„Pasivizacija adresa“: Šta pokazuje Koštin odgovor Šaipu Kamberiju, kakav je položaj Albanaca u Srbiji?

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta odgovorio je na pismo koje mu je uputio jedini predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, navodeći da Evropska unija (EU) aktivno prati odnos srpskih vlasti prema nacionalnim manjinama u sklopu procesa pristupanja Srbije tom bloku.

Odgovarajući na pismo o položaju albanske zajednice u Srbiji, koje je Kamberi 25. februara poslao predsedniku Evropskog saveta, šef Koštinog kabineta Pedro Lurti napisao je da Srbija treba da uskladi svoj pravni okvir koji se tiče prava manjina sa međunarodnim i evropskim standardima.

„Budite uvereni da EU aktivno prati tretman nacionalnih manjina, uključujući albansku zajednicu u Srbiji. To je važno u svetlu obaveza Srbije u okviru procesa njenog pristupanja Uniji. Od Srbije se očekuje da uskladi svoj pravni okvir koji se tiče prava manjina sa međunarodnim i evropskim standardima“, naveo je Lurti u pismu koje je Kamberi  objavio na Fejsbuku.

Lurti, koji je napisao da odgovara u Koštino ime, dodao je da je EU, kad je reč o pitanju „pasivizacije adresa“ Albanaca u delu Srbije koji albanska zajednica naziva „Preševska dolina“, a reč je o opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, „sa pažnjom primila k znanju“ Kamberijevu zabrinutost.

„Preševska dolina“ termin koji pretežno albanska zajednica koristi za teritoriju koja obuhvata tri opštine: Bujanovac, Preševo i Medveđu, koje pripadaju Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. Republika Srbija ovaj termin ne priznaje kao zvaničan naziv ovog dela teritorije. Jedao deo Albanaca ovaj deo Srbije zove i „istočno Kosovo“, kako ga je 2018. godine nazvao i tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj.

Olenik: Povećano interesovanje EU za kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji

Advokat Aleksandar Olenik pravni je zastupnik dvoje građana Srbije albanske nacionalnosti koji su se susreli sa pasivizacijom adresa.

Safet Demirović i Teuta Fazliu dvoje su od mnogobrojnih Albanaca koje je policija obrisala sa adrese na kojoj su prijavljeni, pod navodnim obrazloženjem da na prijavljenim adresama ne žive, pisala je ranije Radio Slobodna Evropa.

Njihovi slučajevi stigli su te 2023. godine i do Ustavnog suda Srbije, a u žalbi su, kako je pisao RSE, navodili i da su žrtve diskriminacije, kao i da ih je policija nezakonito obrisala sa adrese kako bi im uskratila osnovna prava. Pored prava na dokumenta, zdravstveno osiguranje, njima je na ovaj način uskraćeno i pravo glasa na izborima, napomenuo je ovaj medij.

Olenik, koji je i potpredsednik LSV-Vojvođani za Danas kaže da je pismo predsednika Evropskog saveta još jedan dokaz o povećanom intresovanju EU za kršenje osnovnih ljudskih prava svih građana, pa i manjina u Srbiji.

„Poslednja pendrčenja i protivpravna hapšenja imaju sve elemente sistemskog kršenja prava od strane režima i na to EU ne može da ostane nema. Građanska neposlušnost je u EU prihvaćena kao legitiman način političke borbe i to je jedan od razloga zašto se Aleksandar Vučić trudi svim silama da spreči naše približavanje EU“, navodi.

Olenik dodaje da kada se većinskom stanovništvu sistematski krše ljudska prava, onda je položaj manjina još gori. „Lažna pasivizacija adresa Albanaca u Srbiji je direktna diskriminacija ali i način da se spreči njihivo učešće na izborima. U nekoliko slučajeva pasivizacije adresa, konačnu reč će dati Evropski sud za ljudska prava“, ukazuje Olenik.

Islami: Neophodna nezavisna međunarodna israživanjivanja o razmeri pasivizacije adresa

Agon Islami, iz NVO Centar za demokratiju „Dolina“, za Danas kaže da je ovo prvi put da se jedna tako kredibilna institucija kao što je Evropski savet, u ovom slučaju preko svog predsednika Antonija Košte, direktno bavi pitanjem pasivizacije adresa.

„Svesni smo da ovo pismo ne rešava problem, ali ostajemo sa nadom da će pitanje dobiti pravi pravac – odnosno da će proces selektivne pasivizacije adresa u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom biti zaustavljen. Ono što se hitno zahteva jeste sprovođenje nezavisnog međunarodnog istraživanja, koje bi dalo jasnu sliku o razmerama pasivizacije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, počevši od trenutka kada je počela primena Zakona o prebivalištu i boravištu građana 2011. godine, preko kojeg je ova diskriminatorska praksa i legalizovana“, navodi Islami.

Naš sagovornik, koji je po vokaciji i novinar, smatra da EU apsolutno može na konkretniji način da se pozabavi pitanjem pasivizacije adresa.

