Parče zemlje za gajenje biljaka: Može li Beograd, poput drugih metropola, žiteljima da ponudi urbane bašte i kakav je njihov značaj?

I Beograd ima veoma velike mogućnosti da svojim stanovnicima ponudi koncept urbanih bašti, ali je neophodna politička volja i sistemsko uređenje, kaže za Danas Sabina Kerić, osnivačica i predsednica ekosocijalnog preduzeća Ekonaut.

Podseća da su još istraživanja Šumarskog fakulteta od pre deset godina pokazala da se već oko 100 hektara gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu neformalno koristi za bašte.

„Građani u blizini mesta stanovanja koriste napuštene livade ili šumarke u okviru kojih postoje manje raskrčene površine za sadnju povrća, voća a neki drže pčele ili kokoške, zečeve…Divlje bašte su raširena pojava – ljudi samoinicijativno obrađuju zapuštene delove grada, često bez osnovne infrastrukture i prava korišćenja. One su izraz potrebe građana, ali i pokazatelj institucionalne praznine. Nažalost, uz njih se često javljaju problemi kao što su nelegalno odlaganje otpada i nesanitarni uslovi. Formalizovanjem i regulisanjem ovih praksi moguće je pretvoriti ih u uređene prostore sa jasnim pravilima“, ističe naša sagovornica i dodaje da je Udruženje Ekonaut započelo zagovaranje modela upravljanja javnim prostorima kroz gradske baštenske zajednice još 2013. godine, u vreme kada u Srbiji nije bio poznat, ali da nije bilo dovoljne institucionalne podrške da bi on zaživeo.

Prema njenim rečima, koncept je javno prezentovan na Beogradskom festivalu cveća, kroz kampanju koja je bila namenjena široj javnosti, ali i lokalnim vlastima, a onda je usledio i praktičan primer udruživanjem pojedinaca i nekih drugih inicijativa u „Baštalište“, baštensku zajednicu u Slancima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Baštalište (@bastaliste_beograd)

Još tada se, kako kaže, videlo da iako postoje prepreke u nerešenim imovinsko-pravnih odnosima i nadležnostima koje su se menjale na nivoima opština, grada i republike kao i nedostatka interesovanja institucija, sistemska podrška je uvek izostajala.

„Lokalna javnost i deo stručne zajednice pokazali su interes, ali konkretni institucionalni pomaci su bili sporadični i nedovoljni da dovedu do željenog ishoda. Postojale su pozitivne reakcije institucija poput Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Urbanističkog zavoda grada Beograda ili Kancelarija gradskog arhitekte Beograda, kao i njihovih stručnjaka. Udruženje Ekonaut učestvovalo je i u pripremi nekih planskih dokumanata koje bi mogle da dovedu do institucionalizacije, ali trenutno se gradske vlasti u Beogradu i Srbiji utrkuju da u oblasti urbanizma zadovolje ambicije i apetite investitorskog urbanizma na štetu javnog interesa i građana tako da male inicijative koje pokreću građani, a koje su nekomercijalne, nisu nešto čime zaista žele da se bave“, ocenjuje Sabina Kerić.

Šta su gradske baštenske zajednice

Gradske baštenske zajednice su uređene površine na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke za ličnu upotrebu, edukaciju, rekreaciju ili kao deo lokalne zajednice. One mogu biti kolektivne, individualne ili mešovite.

„Gradske baštenske zajednice su otvorene površine na kojima se pojedinci ili grupe bave uzgajanjem biljaka po sopstvenom izboru. One mogu biti smeštene na teritoriji gradskog tkiva ili periferiji grada, na javnom ili privatnom zemljištu, a njihova veličina može da varira od 50m² pa sve do većih isparcelisanih površina od nekoliko hektara. Postoje u većini evropskih gradova i imaju brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije, mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, animacije građana u trećem dobu i omogućavanja svim generacijama da se bave zdravim hobijima u oblasti hortikulture“, objašnjava Kerić.

Beograd bi, kaže Kerić, kroz ovaj model mogao da unapredi kvalitet života, prehrambenu sigurnost i lokalnu zelenu infrastrukturu za svoje građane i građanke.

„Zbog globalnog povećanja stanovništva u gradovima, izuzetno je važno da se raspoloživi resursi koji se tiču snabdevanja hranom u gusto naseljenim oblastima koriste odgovorno i održivo. Iz tog razloga, sa ciljem da se na što manjoj površini proizvede što više hrane, u poslednjih pedesetak godina u svetu se intezivno razvijaju različiti načini proizvodnje hrane i biljaka u gradskoj sredini“, dodaje ona.

Koncept urbanih baštenskih zajednica je, kako dodaje, već uspešno implementiran u brojnim evropskim gradovima, među poslednjima je bio Zagreb koji je imao sličnu situaciju na terenu kao kod nas a onda je od neformalnih bašti napravio uređeni komunalni sistem.

„U regionu, Grad Šabac je napravio iskorak 2014. godine dodelom hektara zemljišta za zajedničku baštu. Ipak, bez sistemske podrške i zaštite, ta bašta je vremenom ugašena. To pokazuje da je pored entuzijazma građana, ključna dugoročna podrška i upravljanje od strane lokalne samouprave“, navodi ona.

