Demostat na izborima u Sloveniji: Kompleks od regularnosti 1Foto: Demostat

Na staro retoričko pitanje Velje Ilića, „Gde su inženjeri?“, Slovenci sad mogu da pokažu na pobednika svojih izbora. Na parlamentarnim izborima u Sloveniji već sat vremena pre zatvaranja izbora, po izlaznim anketama znalo se sa velikom sigurnošću da Janez Janša gubi izbore, a da će pobednik biti Robert Golob.

Sad malo i romantično deluju ta pozna YU vremena kad je Janša destabilizovao JNA i ceo sistem. Atmosfera u Ljubljani je prilično cool. Ukinuta je obaveza nošenja maski i u zatvorenim prostorima. U hotelu za doručkom možete čuti „Avionu slomiću ti krila“ Riblje čorbe, a u starom dobrim kafićima i Ninu Hagen ili neki sličan retro. Naletite i na bakute iz Makedonije na ekskurziji, a dok pijete „laško“ pivo setite se i da je to bilo prvo pivo u limenkama u SFRJ. Posteri i bilbordi političara manje su napadni nego u Srbiji.

Na staro retoričko pitanje Velje Ilića, „Gde su inženjeri?“, Slovenci sad mogu da pokažu na pobednika svojih izbora. Na parlamentarnim izborima u Sloveniji već sat vremena pre zatvaranja izbora, po izlaznim anketama znalo se sa velikom sigurnošću da Janez Janša gubi izbore, a da će pobednik biti Robert Golob.

U pola deset uveče na slovenačkim televizijama već se raspravljalo o mogućim izbornim koalicijama, i išlo se u finese, tipa šta bi, na primer, vlada levog centra mogla da uradi po raznim tačkama privrede i politike. Poređenja radi, na srpskim izborima 3. aprila u pola deset uveče na televizijskim izbornim noćima mogli smo samo da komentarišemo to što je Republička izborna komisija zauzela stav da se u izbornoj noći više neće oglašavati. Mi smo na srpskim televizijama (bio sam gost na jednoj) tek oko pola jedanaest mogli nešto da komentarišemo od rezultata, dok u Sloveniji niko nije čekao da prvo Janša izađe sa svojim projekcijama izbornih rezultata. Kao što se u Srbiji čekao Vučić da se obrati. Dakle, slovenački kolega Marjan mi je oko osam uveče već zapevao Bajaginu pesmu „Šta to pada – pada Vlada“, pa onda precizirao kako promene nisu baš toliko velike kako bi neko sa strane zaključio – jer se Slovenija jednostavno vraća na stanje pre Janše (a Janšina iliberalna vlast koincidira sa pandemijom Kovida). Tačnije, slovenačka politika sad će biti više usklađena sa Briselom, bez autokratskih kaprica. Ono što je zapravo bitno, ukazuje mi Marjan, je da „sad nema te hrpe populističkih stranaka, odnosno da je dobro da je malo njih ušlo u parlament“. Inače, u Sloveniji izborni cenzus je četiri odsto. I naravno, Slovenija se distancirala od Orbana i cele te priče Višegradske grupe, što je opet relativizovano i ne baš identičnim pozicijama Poljske i Mađarske oko rata u Ukrajini i celog tog konteksta. Gde je Janša u terminalnoj fazi vlasti, zbog rata u Ukrajini, ipak bio bliži Varšavi, nego Budimpešti.

Golobova Sloboda osvojila je 41 mandat od 90, što je slovenački rekord. Slovenskoj demokratskoj stranci (SDS) dosadašnjeg premijera Janše pripalo je 27 mandata. Socijaldemokrate Tanje Fajon imaju 7 mandatra, Levica Luke Meseca 5, što daje komfornu većinu za vladu levog centra. Paralele radi, veća izlaznost u Srbiji razbila je mit o rezervoaru opozicionih glasova, dok je visoka izlaznost u Sloveniji (sa pedestak skočila na čak 69 odsto) pogodovala opoziciji.

U Sloveniji nema izborne patologije kao u Srbiji, a Janša je vrlo brzo priznao poraz. Možete li zamisliti da koalicija Moramo predvođena nekim razočaranim Vučićevim privrednikom osvoji više glasova od SNS? A da Boris Tadić ima snagu Tanje Fajon?

