Kosovo van Briselskog sporazuma: Za 12 godina Srbi u sve gorem položaju, Albanci ojačavaju državnost

Tog 19. aprila 2013. godine, premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači potpisali su u Briselu, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, sporazum koji je praktično značio povlačenje srpskih institucija sa prostora Kosova i Metohije, odnosno integraciju Srba u kosovski sitem, ali i formiranje Asocijacije opština sa srpskom većinom, u javnosti nazivane Zajednica srpskih opština, iako se ovaj termin u samom tekstu sporazuma nigde ne spominje.

Zamešateljstvo je prisutno sa obe strane – Priština odbija da ispuni svoju obavezu, iako su se na to obavezali i kroz prihvatanje Evropskog, odnosno „francusko-nemačkog“ sporazuma, ali i njegovim Aneksom – Ohridskim sporazumom. Dosadašnji, a i naredni dani će pokazati da li i „novi-stari“ premijer Aljbin Kurti, koji je jasno više puta odbijao formiranje Asocijacije ako „nije u skladu sa Ustavom Kosova“, nastavlja da odbija da ona ima izvršna ovlašćenja.

S druge strane, Beograd neispunjavanje ove obaveze, što često ističu analitičari, koristi kao izgovor za održavanje „zamrznutog konflikta“, svestan da se u briselske pregovore nije ušlo kako bi se KiM reintegrisalo u ustavno-pravni sistem Srbije, već da svako „odmrzavanje“ procesa normalizacije odnosa znači pronalaženje načina da Kosovo dobije priznanje ili makar stolicu u Ujedinjenim nacijama, pa i bez priznanja od strane Srbije. Ipak, režim Aleksandra Vučića, insistirajući na ZSO, prećutkuje da bi to bila Asocijacija formirana po kosovskim zakonima, a ne po srpskim…

Kolektivno napuštanje institucija na severu Kosova od strane Srba, koje je usledilo 2022. godine, a zatim i barikade koje su delovale kao uvertira u oružani sukob – koji tada nije usledio, ali se desilo nešto slično, i to i dalje nerazjašnjeni oružani sukob u selu Banjska, Kurtijevoj vlasti je dobro došlo, kako su to više puta isticali Srbi sa severa, kao izgovor za uspostavljanje policijske države na severu Kosova.

No, iako se stvari donekle vraćaju u briselske tokove, s obzirom na to da su srpske stranke nastupale na izborima za Skupštinu Kosova ove godine, ali i da do kraja godine slede i lokalni izbori na severnom delu KiM, čime bi se završio proces povratka u institucije, makar one političke, ova i druga dešavanja tokom ovih dvanaest godina pokazuju da se život svih zajednica na KiM ne odvija u okviru sporazuma. Stoga smo naše sagovornike iz dve dominantne zajednice, srpske i albanske, koliko je Briselski sporazum uticao na život njihovih sunarodnika, ali i koliko bi „famozna“ ZSO uticala na poboljšanje života Srba i smirivanje tenzija.

„Za Srbe – jedno praktično poboljšanje, Srbi i Albanci u nikad gorim odnosima“

Isak Vorgučić iz Gračanice, direktor medija Radio Kim, ukazuje da bi bilo koji dogovor između Prištine i Beograda trebalo da podrazumeva boljitak u životu stanovnika – pre svega Kosova, i pre svega Srba.

„Tako sam očekivao i da će Briselski sporazum značiti da će se stvari pomeriti ka boljem. Međutim, nije potrebno čak ni veliko iskustvo ovde da znaš da se sporazumi ne poštuju i ne ispunjavaju. Takvu sudbinu je doživeo i ovaj. Svaka od strana tvrdi da ona druga nije ispunila svoj deo sporazuma, dok su činjenice na strani toga da svako odugovlači – neko više, neko manje. Na kraju, kvalitet života Srba na Kosovu je postao lošiji, a odnos Prištine, pa i Beograda, gori“, kaže Vorgučić.

