se odnosi na smanjenje količine hlora kojom se dezinfikuje sirova voda zbog opasnosti od nastajanja štetnih organohalogenih jedinjenja, dok drugi podrazumeva povećanje količine hlora, zbog opasnosti od biološko-kvalitativnih promena vode u distributivnom sistemu. Na teritoriji banatskog okruga, neispravnost vode, posmatrano na godišnjem nivou, kreće se između 10 i 20 odsto, a na području Zrenjanina između pet i 10 odsto, pokazuju analize Zavoda za javno zdravlje.

– Prema svetskim standardima gornja granica za neispravnost vode je pet odsto, što kod nas nije slučaj. U zrenjaninski vodovod ulazi sirova voda, čiji je hemijski sastav poznat, koja se hloriše. S obzirom na to da je neprečišćena, dakle, nije sterilna, u njoj uvek može da se nađe izvesna količina bakterija. Treba, međutim, naglasiti da to nisu patogene bakterije koje bi mogle da izazovu neku bolest, što znači da voda nije zagađena – tvrdi dr Saša Petković, specijalista higijene.

Problem pijaće vode odavno muči Zrenjanince i verovatno da bi se lakše rešio da je osamdesetih godina prošlog veka bilo više političke volje da se ideja o izgradnji fabrike podrži. Ali, tada se u Zrenjaninu odlučivalo između fabrike vode i zatvaranja korita Begeja i gradnje jezera. Pobedila su gradska jezera. Kada je na red došla fabrika vode, nije više bilo para ni u gradskom ni u državnom budžetu za realizaciju te investicije. Od kada je voda i zvanično zabranjena za piće, dakle u proteklih deset godina, testirano je bezbroj stranih i domaćih tehnologija, isprobana su pilot postrojenja svih renomiranih kompanija u oblasti vodosnabdvanja. Najbliža realizaciji projekta izgradnje fabrike, još 2008. godine, bila je nemačka kompanija Vasertehnik koja je 2012. ponudila optimalno rešenje za sastav ovdašnje vode i potpisala ugovor o gradnji postojenja za prečišćavanje. I kad smo pomislili da je sve rešene, takoreći gotov posao doveden je u pitanje u trenutku promene vlasti, kada je kvalitet vode postalo političko pitanje.

Prema najnovijim informacijiama, razgovori između nemačko-austrijskog konzorcijuma WTA Vasethenik i zrenjaninskog Vodovoda biće nastavljeni krajem januara. Taj dogovor postignut je prilikom susreta (u decembru) predstavnika dve firme. Ono što se moglo čuti za skupštinskom govornicom, prilikom podnošenja izveštaja o vođenim razgovorima, jeste podatak da su troškovi za gradnju fabrike veći od navedenih 25 miliona evra. Zbog kamata. Predstavnici opozicije zatražili transparentnost u vezi sa ovim slučajem, optužujući vlast da neargumentovano krivicu svaljuje na firmu koja je regularno konkurisala i pobedila na tenderu.

Prečišćavanje kao preduslov

– Za vodosnabdevanje Zrenjanina koriste se izdani koji sadrže vodu staru 20.000 do 30.000 godina, koja se sporo kreće, a zahvaljujući dugotrajnoj interakciji sa sedimentima u okviru kojih se nalazi, podzemna voda postepeno biva opterećena preuzetim supstancama. Takva voda se može koristiti bez štetnih posledica po zdravlje potrošača jedino uz odgovarajući pripremu i prečišćavanje – navodi inženjer Saša Vukoje u svojoj knjizi Vodosnabdevanje Zrenjanina.