Predsednica slovenačkih socijaldemokrata Tanja Fajon, okončaće mandat u Evropskom parlamentu nakon što je izabrana za poslanika Skupštine Slovenije jer su te dve dužnosti nespojive. Fajon je predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, a prošle godine bila je jedan od predstavnika te institucije u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Čuo sam u Ljubljani od janšista cinične opaske da bi ona u levičarskoj vladi mogla biti neka „Analena Berbok za siromašne“.

Nisam primetio da je iko u Sloveniji imao primedbe na regularnost izbora, mada je bilo primedbi da mediji, naročito javni servis, favorizuju Janšu. Čak je izbio i skandal, kad su u finalnom sučeljavanju predstavnici opozicije napuštali sukcesivno studio konsternirani voditeljskom pristrasnošću.

Debata političkih protivnika u studiju bila je žustra, ali i zabavna. Bilo je i vređanja i skakanja jednih na druge, a tokom emisije Zmago Jelinčič, čelnik ultranacionalističke Nacionalne stranke, protestno je napustio studio, ali u tom napuštanju i pao s pozornice. Čuo se jak prasak jer je udario po stolici. Robert Golob, koji je putem videolinka učestvovao, upitao je: “Je li još živ?” Jelinčič je odgovorio: “Nažalost.”

Harizmatični Golob, sa menadžerskim i političkim iskustvom, od premijera više liči na dirigenta nekog revijalnog orkestra, lekara u Klinici Švarcvald, lika iz neke Netfliksove serije ili predstavnika na Pesmi Evrovizije iz sedamdsetih godina. Uglavnom, deluje nadrealno u odnosu na srpske političare.

Jedno vreme se govorilo za famozni Regiion – „minus Slovenija, plus Albanija“, ali od kada je Janša preuzeo Sloveniju, naročito sa obznanjivanjima non pejpera o prekrajanju granica na prostorima počivše SFRJ (za koje se sumnjičio Janša, ili je bar bio protočni bojler), ispalo je kao da se Slovenija vratila, a da Albanija i dalje ostaje.

Zamislite da se Jugoslavija nije raspala, a da su na političkoj sceni sadašnji akteri i da su na redu savezni izbori. Lako je, na primer, zamisliti koaliciju Milo Đukanović – Aljbin Kurti – Bakir Izetbegović. Još lakše je zamisliti koaliciju Vučića i Janše, možda i Milorada Dodika i Zorana Milanovića, ili Moramo i Možemo. Verovatno i Tanje Fajon i Borisa Tadića samo što Borisovi socijaldemokrati proporcionalno nemaju ni blizu snagu onih Tanje Fajon. Pobeda levog centra u Sloveniji nije Vučićeva šolja čaja. Vučiću je više odgovarao „Vodnik“ (Janša). Veza Goloba i Vučića može biti i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, jer Golob je bio potpredsednik stranke Pozitivna Slovenija koju je Janković osnovao pre izbora 2011. Moćni gradonačelnik Ljubljane podržao je Goloba u kampanji. Ne zaboravimo da je Janković, kome još traje mandat u Ljubljani, bio potencijalni medijski spinovani Vučićev kandidat za Beograd! Janković je četiri mandata na čelu Ljubljane, počev od 2006. godine. Pre ulaska u politiku vodio je Merkator od koga je napravio regionalnog giganta. Na spekulacije da ga Vučić zove, Janković je neuverljivo odgovorio da nije imao talve razgovore, ali da mu je čast što ga zovu Beograđani, te da je Predsednik Vučić dobar predsednik što govori i privredni rast u Srbiji.

I kad je ekonomija u pitanju, ima stvari koje su išle Janši u prilog. Poslednje informacije govore da je Slovenija uz Belgiju zabeležila pad inflacije, a da uz Maltu, Francusku i Portugal ima najmanju inflaciju u EU. To nije pomoglo, kao ni kontroverzna amplituda Janšinog populizma – od frenetične podrške Donaldu Trampu do toga da je bio jedan od prvih stranih zvaničnika koji je posetio Kijev nakon početka ruske invazije 24. februara i otvoreno je podržao Ukrajinu. Levi centar bio je optimalniji izbor za Slovence, dok je opozicija marketinški vešto izbore nazvala „referendumom o demokratiji“, dajući im neku vrstu sudbinske dimenzije. Možda je Golobova parola da „dolazi sloboda“ bila malo prejaka za Sloveniju, ali upalila je. Bude li premijer, Golob vodi zemlju ulevo u socijanim pitanjima, pa bi to bila socijalno-liberalna vlada. Golob je jedini u opoziciji imao harizmu da se suprostavi Janši, a deo njegove ambicije, čujem u Ljubljani, krije se moguće i u ozlojeđenosti jer je Janšina vlada odbila da mu produži mandat na poziciji direktora preduzeća, pa je u izbornu trku ušao tek u januaru. Ali je, za razliku od srpske opozicije, atmosferu uspeo da pretvori u referendumsku i da artikuliše antijanšino raspoloženje kroz visoku izlaznost i dobro prelivanje glasova.

