„Otrovi u vazduhu, tišina u institucijama“: Požari na deponijama u Srbiji za sedam godina utrostručeni

Od početka ove godine deponija u Valjevu je gorela više puta, a građani su počeli sa blokadama njenog prilaza i sprečavanjem odlaganja smeća, kako bi opet ukazali na to da ta nesanitarna deponija decenijama ugrožava njihovo zdravlje, stoji u saopštenju, koje su naslovili sa „Srbija u dimu deponija: Otrovi u vazduhu, tišina u institucijama“.

Valjevo je jedan od mnogobrojnih gradova u kojima deponije koje gore dodatno zagađuju vazduh.

„Valjevo je godinama najzagađeniji grad po PM 10 i PM 2,5 česticama, a meštani koji žive pored deponije imaju malo tragičniju sudbinu, zato što tu dolazi do sabiranja više vrsta zagađenja. Jedna je od čestica koje dolaze u zimskom periodu, jedna je od valjevske toplane, a ono što najviše ugrožava zdravlje stanovnika Valjeva sa tog područja je kada deponija gori”, naveo je Vladimir Radosavljević iz iRevolucije.

U proteklom periodu gorele su i deponije u Užicu, Kraljevu, Mladenovcu, Temerinu i drugim mestima.

„Požari na deponijama su za sedam godina utrostručeni, najčešće leti čujemo da se neka deponija zapalila, ali one gore tokom cele godine“, izjavila je koordinatorka Eko bloka – mreže za čistiji vazduh Nataša Gligorijević.

Deponijom koja gori nisu ugroženi samo ljudi koji žive u neposrednoj blizini, kaže Nastasić, jer čestice, gasovi i teški metali lete i završavaju u vazduhu, vodi, a preko zemljišta završavaju u hrani.

„Problem je što se otpad ne odlaže samo na sanitarnim deponijama, koje podležu nekim kontrolama, nego što većina jedinica lokalnih samouprava ima svoje nesanitarne deponije, takozvana smetlišta, na kojima su kapaciteti gotovo popunjeni“, upozorava ona.

Neadekvatno odlaganje otpada svakako je najveći uzrok sve češćih požara na deponijama.

„Na takvim deponijama ne postoje ni kapije, ni čuvari, ni monitoring sistem deponijskog gasa koji nastaje odlaganjem biorazgradivog otpada, koji proizvodi gas, više od 50 odsto tog gasa je metan, koji kada dođe u dodir sa određenim materijama izaziva eksplozije i požare“, navedeno je u saopštenju.

Deponije koje nisu sanitarno obezbeđene utiču na sve sisteme organa svih živih bića, a život blizu deponije izaziva najviše posledica na respiratorni sistem, dovodi do alergija, usporenog razvoja i rasta dece, srčanih problema, problema sa cirkulacijom, nervnim sistemom, naglašava se u saopštenju.

Zastrašujuće je što boravak blizu deponije dovodi do anksioznosti, depresije, problema sa snom i učenjem, upozorila je aktivistkinja Savremene edukativne mreže Mirjana Nastasić.

Građanske inicijative prenose i iskustvo čoveka koji celog života živi na 200 metara od deponije. Kako kaže Milan Ninić, smrad je u nekim periodima u godini najmanji problem.

„Pored toga, deponija donosi miševe, pacove, ptice, kese, razno smeće koje leti i pada u dvorište. Donosi nam razne boleštine, svega ima. Ipak, ni smrad nije zanemarljiv, naročito u letnjem periodu. Primorani smo na manje otvaranja prozora, manje luftiranje kuće, nema igranja za decu u dvorištu. Idemo u grad, bukvalno, da bismo izveli decu napolje“, ispričao je on.