Foto: Marko Jakšić“Potpisivanje Prvog briselskog sporazuma predstavlja čin izdaje Srba na Kosmetu i dobrovoljnog povlačenja Srbije iz južne pokrajine”, kaže za Danas Marko Jakšić, pravnik i aktivista iz Kosovske Mitrovice, povodom 12. godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Jakšić dodaje da se taj čin izdaje perfidno skrivao iza “normalizacije odnosa”.
“Perfidno skrivano iza ‘normalizacije odnosa’, sprovođenje ovog i svih sporazuma koji su njegovi derivati, osim što nije normalizovalo odnose Beograda i Prištine i što je položaj Srba na Kosovu dovelo u istorijski najnepovoljniji, jedino je dovelo do ukidanja gotovo svih institucija Republike Srbije koje su u tom trenutku postojale. Dobrovoljno od strane Srbije: policije, pravosuđa, civilne zaštite, Telekoma, EPS-a… Taj proces je Kurti završio sa opštinama, bankama, socijalnim institucijama, Poštom”, navodi Jakšić.
Te 2013. Priština se obavezala da formira Zajednicu srpskih opština, ali ta obaveza do danas je ostala neispunjena.
“Kada se tu doda nesrećna ZSO, nevladina organizacija koja ni dan-danas nije formirana, a koja je bila šargarepa za srpsku stranu, očigledno je da je smisao sporazuma za posrednike i za drugu stranu bio jačanje kosovske državnosti i brisanje srpske, posebno sa Severa Kosova, te da je naš vajni pregovarač, predsednik Vučić, ispao glup i da je izigran, pa je dao sve za ništa. Ili je dobrovoljno učestvovao u tome, što onda postaje pitanje za državne organe koji se bave krivičnim delima”, ukazuje Jakšić.
Srbi sa Kosmeta danas se nalaze nigde, smatra on i napominje da žive bez onog što su pre pomenutih sporazuma i dogovora imali, bez ikakvih prava, što ih čini, napominje, građanima trećeg reda i nepoželjnima na “Kurtijevom Kosovu”. Srbi Kosovci su, ukazuje, u procesu nestanka, kako kaže, jer ih je za oko jednu trećinu manje nego tada.
“Uz to, nikad zavisniji od Vučićevog režima koji njima najsurovije manipuliše, jer su nikad zavisniji od prihoda koji im daje. Bilo za Ćacilend, pešačenje, protest ili glasanje za Srpsku listu i SNS. Taj stepen mazohizma nadmašuje i Stokholmski sindrom i neobjašnjiv je nama na terenu, a ne onima koji nas posmatraju iz ostatka Srbije i čije razumevanje tražimo”, poručuje.
Jakšić stanje u kojem Srbi na Kosovu žive opisuje kao jedno opšte beznađe, sa ogoljenom okupacijom Kurtijevih parapolicijskih falangi, uz vrlo čvrstu podršku čoveku koji je najzaslužniji što se u tom beznađu Kosovci nalaze.
“Vrlo teško za objasniti, a kamoli tek razumeti”, podvlači on.
Definitivno je potpisivanje Briselskog sporazuma bio kraj Srbije i Srba na Kosovu, smatra on, a to, prema njegovim rečima, agonija koja traje potvrđuje.
“Ostaje nada da će makar mali deo Srba na Kosmetu sačekati neke nove i bolje generacije, koje očigledno stasavaju u Srbiji, što nam studenti pokazuju ovih meseci, i koje će popraviti nanetu štetu i zatražiti krivičnopravnu odgovornost onih koji su do nje doveli”, poručuje Jakšić.
Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013. godine između Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije. Sporazum je potpisan od strane tadašnjih premijera Srbije i Kosova – Ivice Dačića i Hašima Tačija, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, Ketrin Ešton.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
