foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆU Srbiji, o problemu zagađenja vazduha pričamo gotovo neprekidno. I to je sasvim razumljivo – bilo da pričamo o uticaju na naše zdravlje, o njegovom poreklu, ili o nedostacima u njegovom praćenju i izveštavanju, zagađenje vazduha je jedan od vodećih zdravstvenih i društvenih problema savremene Srbije.
Ali iako o njemu pričamo gotovo neprekidno, jedna perspektiva je uporno „skrajnuta” u domaćoj javnosti; prisutna je, ali ne u meri u kojoj zaslužuje.
Kako, naime, rešiti ovaj problem?
Za zagađenje su krive termoelektrane i grejanje u domaćinstvima, ali i, redom, saobraćaj, industrija, poljoprivreda, pa i „uvezeno” zagađenje iz okolnih zemalja; na posredan način kriva je i sama geografija. Da li je to uopšte rešiv problem, sa toliko izvora?
Umesto nekog opšteg, teorijskog, spekulativnog odgovora na ovo pitanje, ovom prilikom nudimo primer. U pitanju je Užice.
U poslednjih 10 godina, Užice je sufinansiralo ugradnju skoro 2000 novih, ekološki prihvatljivih ložišta
Vazduh u Užicu je već godinama među najzagađenijim u Srbiji, ali to nije jedino po čemu se izdvaja.
Naime, Užice već preko 10 godina vodi jednu od najaktivnijih i najuspešnijih kampanja unapređenja kvaliteta vazduha u zemlji, koju sprovodi tamošnje Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, piše Klima101.
Na prvom mestu, Užice uz pomoć sopstvenih i državnih sredstava subvencioniše zamenu stolarije i starih grejnih tela za domaćinstva.
„Od 2015. i zaključno sa 2025. godinom u ove svrhe uložili smo preko 350 miliona dinara”, kaže Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Kako objašnjava sagovornica Klime 101, pored 350 miliona dinara subvencija za domaćinstva, Užice je pokrenulo i čitav niz drugih projekata, uključujući i zamenu grejnih tela u školama u gradu. Danas sve škole i vrtići u Užicu koriste „ekološki prihvatljive” energente, kao što su gas i pelet.
„Posebno smo ponosni na projekte namenjene socijalno ugroženim domaćinstvima”, dodaje Drakul, „u kojima smo kroz dva projekta zamenili 113 neefikasnih šporeta šporetima sa oznakom eko-dizajna.”
Ukupno, u poslednjih 10 godina, u Užicu je uz finansijsku pomoć grada zamenjeno skoro 2000 ložišta, a građani su ugrađivali nove kotlove na gas i pelet, šporete sa eko dizajnom, a u poslednjih par godina i toplotne pumpe. Perspektive radi, po poslednjem popisu, u Užicu ukupno ima oko 28.000 domaćinstava.
Istovremeno, Užice je kroz svoje programe finansiralo i inicijative pošumljavanja, pokrenulo Fond za energetsku efikasnost koji se finansira javnim sredstvima i donacijama, kao i Centar za energetsko savetovanje građana.
Užice je važna lekcija za Srbiju ne samo zbog postojanja ovakve inicijative, već i zbog toga šta njeni rezultati otkrivaju o problemu zagađenja vazduha u Srbiji.
„Užice je primer grada koji je pokazao značajan nivo političke volje, opredeljujući stručni tim i odgovarajuća finansijska sredstva”, ocenjuje Dejan Lekić, stručnjak za zagađenje vazduha i osnivač platforme xEco.
„Ali Užice se istovremeno bori sa ekstremnim prirodnim ograničenjima. Geografski položaj, odnosno duboka kotlina u kojoj se nalazi, u kombinaciji sa čestom pojavom temperaturne inverzije, znači da čak i značajno smanjenje emisija neće odmah doneti vidljive rezultate.”
Inicijativa u Užicu jeste dovela do vidljivih rezultata
Međutim, posmatrajući zvanične podatke koje nudi Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u Užicu se po svemu sudeći mogu videti rezultati ovih pozitivnih promena, sa vrhuncem zagađenja koje je zabeleženi 2015. i 2016. godine.
Nažalost, merenja koncentracija PM 2,5 (koja su važnija i štetnija po naše zdravlje) u Užicu su počela tek u poslednjih par godina, i za sada je tu nemoguće ponuditi bilo kakvu sliku.
Ali, merenja PM 10 nam već otkrivaju neke rezultate.
U grafiku levo prikazan je višegodišnje kretanje srednje vrednosti zagađenja ovim česticama, koje je u nestabilnom padu. Važno je zabeležiti ovde da su vrednosti poslednjih par godina konzistentno ispod 50 mg/m3, što makar znači da u Užicu „prosek” više nije prekomerno zagađenje vazduha. Naravno, kako bi vazduh bio čist, ova vrednost mora biti mnogo manja: preporuka SZO je ispod 15 mg/m3.
U srednjem grafiku prikazano je upravo to: broj dana u toku godine kada je merna stanica zabeležila zagađenje preko 50 mg/m3 PM 10. Iako je i ovde primetan višegodišnji pad, grafik je više „skokovit”, između ostalog, i zato što je ova mera osetljivija na vremenske uslove.
Ako se u toku godine dogodi veći broj dana sa nepovoljnim vremenskim uslovima (hladnoća, pritisak, nedostatak vetra i kiše), u gradu kao što je Užice prelazak granice od 50 mg/m3 je neminovan.
