Sever Kosova i Preševska dolina: U čemu se razlikuju stavovi lokalnih Srba i Albanaca?

Istraživanje se bavilo temama odnosa Srba i Albanaca i stavovima stanovnika severa Kosova i Preševske doline.

Kako je istakao Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i jedan od autora, cilj istraživanja bio je videti kako Srbi i Albanci vide jedni druge, kao i svoj društveni ambijent, uz analizu medija.

Jedan od indikatora bio je i poimanje nacije, gde su ponuđene opcije bile shvatanje nacije kao građana koji imaju državljanstvo jedne zemlje, i kao zajednice onih koji pripadaju jednom narodu.

Kako je naglasio Gavrilović, u oba regiona može se videti dominacija etnonacionalizma jer je preko 70 odsto ispitanika, u oba regiona odgovorilo da naciju vidi kao zajednicu onih koji pripadaju jednom narodu ili veri.

„Ispitanici sa severa su vezani su za državu, dok je kod ispitanika iz Preševske doline to najmanje bitan faktor identifikacije“, istakao je Gavrilović govoreći o poimanju identiteta građana. Ipak, kada se govori o militantizmu, za 38 odsto građana severa Kosova, kao i za 62 odsto građana Preševske dolive, rat je opravdan ukoliko je to način da se „isprave istorijske nepravde učinjene državi“.

„Nismo iz faze zajednice u fazi društva“, reko je Gavrilović, dodavši da saradnja Srba i Albanaca postoji samo na prijateljskom nivou, ali ne i na poslovnom.

Govoreći o stavu prema institucionalnom okviru, Gavrilović je pojasnio da su građani severa Kosova i Preševske doline različitog mišljenja.

„S jedne strane imamo da su ispitanici sa severa Kosova nezadovoljni postupanjem predstavnika Srba u parlamentu i Ministarstvom za zajednice i povratak, kao i Briselskim i Ohridskim sporazumom, dok je nezadovoljstvo u Preševskoj dolini u manjem procentu, ali upereno ka Vladi Srbije, s tim što je veći procenat ispitanika neobavešten o Briselskom i Ohridskom sporazumu“, rekao je Gavrilović.

Kao bitnu stavku Gavrilović je istakao i mišljenje građana u kojem pravcu će se odnosi dva naroda kretati u budućnosti.

„Kada se govori o tome kako ispitanici vide budućnost, na severu Kosova 72,9 odsto građana tvrdi da očekuju dalje konflikte dok u Preševskoj dolini 40,8 građana smatra da će se život nastaviti bez konflikata.

Dušan Radaković, izvršni direktor NVO ACDC, i koautor istraživanja takođe se osvrnuo na rezultate.

„Malo ima konkretnog rada na analizi stanja šta je to što ljudi rade, a pogotovu se skoro nikad ne radi na relaciji sever Kosova – Preševska dolina“, naglasio je Radaković.

On je komentarišući rezultate istraživanja naveo da je istorija pokazala da veći deo stanovništva na severu Kosova ima emocionalnu povezanost sa Srbijom.

Govoreći o načinu na koji mediji predstavljaju Srbe i Albance na severu Kosova on je naglasio da svaki čovek koji se privede biva momentalno obeležen kao terorista od ministra unutrašnjih poslova Svećlje, što mediji kasne ponavljaju.

„Potrebno je pričati o svakodnevnim stvarima i mestima saradnje a manje o visokoj politici“, zaključio je Radaković.

Agon Islami, iz NVO Centar za demokratiju „Dolina“ predstavio je probleme sa kojima se suočavaju mladi Albanci u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.

„Uprkos četiri sporazuma Kosova i Srbije, nijedna diploma nije nostrifikovana u Srbiji, dok naši mladi Albanci najviše studiraju na Kosovu“, rekao je Islami.

On je kao dodatne probleme istakao migraciju do koje dolazi zbog nemogućnosti zapošljavanja mladih u te tri opštine.

Kako je rekao diskriminacija je glavni problem, a ostalo su rezultati.

„Trideset odsto stanovnika u Medveđi je pasivizirano, od trideset i nešto hiljada palo je na petnaest hiljada građana“, rekao je Islami i dodao da Albanci pasivizavijom gube sva prava.

On je naglasio i da je problem to što njih nema u medijima, te da niko o tome ne govori.

„O Srbima na Kosovu se govori i u Briselu i svugde, a o nama nigde. Problem je što se ne tretira problem“, rekao je Islami dodajući da se hiljade diploma ne priznaje dok se priznaje 1 700 000 ličnih karata kao i tablice Republike Kosovo.

Osvrnuvši se i na medije on je istakao da na konkursima Ministarstva za medije i informisanje nijedan medij na albanskom jeziku nije prošao ni sa jednim projektom ove godine, vesti na albanskom jeziku na RTS 2 nazvao „čitanjem nalaza“.

„Ja lično mislim da smo svi žrtve nametnuh rešenje, a ne resenja koja su proistekla iz dijaloga“, rekla je novinarka N1 Sanja Sovrlić.

Ona je nabrojala niz problema koji pokazuju da osnovne egzistencijalne potrebe Srbi na Kosovu ne mogu da ostvare u mestu gde žive.

„Moj otac za penziju ide u Rašku, kao i za lekove koje dobija na recept“, pojasnila je ona i dodala da Srbi sa Kosova direktno ili indirektno zavise od primanja iz Srbije i usluga koje ona pruža.

Novinar Idro Seferi je na početku naglasio da ne upoređuje sever Kosova i Preševsku dolinu, jer je Preševska Dolina nespremnost Vlade Srbije da integriše Albance, dok je sever Kosova teritorijalni spor i poslednji sukob vlasi u Beogradu i Prištini, odnosno finaliziranje drzavnosti Republike Kosovo.

„Meni je jasno da Srbi na severu ne zele da budu deo kosova kao takvog, a da Kosovo ne zeli da da Zajednicu srpskih opština Srbima ako Srbija neće da potpiše nešto da ustanovi postojanje države Kosovo“, rekao je on i dodao da je sam dijalog postavljen pogresno.

On je, govoreći o medijima, rekao da oko pokrivanja teme odnosa Albanaca i Srba postoje mediji koji huškaju javnost, koji su propagandni, zatim oni koji zbog pritiska javnosti stanu iza javnog nacionalnog narativa, i neki manjinski mediji koji žele da izveštavaju profesionalniji.

„Mi smo taoci izbornih rezultata već 20 godina“, zaključio je Seferi.

Na kraju izlaganja Gavrilović je uručio nagradu novinaru Idru Seferiju i novinarki Sanji Sovrlić.

Istraživanje je obuhvatilo 250 ispitanika sa severa Kosova i 250 ispitanika iz Preševske doline.