Datum Srbije za EU – ili jun ili tek za godinu dana

Iako zvanična odluka nije doneta i konsultacije u Bundestagu još traju, sve ukazuje na to da će izbori za savezni parlament Nemačke biti održani 22. septembra, reklo je više izvora Danasa iz Berlina i Brisela. Kako objašnjavaju, u razgovorima parlamentarnih stranaka postignut je dogovor da se na glasanje ide u septembru.

Pokrajinski izbori u Bavarskoj biće zakazani za nedelju, 15. septembar, a želja konzervativaca iz vladajuće koalicije CDU-CSU je da se održe pre saveznih. U nedelju, 29. septembra, u više pokrajina su školski praznici, kada se po nepisanom pravilu u Nemačkoj ne ide na glasanje zbog male izlaznosti. Zbog toga se nedelja, 22. septembar, iskristalisala kao najpogodniji dan za savezne izbore.

Politički i ekonomski najmoćniju članicu EU čekaju neizvesni izbori i komplikovan postizborni period. Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) može da računa na podršku 41 odsto birača, a rejting njihovog aktuelnog partnera, Slobodne demokratske partije (FDP), već je mesecima ispod cenzusa, na oko četiri odsto. Najveća opoziciona Socijaldemokratska partija (SPD) je na stabilnih 27 posto podrške, dok Zeleni imaju oko 14 procentnih poena. Sve dodatno usložnjavaju Partija levice sa oko sedam odsto i Piratska partija sa tri odsto podrške.

Ukratko, nijedan od dva trenutno definisana bloka, CDU-CSU i FDP s jedne strane i SPD-Zeleni s druge, ne može da računa na većinu u budućem sazivu Bundestaga. Pa čak i ako bi opozicija uspela da u zbiru nadmaši konzervativce, ostaje činjenica da je kancelarka i lider CDU Angela Merkel ubedljivo najpopularnija politička ličnost u Nemačkoj. Prema svim anketama, Merkelova, koja će trčati trku za novi mandat na čelu vlade, uživa dvostruko veću podršku nego njen socijaldemokratski protivkandidat Pir Štajnbruk – odnos je 45 prema 20 odsto.

Sve ovo utiče na evropsku integraciju Srbije, koja svakako direktno nije ni u prvih deset tema nemačke politike, ali posredno, preko pitanja proširenja EU, i te kako zavisi od unutrašnje dinamike u toj zemlji.

Kako objašnjavaju nemački i srpski sagovornici Danasa, ukoliko Evropska komisija u aprilu preporuči davanje datuma početka pregovora velike su šanse da će Nemačka to podržati. Postoji mogućnost da CDU-CSU, što u vladi što u Bundestagu, ne budu saglasni sa stavom administracije u Briselu, kao što se u vezi s kandidaturom Srbije već desilo u decembru 2011, ali očekivanja su da će ovog puta – zbog nedvosmislenog napretka u odnosima s Kosovom – Berlin biti na liniji s Komisijom. To znači da bi na junskom samitu Evropskog saveta, koji okuplja šefove država ili vlada 27 zemalja članica EU, bila doneta pozitivna odluka o Srbiji.

Ukoliko se to, međutim, ne desi, da li zbog izostanka preporuke EK da li zbog protivljenja Bundestaga, odluka o pregovorima sa Srbijom se odlaže za naredni samit Saveta. Po redovnom kalendaru, lideru EU sastaće se i u decembru ove godine. Međutim, tu se politička situacija u Nemačkoj direktno upliće u celu priču. Pravljenju koalicionog sporazuma o novoj vladi u toj zemlji se vrlo temeljito pristupa. Svi sagovornici Danasa – i iz Berlina i iz Brisela i iz Beograda – saglasni su da je najverovatniji scenario da Nemačka neće biti spremna da odlučuje o Srbiji, odnosno o proširenju EU na decembarskom samitu Unije. Ili tehnička vlada neće imati mandat Bundestaga da donosi političku odluku ili će na dnevnom redu tek konstituisanog novog saziva parlamenta biti mnogo važnijih stvari za tu zemlju. A, podsetimo, Nemačka je jedna od nekoliko članica EU u kojima je izvršnoj vlasti neophodna saglasnost parlamenta za donošenje odluka iz oblasti spoljne i evropske politike.

S obzirom na to da se definisanje zvaničnih stavova EU o proširenju po nepisanom pravilu donosi na samitima Unije u decembru i junu, ne i u martu, najrealnije je očekivati da će Srbija, ukoliko ove godine dobije datum o početku pregovora, morati da sačeka do juna 2014. ili čak, ako se situacija zakomplikuje na političkoj sceni u Beogradu ili u odnosima s Kosovom, do decembra te godine, objašnjavaju sagovornici Danasa.

Milica Delević za Danas

Na nama je da radimo

– Sledeći formalni korak za dobijanje datuma pregovora o pristupanju EU, pod pretpostavkom pozitivne preporuke Evropske komisije, podrazumeva konsultaciju nacionalnih parlamenata u zemljama kojima je to predviđeno, pa tako i Odbora za evropske poslove Bundestaga. Pretpostavljam da je to i razlog usmerenosti i interesovanja koje izazivaju izbori u Nemačkoj. Dok je naša usmerenost na same izbore i prateću dinamiku velika, na izborima u Nemačkoj mi svakako nećemo biti dominantno pitanje, ali je na nama da radimo, da rezultatima, ali i atmosferom, doprinesemo pozitivnoj odluci u prvom trenutku kada se o ovom pitanju u Berlinu bude razgovaralo – objašnjava za Danas Milica Delević, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije i članica Predsedništva DS.

Nemački sistem

Prema Ustavu Nemačke i saveznom zakonu, izbori za Bundestag ove godine moraju da se održe u periodu između 1. septembra i 27. oktobra, odnosno između 46 i 48 meseci od konstituisanja prethodnog saziva parlamenta, što je bilo oktobra 2009. godine. Glasa se uglavnom nedeljom, a izbegava se period školskih raspusta.