Posebno je u poslednjih 10 godina upečatljiv pad „pikova” zagađenja (grafik desno). Naime, nekadašnji zabeleženi dnevni maksimumi zagađenja su prepolovljeni, sa preko 400 na ispod 200 mikrograma PM 10 po metru kubnom vazduha tokom najzagađenijih dana u godini.
Problem je u tome što je tih 200 mg/m3 izrazito opasno po naše zdravlje – granica prekomernog zagađenja je 50 mg/m3, a Srbija bi i tu granicu trebalo još da spusti, tj. pooštri, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
„Problem kvaliteta vazduha je donekle smanjen, ali nije rešen i pred nama je još dosta posla”, ocenjuje Svetlana Drakul.
Ovi rezultati nam pokazuju istovremeno i uspehe i ograničenja aktivnog rada lokalne samouprave.
„Lokalne samouprave mogu da naprave nešto što bi mogli da kvalifikujemo kao operativna promena – na primer gašenje kotlarnica, širenje toplovoda, proširenje zelenih zona i druge mere koje se najčešće nalaze u Planovima kvaliteta vzaduha”, kaže Dejan Lekić.
„Ali bez države, one ne mogu rešiti sistemske uzroke. Bez državne kontrole tržišta energenata (kvalitet uglja i drveta) i nacionalne strategije za energetsko siromaštvo, lokalni napori ostaju ograničenog dometa.”
Mada lokalne samouprave mogu pomoći rešavanju problema, glavnu ulogu mora igrati država
Rešenja su teška, spora i ponekad ograničena, ali problem nije sizifovski. Zagađenje vazduha ima konkretne izvore o kojima znamo sve više, i Užice treba da posmatramo kao primer jednog aspekta rešenja. I pored 10 godina predanog rada lokalne samouprave, vazduh u Užicu je još uvek prekomerno, opasno zagađen, ali neophodno je da na pravi način razumemo domet tamošnjih aktivnosti.
Pogledajmo, primera radi, njihovu cenu.
Po navodima uprave grada Užica, u projekte sanacija, zamena ložišta i ugradnje ekološki prihvatljivih rešenja za domaćinstva je tokom 10 godina uloženo oko 350 miliona dinara – odnosno, oko 3 miliona evra, ili grubo rečeno u proseku oko 300.000 evra godišnje.
Poređenja radi, godišnji budžet grada Užica je oko 48 miliona evra – 5,6 milijardi dinara za aktuelnu 2026. godinu.
Sredstva koja Užice ulaže u energetiku domaćinstava ne dolaze samo iz gradskog budžeta; kako objašnjava Svetlana Drakul, deo tih sredstava izdvajaju i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i Ministarstvo zaštite životne sredine. Ali ovakva poređenja svejedno mogu da nam pomognu u razumevanju cene borbe protiv zagađenja vazduha: Užice u ove svrhe u poslednjih 10 godina u proseku izdvaja sredstva jednaka oko 0,6% gradskog budžeta.
Važno je napomenuti da ove aktivnosti – zamena grejnih tela, pošumljavanje, unapređenje energetske efikasnosti – imaju dalekosežne koristi koje su mnogo veće od samo zaštite vazduha.
Dva pitanja bi ovde trebalo postaviti. Prvo, koliko bi Užice, kao jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u zemlji, moglo da poboljša situaciju kada bi moglo da ulaže više – primera radi, iznos bliži 1% svog budžeta u rešavanje ovog katastrofalnog, gorućeg problema?
Sa druge strane, kakvo bi stanje bilo u Srbiji da u poslednjih 10 godina država ulaže bar pola procenta svog budžeta u ove svrhe?
Po procenama iz državnog Programa zaštite vazduha za 2015. godinu, kroz prevremene smrti, bolesti i smanjenu produktivnost, zagađenje vazduha u Srbiji pravi štetu od preko 15 milijardi evra godišnje.
Istovremeno, u ovom dokumentu predstavljeno je više scenarija aktivnosti na polju zaštite vazduha, od kojih najambicioznija podrazumeva godišnja ulaganja od 195 miliona evra u borbu protiv zagađenja vazduha – što je zapravo blizu udela iz Užica, oko 0,8% godišnjeg budžeta Republike Srbije.
Kako se procenjuje u Programu, ovakvo ulaganje bi na godišnjem nivou donelo ogromne koristi u vidu manje zdravstvenih troškova, manje smrtnosti, povećane produktivnosti… Za uloženih 195 miliona evra godišnje, Srbija bi videla „neto korist”, procenjuje Program, od preko 800 miliona evra godišnje. Ulaganje bi se isplatilo preko četiri puta.
„Iako su svi akteri važni, država je nezaobilazni pokretač koji postavlja pravni okvir i obezbeđuje resurse”, objašnjava Dejan Lekić.
„Država bi morala da obezbedi kontinuirano finansiranje većim transferom sredstava iz ekoloških taksi direktno u lokalne budžete za sanaciju ložišta, te izmenom regulative u kontekstu standarda uređaja za grejanje a posebno goriva koja se mogu naći u slobodnij prodaji.”
U međuvremenu, u Užicu, u uslovima dugoročne, „rovovske” borbe sa zagađenjem vazduha, fokus je, kao i do sada, na nečemu konkretnom.
„Jedan od najvećih problema za grad Užice, koji utiče na kvalitet vazduha, je odvijanje intenzivnog saobraćaja kao i tranzitnog saobraćaja kroz centar grada”, kaže Svetlana Drakul.
„U narednom periodu tome treba posvetiti posebnu pažnju. Izgradnja obilaznice oko Užica je jedan od preduslova da se intenzitet saobraćaja kroz centar grada smanji.”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
