Zašto Srbi na Kosovu i Metohiji najviše veruju KFOR-u: Sve veće iseljavanje sa severa, glavni problem – bezbednost

Istraživanje, koje je rađeno u periodu od juna do decembra 2024. godine, pokazalo je i da je jedan od ključnih problema za Srbe Kosovce – bezbednost.

Objavljivanje rezultata istraživanja je odloženo za tri meseca zbog odstupanja u bezbednosnoj percepciji u četiri opštine na severu Kosova, zbog čega su formirane nove fokus grupe sa Srbima u severnom delu KiM, naveo je Miodrag Milićević iz NVO Aktiv.

Šta je istraživanje pokazalo?

Ključni podaci ovog istraživanja su da 91,2 odsto ispitanika smatra da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru, dok je tek jedan od deset ispitanika saglasan da će život za Srbe na Kosovu biti bolji za tri godine. Političku nestabilnost kao glavni problem vidi 57,9 odsto ispitanih, istakao je Milićević u beogradskom “Medija centru”.

Poverenje u političke partije je slabo – konkretno, 72 odsto ispitanih ne veruje nijednoj političkoj partiji ili političaru koji predstavlja glas srpske zajednice na lokalnom ili centralnom nivou.

Da im je lična bezbednost tokom 2024. godine bila ugrožena, istaklo je 29,1 odsto ispitanika sa severa Kosova. Ukupno je 18,1 odsto ispitanika, i severno i južno od Ibra, navelo da je njihova ili bezbednost njihove uže porodice bila ugrožena u prethodnih godinu dana.

Čak 70,9 odsto ispitanika sa severa Kosova ispitanika poznaje nekoga ko je napustio prostor Kosova u proteklih godinu dana, a ukupno njih 66 odsto.

U odnosu na 2023. godinu, primećuje se rast uverenja da će ZSO biti formirana – 25,8 odsto.

Svetla tačka istraživanja je, kako navodi Milićević, rast poverenja u medije sa KiM koji izveštavaju na srpskom jeziku.

Dodao je da je alarmantan podatak da 67,7 odsto ispitanih Srba nije učestvovalo u popisu stanovništva koje je prošle godine sprovela Priština. Ovo će, kako je napomenuo, imati posledice na budžetsku raspodelu i dalje podatke u javnosti.

Istraživanje je merilo i četiri ključne oblasti vezane za srpsku zajednicu: političku situaciju, ekonomsku situaciju, bezbednost i materijalno stanje.

“2023. godina bila je jedna od ključnih, obeležena brojnim incidentima, a politička i bezbednosna situacija bila je dominantno loša. Iako je situacija u 2024. godini nešto bolja, nimalo ne izgleda obećavajuće. Ceo izveštaj je pesimističan i govori o samoj egzistenciji srpske zajednice na Kosovu, a vrlo malo o učešću u političkom životu zajednice koja je ugrožena”, naveo je Milićević.

Ukazao je i na velika odstupanja u vezi sa ekonomskom i bezbednosnom situacijom između severa i ostatka Kosova.

Dominira pesimizam – tek svaki deseti ispitanik veruje da će situacija biti bolja, dok nadpolovična većina ne veruje u značajnije poboljšanje.

Ukidanje platnog prometa u dinarima od strane Prištine ostavilo je duboke posledice – pogodilo je gotovo 90 odsto ispitanika.

Kada je reč o poverenju u političare i partije, čak 86,9 odsto ispitanih nije želelo da odgovori na pitanje kojem srpskom političaru ili stranci na Kosovu veruje.

To znači, navodi se u publikaciji, da nema nijednog konkretnog političara kome srpska zajednica veruje. Od onih koji su želeli da se izjasne:

• Srpskoj listi veruje 2,8 odsto,
• Srpskoj demokratiji 1,4 odsto,
• Gradonačelniku Novog Brda, Saši Milovanoviću – 1,2 odsto,
• Predsedniku Srpske demokratije Aleksandru Arsenijeviću – 0,8 odsto.

Nepoverenje je kulminiralo 2023. godine, a poverenje u pomenute političke aktere je, kako navodi Milićević, simbolično.

Najviše poverenja uživa KFOR

Srbi na Kosovu najviše poverenja imaju u KFOR, kojem je dodeljena prosečna ocena 2,55, zatim slede:

• Vlada Srbije (2,49),
• Kancelarija za KiM (2,33),
• OEBS (2,31).
• Ispod njih su: Vlada Kosova, srpski ministri u Vladi Kosova i drugi akteri.

Dragiša Mijačić, iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, istakao je da prvi put nakon 25 godina od kraja konflikta KFOR uživa najveće poverenje. To, kako kaže, ukazuje na potrebu zajednice za fizičkom sigurnošću.

Poverenje u EU u porastu, Rusija i dalje ključni saveznik

Kao ključnog međunarodnog saveznika, Srbi na Kosovu vide Rusiju (44,7 odsto), dok je u porastu i poverenje u EU (21,9 odsto).

Briselski pregovori beleže rast podrške – sa 18,2 odsto u 2023. na 29 odsto u 2024.

Tek jedan od pet ispitanika (25,8 odsto) veruje u poboljšanje života Srba na KiM. ZSO se vidi kao ključna tačka, i četvrtina ispitanika veruje da će biti formirana, dok 46,7 odsto veruje da neće.

Podelu teritorije (razgraničenje) ne podržava 48,1 odsto ispitanika. Istraživanje pokazuje da bi takav potez doveo do brzog odlaska Srba južno od Ibra – 52 odsto bi napustilo svoja prebivališta.

Za status kvo se zalaže 11,3 odsto ispitanih.

Bezbednosna situacija snažno je uticala na migracije. Kulminacija je bila 2023. godine, kada je 83,6 odsto ispitanika znalo nekoga ko je napustio Kosovo.

U 2024. godini, 66 odsto i dalje poznaje nekoga ko je napustio Kosovo – tumači se da je dobar deo već otišao, pa je broj nešto niži.

Konkretno na severu Kosova, 70,9 odsto građana poznaje nekoga ko je u protekloj godini napustio KiM.

Na pitanje da li među njima ima i osnovnoškolaca, 77,1 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.

Na severu, 10 odsto ispitanika ne poseduje kosovska dokumenta.

Savković: Srbi pokazuju izuzetnu upornost

Marko Savković, jedan od autora istraživanja iz ISAC Fonda, istakao je da je prisutno sveopšte nezadovoljstvo i da niko ne smatra da je bezbednosna situacija dobra.

“Jedan od citata iz fokus grupa je: ‘Represivne mere policije i populističke mere vlasti u Prištini uticale su na lošu bezbednost, pogotovo na severu, zbog čega je jedan deo građana napustio Kosovo zauvek’”, naveo je Savković.

Zaključio je da Srbi opstaju u okviru sistema koji ih godinama unazad isključuje i zanemaruje, da pokazuju izuzetnu upornost, ali i da postoji visok stepen etničke distance, iako sve više Srba prihvata Albance kao prijatelje.

“Kosovsko društvo se kreće unazad – ostaje da se vidi da li je mnogo toga nepovratno izgubljeno, a što je dijalog doneo”, zaključio je Savković.