Upitan koliko se život Srba Kosovaca promenio za ovih 12 godina, naš sagovornik ističe da dogovori o priznavanju tablica i ličnih dokumenata koriste pre svega kosovskim Srbima, jer su oni populacija koja najviše putuje preko administrativnih prelaza.

„Na početku smo, na jugu, imali po dva seta tablica – srpske i kosovske – što je dupliralo izdatke za registraciju kola, pa smo tablice na prelazima menjali. To je verovatno jedino praktično poboljšanje. Nažalost, odnos Prištine prema Srbima se nije promenio i dve zajednice su sada u međusobno najgorim odnosima od devedesetih“, kaže Vorgučić.

On apsurdnim smatra to što Priština, kako kaže, nema interesovanje za svoje građane – kosovske Srbe – jer kada oni izraze želju da samostalno učestvuju u kosovskom političkom životu, kroz ZSO, onda je to za kosovske Albance neprihvatljivo. Posebno ipak ističe da bi Zajednica bila kosovska, a ne srpska institucija.

„To je ono što Beograd prikriva. Međutim, to što je predviđeno da bude institucija po nacionalnoj osnovi je nešto što Prištini ne samo da služi da odugovlači, već je sve izvesnije da to neće ni sprovesti – barem ne na dogovoren način“, ističe direktor Radija Kim.

Vorgučić primećuje da se polako uviđaju pogrešni potezi iz prošlosti i napuštanje institucija, i da bi sada Srbi želeli da se vrate na pređašnje stanje.

„Međutim, u međuvremenu je počinjena velika šteta – promenjeno je stanje na severu Kosova, mnogi Srbi su izgubili strpljenje i iseljavaju se, pre svega mladi. Svakako se očekuje veća borba srpskih stranaka na lokalnim izborima, ali će mnoge stvari nepovratno ostati kao posledica prethodnih loših odluka“, zaključuje Vorgučić.

„Kosovo neće formirati ZSO bez garancija Amerike“

Fatmir Šeholi, analitičar iz Prištine, smatra da potpisivanje Briselskog sporazuma nije urodilo plodom, odnosno nije imalo nikakav uticaj na realizaciju onoga što je EU predvidela.

„Smatram da kao država, Kosovo nije u stanju da prihvati nešto za šta se ne zna kakav bi zaključak bio. EU je u mnogo čemu ostala nedorečena i čak zaoštrila fokus nad Kosovom uvođenjem sankcija koje su još više demoralisale kosovsko društvo, jer je to velika nepravda prema Kosovu“, mišljenja je Šeholi.

Šeholi, upitan koliko je Briselski sporazum uticao na poboljšanje statusa albanske zajednice, odgovara da su u ovih 12 godina i Albanci i Kosovo napredovali u kreiranju i jačanju državnosti. Dodaje da činjenica da su Albanci i Kosovo uključeni u dijalog u Briselu govori da je „država Kosovo zainteresovana za finalizaciju rešenja sa Srbijom uz apsolutnu i jedinu varijantu – a to je uzajamno priznanje nezavisnosti“.

„Kosovo neće formirati ZSO sve dok ne bude garancije od strane Amerike da će Srbija priznati nezavisnost Kosova. Beograd neformiranje ZSO pokušava da prodaje unutrašnjosti Srbije kao izgovor i za zamrznuti konflikt sa ciljem da sačeka eventualno neku drastičnu promenu u svetskom poretku kako bi pokušao da pokaže ‘mišiće’ državnosti. Ali uzalud čekaju da dođe to vreme, jer to vreme neće nikada doći. Što pre shvate da je Kosovo nezavisna država, toliko će Srbija imati više šanse ka evropskom putu“, poruka je našeg sagovornika iz Prištine.

Šeholi kardinalnom greškom smatra napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, ali kaže da su oni to uvideli i da se sada vraćaju u institucije, čime će – ocenjuje – pomoći srpskoj zajednici, jer su u tim institucijama zbog birača koji su za njih glasali.