Beograd iskoristio nesvrstane za podršku oko Kosova i promociju naoružanja 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Srpska diplomatija iskoristila je Samit nesvrstanih u Beogradu za promociju sopstvenog vojnog naoružanja, zadržavanje podrške manjih zemalja oko nepriznavanja Kosova, pokušaj jačanja odnosa sa Belorusijom i Rusijom, kao i Azerbejdžanom, i promociju kroz doniranje vakcina zemljama trećeg sveta.

Sem kratkotrajne pažnje koju su izazvali ovi diplomatski potezi, većih posledica, ni dobrih ni loših, po poziciju Srbije u svetu nakon organizacije Samita neće biti, ocenjuju sagovornici Danasa.

Dvodnevni Samit Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) u Beogradu zatvoren je zvanično u utorak plenarnom sednicom na kojoj su završne reči reči dali ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, kao predstavnik zemlje domaćina i Džehun Bajramov, šef diplomatije Azerbejdžana, koji predsedava Pokretom. Oni su uputili poruke mira i koegzistencije, podsetivši na ciljeve očeva osnivača PNZ – Nehrua, Nasera, Sukarna, Nkrumaha i Tita, ali i pozvali na jedinstvo u globalnoj borbi protiv pandemije i ravnopravnu raspodelu vakcina u svetu.

U jeziku diplomatije najoštrija je bila Ukrajina, koja je kao posmatrač, ostale članice nesvrstanih pozvala da preduzmu akcije protiv Rusije. Ovo je usledilo kao reakcija na pojavljivanje Rusije po prvi put na Samitu nesvrstanih, u svojstvu posmatrača, što će za mnoge ostati jedan od glavnih utisaka skupa.

Posle zvanične završnice, ministar Selaković je i tokom jučerašnjeg dana održao niz bilateralnih sastanaka sa ministrima čak 12 zemalja koje su učestvovale na skupu, među kojima je i zamenik ministra spoljnih poslova Belorusije Sergej Alejnik, kome je Selaković zahvalio na “bratskoj podršci i politici nepriznavanja nezavisnosti Kosova”.  Ovo isticanje podrške može se tumačiti i kao pokušaj popravljanja odnosa Srbije i Belorusije koji su poljuljani u julu ove godine, kada se Srbija delimično usaglasila sa sankcijama koje je Evropska unija uvela protiv autoritarnog režima Aleksandra Lukašenka u Belorusiji.

Politika nepriznavanja nezavisnosti Kosova odnosno lobiranja Srbije među manjim zemljama nesvrstanih za povlačenje priznanja, ostaje jedan od centralnih taktičkih diplomatskih ciljeva ovakvih bilateralnih sastanaka ali i sveukupnih napora Srbije u organizaciji ovog skupa.

Sem toga, ne vide se nikakvi dugoročni strateški benefiti za Srbiju u međunarodnim odnosima kao rezultat okupljanja nesvrstanih, po oceni Vuka Vuksanovića, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

– Srbija od ovog događaja ne može da očekuje neko dugoročno strateško pozicioniranje. Postoje samo mali taktički efekti kao što je nastavak podrške zemalja nesvrstanih oko nepriznavanja Kosova. Iskoristili su priliku i za promociju projekta “Partners 2021” gde je predstavljeno vojno naoružanje pa se možda može računati na neke nove mušterije za opremu koju Srbija nudi. Jedan od poteza kojim će se Srbija hvaliti jesu i donacije vakcina protiv virusa kovid-19 koje je ministar Selaković uputio zemljama iz redova nesvrstanih a to će se posebno istaći u svetlu poruke koju je poslao predsednik Azerbjedžana o globalnim razlikama u dostupnosti vakcina između bogatih i siromašnih – navodi Vuksanović.

On dodaje i da će vlast pokušati da taktički iskoristi organizaciju ovog skupa za prikupljanje poena na unutrašnjem planu.

– U susret izborima u Srbiji, vladajuća Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić će se prikazivati kao neko koje, okupljanjem nesvrstanih uspeo da povrati Srbiji ugled koji je Jugoslavija imala – ukazuje on.

Nikakve bitne promene ovaj samit ne može da donese ni na polju globalnog odnosa snaga, kako ocenjuje Vuksanović, pa tako ni promene u sukobu između Rusije i Ukrajine, povodom koga su poslate oštre poruke.

– Kritika Ukrajine na račun Rusije je bila diplomatska obaveza ukrajinskog ambasadora ali ne može se očekivati da će bilo koja od ovih zemalja da promeni svoju poziciju prema Rusiji jer to nisu učinili ni kada se desila aneksija Krima – podsetio je Vuksanović ocenjujući da nesvrstani nemaju kapaciteta da utiču na ove odnose.

Prema mišljenju Milana Igrutinovića sa Instituta za evropske studije, zvanični Beograd je oportuno iskoristio 60. godišnjicu Beogradske konferencije nesvrstanih da pojača svoj međunarodni profil na relativno širokom multilateralnom forumu. Ipak, po njegovom sudu, ne treba preuveličavati direktan politički domet tog sastanka.

– On je poslužio da se proveri puls brojnih zemalja u vezi stavova prema kosovskoj nezavisnosti, što ponovo postaje relevantno s obzirom na istek jednogodišnjeg moratorijuma na aktivnosti tim povodom koji je bio deo Vašingtonskog sporazuma od septembra prošle godine, i da paralelno otvori ekonomske teme u kom kontekstu treba razumeti i održani sajam naoružanja na istom mestu na kom je održan sastanak – navodi Igrutinović.

On dodaje da su tokom sastanka bili upadljivi bliski odnosi sa Azerbejdžanom, koji je bio domaćin poslednjeg Samita nesvrstanih 2019. godine i sa kojim je potpisan vojno-tehnički sporazum, ali i prisustvo Rusije koja je jula ove godine postala posmatrač u Pokretu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Beograd iskoristio nesvrstane za podršku oko Kosova i promociju naoružanja”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.