„Evropska unija ne samo da ima mogućnost, već i odgovornost da se ovim pitanjem pozabavi na konkretniji i hitniji način, zahtevajući od Srbije da ovu diskriminatorsku praksu odmah zaustavi. Uprkos podeljenim stavovima pojedinih zvaničnika u Srbiji, najviši državni predstavnici javno izjavljuju da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da je cilj punopravno članstvo do 2030. godine. Koliko je to realno, ostaje da se vidi, ali je jasno da ne može biti punopravnog članstva u evropskoj porodici uz istovremeno kršenje osnovnih prava nacionalnih manjina“, navodi.

Dodaje da bi zbog toga „pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini trebalo da se direktno poveže sa napretkom Srbije u procesu integracija, kao i sa obustavom finansijske pomoći iz evropskih institucija ukoliko Srbija ne poštuje osnovne standarde ljudskih prava“.

Šta su posledice pasivizacije adresa?

Islami, konkretno govoreći o problemu pasivizacije, navodi da je to praksa koju srpske vlasti predstavljaju kao administrativnu meru za ažuriranje podataka o prebivalištu, ali u stvarnosti, tvrdi on, ta mera je selektivna i diskriminatorska i sprovodi se u nesrazmerno velikom obimu prema Albancima u tri opštine „Preševske doline“.

„Ova praksa ima ozbiljne posledice: Albanci kojima su adrese pasivizovane gube pravo da glasaju i da budu birani, pravo da poseduju i štite svoju imovinu, pravo na lična dokumenta, na zaposlenje, socijalnu pomoć, zdravstveno osiguranje, kao i učešće u javnom i pravnom životu. Dok je u opštinama poput Lebana stepen pasivizacije oko jedan odsto, u Medveđi ona dostiže i do 38 odsto, što jasno pokazuje da se radi o namernoj politici promene etničke strukture. Sličan trend se već širi i u Bujanovcu i Preševu, naročito u ruralnim područjima, gde je ozbiljno ugroženo institucionalno prisustvo i opstanak Albanaca na jugu Srbije“, objašnjava Islami.

Gogić: Albanci imaju osećaj da su neravnopravni, Koštino pismo – opšta mesta

Ognjen Gogić, politički analitičar, primećuje da je Koštin odgovor pun opštih mesta, a uviđa i pravilnost kada je reč u odgovorima Evropske unije.

„To je kao kada se desi neka situacija na Kosovu i Metohiji, pa kad ih pitaju zašto ne reaguje, a onda odgovore da da prate situaciju i da sve treba biti u skladu s vladavinom prava i da sporna pitanja treba da se rešavaju u dijalogu. To je to, tipični odgovor. Primili su k znanju, ne izjašnjavaju se konkretno, niti potvrđuju, niti demantuju“, navodi on.

Gogić kaže da konkretno zna za problem pasivizacije adrese Albanca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, ali da nije siguran da je to dovoljno da bi se reklo da je albanska manjina u Srbiji ugrožena i da to pitanje treba detaljnije istražiti i dokumentovati.

„Postoji razlika između realne diskriminacije i percepcije diskriminacije. Mislim da kod Albanca postoji subjektivni osećaj da su neravnopravni, da nisu dovoljni integrisani i da nisi ravnopravni deo društva. Verujem daje taj osećaj tačan, ali da li je merljiva ta diskriminacija, da postoji ta diskriminacija, nisam siguran“, kaže on.

Gogić navodi da je pasivizacija adresa problem koji postoji, da i sam lično zna jedan primer, i da je to nešto što bi vlasti u Srbiji trebalo da izbegnu.

„MUP Srbije bi trebalo liberalnije tome da pristupni, ne ovako represivno. To pravi konkretne probleme i onda Albanci gube prava po Srbiji“, smatra.

Ovaj politikolog kaže da je normalno da Albanci u Bujanovcu, Preševu i Medveđi gravitiraju ka Kosovu i da treba imati više razumevanja za to.

„Ipak je to njihov narod. Oni ne vide razliku između Albanaca u Preševu i na Kosovu, gledaju se kao jedna zajednica. Tamo će lakše naći posao, lakše studirati i Srbija ne treba da ih kažnjava zbog toga što su okrenuti ka Kosovu. Sa pasivizacijom imaju problem oni koji na Kosovu provode veći deo svojih životnih aktivnosti. Srbija ih na taj način odvraća da traže posao na Kosovu, na primer, i to nije praksa koja uvažava dovoljno njihove potrebe“, napominje Gogić.

Kako je u ranijim izveštajima navodila Inicijativa mladih za ljudska prava, procenat pasiviziranih adresa u opštinama u Pičnjiskom i Jablaničkom okrugu gde je srpsko stanovništvo u većini, znatno manji, u odnosu na opštine gde živi mešovito srpsko-albansko stanovništvo.

Inicijativa je i izvestila da u većinski srpskim opštinama procenat pasivizacije adresa ne prelazi jedan odsto ukupnog stanovništva, dok je s druge strane u Opštini Medveđa, gde živi mešovito stanovništvo, procenat višestruko veći – 21,2 odsto u periodu od 2015. do 2019. godine.