Zrenjaninski privrednici hoće „nemački recept“

I dok su stranci uzdržani u ocenama, hvaleći privredni ambijent, domaći poslodavci smatraju da ima prostora za efikasnije zakonsko rešenje o radnim odnosima. Zakon o radu pisan je za javna preduzeća, a ne za realan sektor privrede, koji zarađuje plate za sve, jednoglasni su u oceni najvišeg zakonskog akta o radu u zrenjaninskom poslovnom krugu Zrepok.

– Svakako ga treba menjati, jer je on bio neprimeren i prilikom usvajanja 2005. godine, a u međuvremenu se dogodila jedna od najvećih ekonomskih kriza, koja se više pokazuje kao sistemska i čije prevazilaženje zahteva suštinske promene u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, objašnjava Dragan Vidaković, osnivač firme Impel i predsednika Udruženja privrednika Zrepok.

– Osnovna zamerka jeste da je zakon pisan po meri lepih želja iz davno prošlih socijalističkih vremena i po meri zaposlenih u javnim preduzećima, vodeći računa o njihovim pravima, a najviše o mogućnosti da im se doživotno garantuje zaposlenje. Zakon postavlja visoke zahteve poslodavcima u pogledu rešavanja viškova zaposlenih za slučaj nemogućnosti da održavaju poslovne aktivnosti na planiranom nivou. U vreme krize i stalnih promena uslova poslovanja teško je planirati posao na duži vremenski period, pa samim tim i projektovati radna mesta. Sadašnjim rešenjem teško se otpuštaju zaposleni, pa je reakcija poslodavaca da teško zapošljavaju nove radnike. Mišljenja sam da je neophodno učiniti zakon fleksibilnijim, pa i u pogledu raskida ugovora o radu, što će za posledicu imati lakše zapošljavanje novih radnika i ulazak u nove poslovne poduhvate. Ovo je i provereno iskustvo Nemačke, koja upravo u vremenu krize učinila svoj zakon o radu još fleksibilnijim i kao rezultat dobila veću potražnju za radnom snagom od one koja je bila pre krize, tvrdi Dragan Vidaković. Prema njegovim rečima, tripartitni dogovor može pomoći da Srbija dobije zakon koji će biti u skladu sa vremenom i tržištem.

– Tripartitni dogovor je suštinski jedini pravi mehanizam koji može dovesti do sprovodivih rešenja sa kojima će sve strane biti podjednako zadovoljne, međutim u našim uslovima on predstavlja samo simulaciju pregovora između države, sindikata i poslodavaca, a suštinski će biti samo onako kako politička elita koja kontroliše sve učesnike tih pregovora odluči. Verujem da će nedavna izjava američkog ambasadora, koji je rekao da se mora menjati Zakon o radu tako da bude mnogo fleksibilniji, ukoliko se želi dolazak američkih investitora, dati daleko veći doprinos suštinskim promenama zakona i njegovim usklađivanjem sa vremenom i tržištem nego bilo kakvi tripartitni dogovori, kaže Vidaković.

Izmenama Zakona o radu u pravcu njegovog usaglašavanja s stvarnim tržišnim prilikama može se doprineti poboljšanju poslovnog ambijenta, ali to nije dovoljno. Reforme moraju da budu na svim poljima, smatraju zrenjaninski privrednici.

– Najvažnija je reforma javnog sektora. Više je nego očigledno da država sa ovakvom javnom potrošnjom i organizacijom prevazilazi objektivne mogućnosti privrede i građana i ne zadovoljava njihove potrebe za jeftinim i efikasnim javnim servisom. Ključni problem našeg društva jeste to što više troši nego što stvara. Reforma javnog sektora se ne može izvesti, a da se ne ugrozi interes 600.000 ljudi u njemu zaposlenih, koji su po pravilu najzainteresovaniji i najredovnije izlaze na izbore. Istraživanja pokazuju da zaposleni u realnom sektoru nemaju ni volje ni snage da izlaze na izbore, a to politička elita kojoj je stalo samo do rejtinga i što većeg učešća u vlasti, odlično zna i sa tim kalkuliše. Dakle, neće biti rešenja ključnog problema u Srbiji dok se sa time ne saglase ključne političke figure koje će imati hrabrosti i snage da kažu narodu istinu i da to prežive. Pošto u poslednje vreme, sa stalnim pogoršanjem naše finansijske i ekonomske situacije, istina sve više izbija na videlo, ostaje nada da ćemo se suočiti sa tim da moramo živeti od svog rada. I da ćemo preživeti, upozorava privrednik Dragan Vidaković.

Četvrtina bez posla

I dok veći poslodavci, pogotovo inostrani ulagači kao što je Drekslmajer, upravljaju krizom, mali preduzetnici u Zrenjaninu suočavaju se brojnim problemima. Mala privreda je na izdisaju, broj firmi sa blokiranim računima raste, a trgovine se svakodnevno zatvaraju. Zvanična statistika kaže da je u Srednjobanatskom okrugu 10.679 ljudi bez posla, što je 25,81 odsto radno sposobnog stanovništva. Zaposleno je 29.012 građana, a mesečna neto plata iznosila je u proseku 350 evra za 2012. godinu. Mere za zapošljavanje daju rezultate, ali skromne, a Socijalno-ekonomski savet čeka svoj novi saziv da bi obnovio rad.