Studija Urbanističkog zavoda i 70 potencijalnih područja za urbane bašte u Beogradu

Studija mogućeg razvoja urbanih bašta na teritoriji grada Beograda koju je izradio Urbanistički zavod na zahtev Službe glavnog urbaniste grada Beograda, pre dve godine, za predmet ima građevinsko područje grada Beograda, na kojima potencijalno postoje uslovi i mogućnosti da se osnuju i funkcionišu urbane bašte; odnosno da predloži: potencijalna područja, tipove urbanih bašta, pravila za njihovo uređenje, kao i ključne elemente za donošenje odgovarajuće odluke za njihovo osnivanje. Polaznu osnovu predstavljala su važeća planska dokumenta Beograda u kojima je pomenuta ili obrađena tema urbanih bašta.

„Sinteza dobijenih podataka rezultirala je predlogom 70 potencijalnih područja za formiranje urbanih bašta, svrstanih u četiri kategorije. Rezultat rada predstavlja predlog tipova urbanih bašta sa pravilima uređenja. Na osnovu sprovedenog istraživanja primera dobre prakse u svetu i kod nas, ovom studijom su predložena tri tipa urbane bašte, prema osnovnom sadržaju svakog tipa i neophodne opreme na primer: obradive površine i/ili uzdignute leje, pristupne staze, zajednički prostor na ulazu u baštu sa nadstrešnicom za sedenje i druženje, kompostište, lične ili zajednička ostava za alat, prostor za rekreaciju, društvene događaje i igru dece i drugo“, ovjašnjava Kerić.

Ova studija takođe je definisala i opšta pravila za uređenje na sva tri tipa urbanih bašta, kao i posebna pravila vezana za određene specifičnosti područja.

Predloženi tipovi urbanih bašta formirani su kao moduli koji se, u zavisnosti od raspoložive površine potencijalnog područja za osnivanje urbane bašte, svaki pojedinačno ili kombinacijom više tipova, mogu ponavljati.
Studija predviđa i donošenje posebnog pravilnika kojim bi se definisala pravila ponašanja, prava i obaveze korisnika urbane bašte.

Ko bi izdavao parcele?

U zavisnosti od toga koji bi model grad usvojio od toga bi zavisilo i ko je nadležan za izdavanje parcela. U evropskoj praksi, nadležnost najčešće imaju lokalne samouprave, odnosno gradske i opštinske uprave koje raspolažu zemljištem. U Beogradu bi to mogli biti Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, Sekretarijat za zaštitu životne sredine ili Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u saradnji sa lokalnim opštinama i udurženjima koje imaju iskustva u ovoj oblasti.

„Ovo je isto jedan od problema koji su hronični u našem društvu a to je ostvarivanje međusektorke saradnje što između insitucija što između institucija i građanima. Ne može doći do pоmaka ako se ne obezbedi neophodna podrška institucija grada i/ili opštine, kao i aktivnosti u više paralelnih koraka. Kao prvo, iniciranje, izrada i usvajanja Odluke o osnivanju, organizaciji i korišćenju urbanih bašta na teritoriji Beograda. Zatim, obezbeđivanje konkretnih lokacija (katastarska parcela) za osnivanje urbanih bašta, preispitivanje predloženih područja za osnivanje urbanih bašta (sa najboljim karakteristikama) i njihovo osnovno opremanje. Pored navedenog, za dugoročnu i održivu saradnju između različitih aktera uključenih u upravljanje zajedničkim urbanim baštama (pre svega se misli na saradnju zajednice baštovana i grada ili opštine) potreban je transparentan i otvoren participativan proces, poverenje i inkluzivan pristup“, navodi predsednica Ekonauta.

Bašte hlade gradske mikroklime

Kerić napominje da interesovanje Beograđana za urbane bašte postoji i da raste, naročito u kontekstu ekonomskih i klimatskih kriza, ali i situacije koju smo imali za vreme pandemije Covida kada su ljudi shvatili vrednost ovakvih prostora i aktivnosti koje ih prate.

„Ljudi i globalno i lokalno, sve više traže priliku da sami uzgajaju zdravu hranu, da borave u prirodi i doprinesu zajednici. Dodatno, baštovanstvo ima i terapeutske efekte, što je posebno značajno u urbanom životu, razvoju dece i sl. Primer „Baštališta“ pokazuje da postoji čvrsto jezgro građana spremnih na angažman i učenje. Urbane bašte imaju višestruki pozitivan uticaj. Pojedincima omogućavaju pristup zdravoj hrani, rekreaciji, fizičkoj aktivnosti, mentalnoj stabilnosti i smanjenju sresa. Urbane bašte u zajednici jačaju lokalne veze i solidarnost, utiču na smanjenje vandalizma i podižu kvalitet života, a na okolinu utiču tako što unapređuju biodiverzitet, hlade gradske mikroklime, čiste vazduh i tlo i predstavljaju deo zelene infrastrukture koja pomaže adaptaciji na klimatske promene“, zaključuje Sabina Kerić.

„Baštalište“ u Slancima primer dobre prakse

„Baštalište” je prva formalna baštenska zajednica u Beogradu, osnovana 2013. godine u Slancima. Nastala je na privatnom zemljištu i obuhvata 14 individualnih parcela sa zajedničkom infrastrukturom. Postoji i nekoliko manjih inicijativa, ali većina njih funkcioniše neformalno, bez podrške i sistema, mnoge su se i ugasile u međuvremenu npr u Šapcu i Novom Sadu. “Baštalište” je primer kako ovakav model može da funkcioniše i okuplja ljude različitih generacija i socijalnih struktura ali nije dovoljan potrebno je jače zalaganje i podrška lokalnih vlasti.