foto: Vojin Radovanović/Danas„Dolazi zima, duga i hladna, zatvori šator, upali TA peć, pada prvi sneg“.
Ovako će se u „nehigijenskom naselju“ u centru Beograda pevati ove zime, jer njegovi stanovnici, samoprozvani Ćaci, izgleda nemaju nameru da pomere svoje šatore i tako pomognu Aleksandru Šapiću da pokaže svekolikoj javnosti svu genijalnost svog kružnog toka kod Trga Nikole Pašića.
U onome što je izvorno nastalo kao kamp studenata koji samo hoće da uče, a vremenom se pretvorilo u „sigurnu kuću“ namenjenoj raznima, od veterana JSO-a, preko ekipa Vlade Mandića i Milana Radoičića, pa sve do Miše Vacića, u četvrtak naveče doneta je i prva TA peć, kao svojevrsna priprema za hladnije dane.
Vreme je promenjivo, čovek više ne zna kako da se obuče – ni saveti Nade Macure o „slojevitom oblačenju“ izgleda više ne pomažu. Grejna sezona u Beogradu kreće tek 15. oktobra, pa su Ćaci nekako morali da se snađu (iako bi prigodnije bilo da se ugreju uz neku vatru zapaljenu u buradima).
Na TA peći su morali preći kako bi izbegli ponovni požar, poput onog koji je ovo naselje zadesio još u aprilu kad se jedan šator zapalio i to u blizini plinskih boca. Ćaci su se tada grejali na kalorifere iz kafića, a vatra i plastični šatori ne idu baš jedno uz drugo.
Već kratkom šetnjom pored Dvorskog parka vidi se da izvorni Ćacilend nikog više ne zanima. Vrhovni Ćaci komandant, i po prijavljenom boravištu stanovnik ovog naselja, Miloš Pavlović odlepršao je iz gnezda i vratio se davanju (i padanju) ispita, pa nema ko ni da brine o redu i poretku ogradom oivičenog zaštićenog kulturnog dobra.
Nema ni ko da počisti, pokosi, pa tako u urasloj travi su se ušuškale naslage đubreta. Nema ko ni skorenjenu mast na ogradi da promeni.
Tek jedan čovek međ’ šatorima i poneki radnik gradske čistoće koji ne zna gde će pre da čisti. I naravno nekoliko pripadnika Interventne jedinice. Stoje i što bi Šapić rekao – ćakulaju.
Glavno mesto okupljanja mesecima je već korzo ispred Narodne skupštine – tu se gledaju filmovi, pušta muzika, skapaju poznanstva, a priča se – dvoje su se tako i smuvali.
Ipak, očito je da prepodne nije vreme okupljanja ispred parlamenta. Tek se nekoliko građana okupilo u jednom šatoru. Malo podalje od njih tu je i jedna usamljena gospođa. Sedi na platformi pored šatora i gleda u prazno.
A u šatorima sve pripremljeno za nadolazeće vremenske prilike – od plastičnih ležaljki za plažu sklepani su kreveti se ćebadima, naslagane su gajbice sa voćem, a tu su i veliki frižideri za piće.
„Tokom Drugog svetskog rata ovde su bile dve frakcije – četnici i partizani“, objšanjava kod Skupštine vodič grupici azijatskih turista.
Jednom će tako, za par decenija, vodiči turistima objašnjavati i ovu, dosad najbizarniju podelu u srpskoj istoriji – na ćacije i nećacije.
I pored paralela sa ostalim autokratama koji su od svojih pristalica i batinaša pravili živi štit oko institucija, sve ovo što je zadesilo centar prestonice pre podseća na akciju Privremene Skupštine Naroda Dostojnog Srbije – grupe građana okupljene oko vožda i titulara Dušana Dunđera.
„Dostojni“ su više puta, od 2020. godine, okupirali plato ispred Skupštine, gde su i proglasili svoju državu – smenili Vučića i Vladu Srbije, razrešili sve poslanike i izabrali svoje, a sve u cilju borbe protiv „novog svetskog poretka“.
Njihov vođa, titular Dušan Dunđer svoje pristalice „radi“ na priču da se oko njega vrti čitava geopolitika, da ispija Starbaks kafe sa Trampom i jede boršč sa Putinom, skoro pa svakodnevno. Paralele sa Vođom s Andrićevog venca same se nameću, jer „silno bi Vučić hteo“ da bude Lukašenko, ali dalje od Dunđera ne može, pa naglavačke da se okrene.
Kada se pogleda na šta sada liči centar grada, sa sve friško sređenim kružnim tokom i asfaltom, komunalcima (tzv. Belima) koji umesto da pišu prijave okupatorima kulturnog dobra isto čuvaju, policajcima što brinu da neko ne provocira ovekovečene nasilnike i TOI-TOI veceima koji šire miomiris oko Kajmakčalanske posmatračnice, čovek pomisli da možda ni Dostojni Srbije sa svojim festivalskim ozvučenjem i žurkama do kasno u noć i nisu bili tako loše rešenje za privlačenje turista u Beograd.
Planiraju Ćaci izgleda da u šatorima prezime, ali kako kaže jevrejska poslovica „čovek kad planira, Bog se smeje“.
Danas su vetrovi oborili po koju zelenu kantu Gradske čistoće, a sutra već, ko zna, možda baš tokom pesme Baje Male Knindže „Duni, vjetre, malo preko jetre“, vetar u istoriju odvede čitavu ovu ružnu stranicu u istoriji glavnog grada.
P. S. Dostojni, vratite se, sve vam je oprošteno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
