Kako bi se odrazilo na klimu ako bi se recilaža „tekstil u tekstil“ povećala za 10 odsto?

Stope reciklaže tekstila i dalje su veoma niske. Često se tekstil koristi za proizvode nižeg kvaliteta poput izolacije. Trenutno je samo oko 1% tekstilnog otpada na globalnom nivou reciklirano na način da se koristi kao osnova za nove tkanine – „tekstil u tekstil“ reciklaža, navodi Generalni direktorat za životnu sredinu EU, prenosi portal Cirkularnaekonomija.org.

Kako tehnologije za reciklažu vlakno-u-vlakno napreduju i šire se, predviđa se da bi ova stopa mogla da dostigne 26% do 2030. godine. U međuvremenu, EU strategija za održive i cirkularne tekstile ima za cilj da svi tekstilni proizvodi na tržištu EU do 2030. budu izdržljivi, popravljivi i reciklabilni, navodi Evropska agencija za životnu sredinu.

Istraživači sa Švedskog instituta za ekološka istraživanja (IVL) ispitali su moguće efekte povećanja stope reciklaže na 10% do 2035. godine. Iako je ovo konzervativna procena, ona je ambiciozna u poređenju sa trenutnim stanjem.

Procenjivali su životni ciklus proizvoda i uticaje na životnu sredinu u okviru pet aspekata reciklaže tekstila:

• povećano prikupljanje i razvrstavanje za reciklažu,
• povećana stopa reciklaže,
• smanjenje količine tekstila koji se spaljuje ili odlaže na deponije,
• smanjenje proizvodnje primarnih vlakana,
• kompenzacija za smanjenu proizvodnju energije usled manjeg spaljivanja otpada.

Korišćenjem Monte Karlo analize, istraživači su utvrdili uticaj različitih varijabli i verovatnoću različitih rezultata. Takođe su izračunali osetljivost nalaza na male promene poput stope dekarbonizacije energetskih sistema u EU i klimatskih efekata smanjene proizvodnje vlakana.

Smanjenje emisija i ušteda vode

Zaključili su da dostizanje cilja od 10% reciklaže tekstila u tekstil ima 92% verovatnoće da će smanjiti negativan uticaj na klimu i gotovo 100% verovatnoće da će doprineti očuvanju vodnih resursa.

Prosečno smanjenje emisija u poređenju sa postojećim stanjem iznosi 0,5%, odnosno ušteda od 440.000 tona CO₂ ekvivalenta godišnje.

Prosečno smanjenje uticaja na nestašicu vode iznosi nešto više od 3%, ili 8,8 milijardi m³ ekvivalenta svetske potrošnje vode (mera iscrpljivanja vodnih resursa).

Manje promene bi mogle da smanje verovatnoću smanjenja uticaja na klimu na 87–95%, dok bi veće promene dovele do raspona od 62% do 98%. Međutim, kod uticaja na vodne resurse razlike nisu bile toliko izražene, nijedna procena nije pala ispod 99%, što ukazuje na gotovo sigurnu korist po uštedu vode.

Porezi za upotrebu novih sirovina

Rezultati pokazuju da je neophodna pažljiva procena ključnih faktora prilikom uvođenja velikih promena u sistemima za reciklažu tekstila, najvažniji su povećanje reciklaže i smanjenje upotrebe primarnih vlakana.

Takođe je pokazano da osnovni parametri, poput dekarbonizacije energetskih sistema EU do 2035. godine, znatno utiču na klimatski bilans ovih promena.

Iako rezultati ukazuju na potrebu za većom stopom reciklaže, autori ističu da se i sami procesi reciklaže moraju poboljšati, pre svega postati energetski efikasniji i obezbediti da reciklirana vlakna budu dovoljnog kvaliteta da zamene sirovine.

Podrška razvoju ovih rešenja mogla bi biti uključena u Direktivu o energetskoj efikasnosti i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Takođe je važno da se reciklirana vlakna stvarno koriste kao zamena za primarna vlakna, što se može podstaći, na primer, oporezivanjem sirovih resursa.

Za postizanje evropskih ciljeva u oblasti otpada, reciklaža vlakno-u-vlakno mora imati podršku politika, uz prevazilaženje prepreka u sistemima za prikupljanje i razvrstavanje tekstila, koji se značajno razlikuju među državama.

Države članice EU dužne su da od 2025. godine uspostave posebne tokove prikupljanja za korišćeni tekstil, podseća Evropska agencija za životnu sredinu.