Boris Babić: Nemačka želi da isključi pretnju destabilizacije kroz ruski uticaj na Zapadnom Balkanu 1Foto: EPA-EFE/HENNING SCHACHT / POOL

Nemačka je bacila oko na Zapadni Balkan, izjavio je u intervjuu FoNetu urednik servisa „Nemačka danas“ Boris Babić i ocenio da je sasvim vidljiva hitnost namere Berlina da preuzme značajniju ulogu u razvoju događaja u regionu.

Ističući da je nedavna poseta Berlinu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u tamošnjim medijima dobila znatno veći publicitet nego ranije, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da Zapad ruski uticaj na Zapadnom Balkanu vidi kao pretnju „očigledno krhkom miru“.

Zato i želi da preseče i minimalizuje ili potpuno isključi uticaj Moskve na događaje „posebno u srpskoj sferi ovog regiona“, ukazao je Babić.

Nema tu neke velike filozofije, Srbija mora da odabere stranu, naglasio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, dok je „hitnost tog pritiska“ objasnio ratom u Ukrajini i željom Nemačke da isključi pretnju destabilizacije kroz ruski uticaj.

Prema Babićevom viđenju, sada je učestalo spekulisanje da je stanje na Balkanu danas takvo da u kontekstu pogoršane međunarodne situacije može čak da izbije i novi sukob.

Upitan o porukama iz Nemačke da su sankcije Rusiji pitanje solidarnosti sa Ukrajinom i izbora između demokratskih vrednosti i okupacije, on je protumačio da Beograd igra šahovsku partiju u kojoj je primoran da poteze vuče forsirano, umesto aktivno.

I sad, ako je to poslednji potez koji može da povuče, ako ne može da se mrdne levo ili desno, Babić pretpostavlja da će takav potez biti povučen, ali ne zna u kojoj meri je Zapad spreman da pritisne i time eventualno rizikuje da mu Beograd isklizne iz šaka i bude uhvatljiv za Rusiju.

Prema njegovim rečima, Vladimir Putin je uspeo ono što je izgledalo nemoguće, da praktično ujedini Zapad, budući da je situacija u Ukrajini primorala zapadne zemlje, posebno velike sile, da približe stavove i postave snažniji front prema Rusiji, što „možemo da očekujemo i ovde“.

Osvrući se na stav Berlina prema odnosima Beograda i Prištine, Babić je, kao urednik servisa koji je zajednički poduhvat agencije DPA i radija Dojče vele, naglasio da „oni žele da se taj proces konačno pokrene i dovede do nekog rešenja“.

Šta će to rešenje biti to je otvoreno, to niko ne može da procenjuje realno, ali on smatra da se sigurno svodi na to da će dve strane morati da nađu način da funkcionišu jedna uz drugu, a to uključuje i da Srbija prestane da blokira Kosovo u međunarodnim organizacijama.

Upitan koliko je Nemačka iskrena kada kancelar Olaf Šolc kaže da Berlin podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, posebno pominjući Srbiju, on je odgovorio da je iskren „onoliko koliko je bila iskrena i Angela Merkel“, mada misli da će, usled rata u Ukrajini, biti pojačan pritisak da se uslovi ispune.

Srbija je svakako na brzoj traci pristupanja EU, ali ima postavljene uslove za priključenje i zna šta treba da uradi, precizirao je Babić i pozvao se na izjavu nemačke ministarke inostranih poslova Analene Berbok da „Srbija mora da pokaže svoju boju“, što znači „pridružite se ovde ili onde, birajte šta ćete“.

S obzirom na to da je Šolc pomenuo i probleme vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, on je ocenio da je to vrlo jasna poruka da prošlo vreme tolerancije prema „očiglednim faulovima koje beogradska vlast pravi“ i predvideo da će to sasvim izvesno biti u fokusu Berlina.

Na pitanje o izjavama Šolca, posle razgovora sa Vučićem, koje se odnose na Bosnu i Hercegovinu (BiH), Babić je ocenio da je „Bosna njima rak-rana“ i podsetio da su Evropa i Nemačka, kao najveći kontributor, u nju „uložili nebrojene milijarde evra, a rezultat je nula“.

Čak naprotiv, situacija sada regresira, uočio je on i procenio da to za Nemačku uopšte nije manje važno od pitanja odnosa Beograda i Prištine i zato želi da eliminiše uzroke potencijalne nestabilnosti i čak sukoba.

U svakom slučaju, obrazložio je Babić, „oni žele da prestane Dodikova separatistička retorika i da se Bosna konačno umiri i počne da funkcioniše kao jedinstvena država“.

On misli i da je Srbija pred dilemom kako bi trebalo da postupi u novonastaloj situaciji, jer se u njoj politika ne gradi iz interesa i baze, već se gradi iz interesa onog koji vodi politiku.

Kako je ukazao, „dok se tako funkcioniše, dok se tako vodi država, tu ne može čovek da računa na racionalno odlučivanje u svakom slučaju“.

Prilično je očigledno da su stvari sada „u rukama i glavi jednog čoveka, zato što on sam odlučuje“, rekao je Babić, koji smatra da je poziv „ovim drugima“ da se sada prelomi preko kolena ciničan.

Srbija je na prekretnici već dugo, još od raspada bivše Jugoslavije, tako da se, prema njegovim rečima, retko potpuno decidno i jasno skretalo u dobrom pravcu, pa dalji razgoj događaja „zavisi od tog čoveka koji odlučuje“.

Na pitanje da li taj čovek ima mandat da odlučuje o svim temama, Babić je uzvratio da piše u Ustavu ko ima kakav mandat, ali da nije njegov posao da tumači ustavne odredbe, mada mu nije jasno ko je dao mandat predsedniku da u ovom konkretnom slučaju nastupa u ime države na taj način.

To je, međutim, nešto što je Nemačka prihvatila i što dalje prihvata, uprkos svim tim pozivima na reforme, tako da je vrlo je moguće da će se nastaviti ova igra na koju smo navikli, ukazao je on, pominjući stabilokratiju.

Govoreći o izveštavanju medija u Srbiji povodom rata u Ukrajini, Babić je uočio da je Rusija preko noći prestala da bude ono što je bila do prethodnog dana, ali bi ipak bio oprezan i sačekao da vidi da li je reč o ozbiljnoj promeni i stvarnom zaokretu.

Kako je obrazložio, mediji u Srbiji nisu slobodni, cenzurišu se i samocenzurišu, i čitaocu ne dostavljaju adekvatnu sliku, pa je javnim mnjeniem vrlo lako manipulisati.

Ne verujem, međutim, da će biti neki gigantski problem da se rusofilija odjednom pretvori u rusofobiju, zaključio je Babić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.