Šta to vezuje Šapića, Gospu iz Međugorja i medveda Uroša?

Pošto se, prema narodnom verovanju, na Sretenje sreću leto i zima, tada medved izlazi iz zimskog brloga. Ako ne ugleda svoju senku prilikom izlaska – ubrzo dolazi proleće.

Izašao je prvi čovek prestonice iz pećine kao medved Uroš. I za razliku od ove životinje iz Beogradskog zoo vrta, za koji se Šapić svojski trudi da bude izmešten na Adu Ciganliju, nije ukazao ni na ništa.

Od kako je 1981. šestoro dece u Međugorju, videlo „lijepu ženu s djetetom u naručju i prekrivenu velom“, za koju su dan kasnije „utvrdili“ da je Blažena djevica Marija, ovo mesto postalo je jedno od posećenijih svetilišta posvećenih Bogorodici. Oni koji su kroz naredne godine tvrdili da im se Gospa na Međugorju ukazala svedočili su da im je Blažena djevica slala i određene poruke.

Ima i Šapić prilikom svakog ukazivanja raznorazne poruke, ali prečesto nije najjasnije kome su one upućene i šta zapravo znače. Društveno-političku krizu promatra iz ptičije perspektive, mrsko mu je da se ponavlja pa nekad pušta i inserte sa svojih ranijih konferencija u kojima govori o navodno rastućoj anarhiji u društvu.

I uvek ima novu reč za koju se fiksira. Ranije je to bila uvreda „hohštapleri“, a za predstavljanje, kako i sam reče, „vizantijsko-nemanjićkih plavušana“ (novih turskih tramvaja), posebno je pripremio „baljegu“ u različitim oblicima.

Poručio je gradonačelnik da na „baljezgarije-baljegara-koji-su-navikli-na-baljegu-pa-šire-vonj“ neće više odgovarati jer ne želi da se usmrdi. Nikakva šteta, jer gradonačelnik retko kome i odgovara – medije deli na one kojima želi i kojima ne želi da pruži priliku da mu postave pitanje, na televizije ne želi da ide, kao ni u Skupštinu grada.

Kako jednom reče, nema on vremena za besmislene rasprave. Samo je pitanje na šta to silno slobodno vreme troši, da li na putovanja do Trsta i Španije. A takav ga glas i bije, da je više van grada koji, samo na papiru, vodi, nego što je u njemu, pa da onda, možda nervozan zbog „jet lega“ raspaljuje po novinarima, opozicionarima i kome god stigne.

I dok Vatikan u autentičnost ukazanja Gospe iz Međugorja i dalje delimično sumnja, građani na postojanje gradonačelnika Šapića nemaju razloga da bacaju sumnju.

Tu je on i kad ga nema pred kamerama – u svakoj razrovanoj ulici, u neizgrađenoj kanalizaciji na Levoj obali, u svakom besmisleno potrošenom dinaru na „Beogradske dane porodice“, u JKP „Beogradski park“, o kojem ovih dana govori odbornik PSG-a Stefan Simić, preduzeću koje građani plaćaju 214 miliona dinara. Kada se pogleda stanje, dovoljne je samo, Pionirskog parka, pitanje se samo nameće – čemu tolike pare?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.