Ako padne Selaković, pada i Vučić: Zašto ostavka ministra kulture zbog Generalštaba nije ni na vidiku?

U Srbiji, nažalost, ne postoji ni politička ni krivična odgovornost za funkcionere ovog režima. Ako i bude ostavke ministar kulture Nikole Selakovića, to će biti samo manevar, kažu sagovronici Danasa procenjujući hoće li pritisak javnosti biti dovoljan da ministar Selaković podnese ostavku.

Protiv Selakovića i još tri osobe Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužni predlog u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“. Nakon toga, a zbog poštivanja Srbije i njenih građana, firma Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika povukla je investiciju u ovaj projekat.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, kaže da posle ovog povlačenja inevstitora slučaj Generalštab postao afera, čime je otvorio put za Selakovićevu ostavku ili smenu.

Međutim, to se ne još ne dešava, a Vučić govori da mu je Selaković porastao u očima zbog načina na koji se ponaša u ovom slučaju. Kao da je ponosan na izbor ministra kulture, svog bliskog saradnika, koji je tu i postavljen da „sredi“ Generalštab.

Uz to, Vučić spinuje priču o Generalštabu na uzimanje para i kaže da Selaković nije uzeo ni dinara i kao dokaz navodi da ga tužilaštvo ne tereti za to.

Čini se da to svesno radi jer većina ljudi kada se kaže korupcija prvo pomisli na krađu novca, iako je jedna od definicija korupcije, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, „odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.

Vučić čak nudi i pomilovanje svih u ovom postupku ako tužilaštvo optuži njega.

Opozicja i deo javnosti negoduje i traži ostavku ili smenu ministra, pa se postavlja pitanje da li je slučaj Generalštab „dovoljno veliki“ kao pad nadstrrešnice da ministar ode.

Drušvo na prelomnoj tačci

Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, smatra da je odnos građana prema slučaju Generalštab sličniji njihovom odnosu prema Rio Tintu nego prema tragediji sa nadstrešnicom.

– Ustupanje zgrade u centru Beograda strancima, i to, na neki način, onima koji su je i srušili, vidi se ne samo kao nešto što je štetno za Beograd već i nešto što je ponižavajuće za građane. To bi bilo dovoljno da izazove ozbiljan otpor građana. Ono što je slično sa slučajem nadstrešnice je to što se i ovde otkrivaju kriminalne radnje ljudi u vrhu vlasti i nastojanje da oni pred zakonom ostanu nedodirljivi – navodi on za Danas.

I konstatuje da bi se ostavka ministra protiv kojeg se vodi postupak smatrao u civilizovanim državama osnovnim redom, a ovde optuženi ministar upućuje tužilaštvu pretnje i uvrede, i za to dobija podršku predsednika države.

– Ovde je još očiglednije nego u sudskom postupku protiv krivaca za pad nadstrešnice da je drušvo na prelomnoj tačci: ili će sudovi sačuvati ovo malo nezavisnosti koje im je preostalo ili će vrlo brzo doći do sloma kakve-takve pravne države – ističe profesor.

Bez odgovornosti  za funkcionere

Slično misli i politikolog Zoran Lutovac, koji za Danas ocenjuje da u Srbiji, nažalost, ne postoji ni politička ni krivična odgovornost za funkcionere ovog režima.

– Koliko god povod bio tragičan ili odgovornost bila očigledna, rezultata nema, jer nema nezavisnih institucija i nema političke kulture koja bi uvažavala pritisak javnog mnjenja, ili uticala na preuzimanje moralne i političke odgovornosti – objašnjava on.

Lutovac navodi da je slučaj tragedije u Novom Sadu je drastičniji po svojim posledicama, dok slučaj Generalštab očiglednije ukazuje na neposrednu odgovornost.

– Ono što je zajedničko za oba je da nema dobrovoljnog preuzimanja odgovornosti i da se u oba slučaja meša najmoćniji čovek u državi koji ometa nadležne državne organe da profesionalno obavljaju svoj posao, podstiče i ohrabruje neodgovornost, vrši javni pritisak na tužilaštvo i sudstvo i demonstrira primitivni način komunikacije zatirući u korenu demokratsku političku kulturu – kaže on.

Razloge za takvo ponašanje sociolog Ivan Živkov vidi u bliskosti sa Selakovićem.

Živkov misli da Vučić ne razmišlja o ostavci Selakovića jer je u pitanju jedan od njegovih najbliskijih i najodanijih saradnika od formiranja SNS pa do danas.

Kadrovska politika uslovljena odanošću

– Ako i bude ostavke, to će biti samo manevar, kao i svojevremena ostavka ministra Gašića nakon koje je usledila njegova potpuna politička rehabilitacija, čak i avanzovanje – podseća Živkov.

Prema njegovim rečima, pritisak javnosti ne utiče na kadrovsku politiku aktuelne vlasti koja je stoprocentno uslovljena odanošću.

– Vučić će svim sredstvima braniti prvi krug svojih najlojalnijih saradnika, čija bi propast mogla srušiti i njega. U slučaju “Generalštab”, odbrana Selakovića je počela usvajanjem posebnog zakona, a po svemu sudeći nastaviće se ukidanjem nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal – zaključuje on.