Videćemo da li će u misiji stalnog traženja prekopiranog „novog lica“, od Stanivukovića preko Krivokapića do Tomaševića, srpska opozicija sad haotično krenuti u potragu za svojim Golobom, a ako to uradi mora usmeriti pogled ka privredi, pa možda i nekom političaru iz Vučićevog konteksta koji se razume u privredu, a ima i dozu povređene sujete. Jer Golob nije baš nove lice, a u njima Slovenija nije oskudevala pokušavajući da pronađe „novog Drnovšeka“. Lista Marjana Šarca, koji je ne tako davno bio novo lice, je ostala ispod cenzusa. Janša je optuživao Goloba da je „duboka država“ i da je njegov mentor kao i čitave „levice“ Milan Kučan.

Golob (1957) je elektroinženjer i doktor je nauka. Školovao se u Ljubljani i Americi. Izgradio je uspešnu karijeru kao izvršni direktor državne firme “GEN-I” za trgovinu energijom. Odlučio je da izazove Janšu na biralištima nakon što krajem prošle godine, posle decenije i po na čelu kompanije, nije dobio podršku za još jedan mandat na mestu direktora „GEN-I“. Pod liberalnom vladom Janeza Drnovšeka bio je državni sekretar za energetiku. Pre toga je bio na čelu pregovaračkog tima Slovenije o energetskoj politici u pristupnim pregovorima sa EU.

I Golob je kao Dragan Đilas preuzeo neke zelene. Tačnije malu Zelenu stranku koju je pre neku godinu osvovao bio Jure Leben, ministar živorne sredine i na kongresu je preimenovao u Slobodarski pokret. Moj pomenutui kolega Marjan mi ponavlja da je Slovenija okrenula leđa populizmu orbanovskog tipa i alpskom trampizmu, ali da je ekonomija ipak najbitnija i da ovde ne bi lako prošla parola „Mir – stabilnost – Janša!“. Fridom Haus je obznanio da su u Sloveniji opali demokratski standaradi od 2021. više nego bilo gde u Istočnoj Evropi i to je poražavajuće za zemlju koja uz Dansku pretenduje na „najsrećnije mesto za život u EU“.

U samoj kampanji, Golob nije potencirao ideologiju, već teme kao što su digitalizacija, inovacija i zelene politike. Zaista ga je teško zamisliti u bliskim odnosima sa Dodikom, recimo. Tanja Fajon, čije bi socijaldemokrate (iako oslabljene za tri poslanika u odnosu na prošle izbore), verovatno bile bitan deo leve koalicije, nije omiljena kod srpskih naprednjaka zbog svih zakeranja oko izbornih uslova i demokratije, da bi na kraju ispala omiljenija naprednjacima i Dačićevim socijalistima nego Đilasu i Jeremiću kad su evroparlamentarci s njom aminovali izborne uslove u Srbiji nakon takozvanog dijaloga vlasti i opozicije.

Janša je do sada, za razliku od Vučića, bio u stalnom namicanju većine, u preuzimanju vlasti sticajem okolnosti, a i ove izbore je dočekao sa vidnim koalicinom deficitom.

Zanimljiva koincidencija je i to da je Vučić bio u poseti Sloveniji i na radnoj večeri sa slovenačkim kolegom Robertom Pahorom, u samo predvečerje slovenačkih izbora. Nakon radne večere u vipavskoj vili „Zemono“ na kojoj su razgovarali o aktuelnim temama u Regionu i Evropi, Pahor je rekao kako Slovenija podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. A malo ko je i u Srbiji primetio da je Slovenija prva zemlja koju Vučić posećuje nakon trijumfalne pobede na izbora (doduše pre inauguracije), a to da je Slovenija prvi izbor naglasio je upravo Pahor. I taj utisak ne može da pokvari i ako se to tako namestilo protokolarno, ranije utvrđenom agendom.

Janša može da uzvrati udarac na predsedničkim izborima u oktobru. Što je veća nada za slovenačku desnicu, nego za srpsku opoziciju novi beogradski izbori koje je Vučić obećao Đilasu.

Izvor: Demostat

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.