Koliki je rizik od novog sukoba na Kosovu? 1foto EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Lideri Beograda i Prištine Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sastaće se u Briselu, posle više od godinu dana, kako bi nastavili razgovore o normalizaciji odnosa. Do sastanka dolazi tri nedelje nakon poslednjih tenzija na severu Kosova, nastalih zbog najave sprovođenja odluke o srpskim tablicama i dokumentima.

Kako se 18. avgust približava, tenzije ponovo rastu, pa je i Evropska unija izrazila veliku zabrinutost zbog, kako su naveli, rasta zapaljive retorike između zvaničnika Beograda i Prištine, posebno onih koji se odnose na rat i sukobe na Zapadnom Balkanu. „Visoki političari dve strane biće smatrani odgovornim za svaku eskalaciju koja dovede do povećanih tenzija i, potencijalno, nasilja u regionu“, upozorava EU. Da li su moguće provokacije i tenzije na severu Kosova koje bi dovele do oružanih sukoba? Ko bi to učinio i zašto? Koliki je uticaj velikih sila?

Sagovornici Demostata navode da je situacija na severu Kosova nestabilna i da su provokacije moguće. Novinar Milivoje Mihajlović kaže da je Balkan omiljeno tlo za igre velikih sila i ocenjuje da bi istočna ili zapadna strana, u nastojanju da oslabi drugu, mogla da proširi aktuelni sukob u Ukrajini na Kosovo. Urednica portala Kossev Tatjana Lazarević ističe da je situacija na severu krhka i da će provokacije, ukoliko se dogode, doći spolja, dok direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ne misli da će biti pokrenut lanac sukoba koji može dovesti do značajnije destabilizacije.

Igre velikih sila, EU paralisana

Uz ocenu da na severu postoje uslovi za sukob, novinar Milivoje Mihajlović kaže da je Kosovo idealno područje za igre velikih sila jer postoje etničke zategnutosti, animoziteti svake vrste, stari neraščišćeni računi… Balkan je, ocenjuje, uzavreo, a bezbednosna situacija rovita.

On napominje da rat u Ukrajini, na tlu Evrope, podiže temperaturu i na Kosovu i ističe da albanska strana nastoji da taj konflikt upotrebi kako bi dobila bolju pregovaračku poziciju u Briselu.

„Kurtija kritikuje opozicija, pre svega Demokratska partija Kosova, da ne uspeva da iskoristi zlatnu karticu i rat u Ukrajini upotrebi za interese Kosova. Kosovska politika je poslednjih dvadeset godina igrala na kartu saradnje Srbije i Rusije, Hašim Tači je uvek govorio da Srbija kupuje od Rusije helikoptere kojima će da napadaju Albance, da postoji ruska baza u Nišu koja je direktna pretnja Kosovu. Taj vokabular ima svoj cilj, a to je da se na neki način podigne stepen zaštite zapada prema Kosovu“, ističe Mihajlović.

Kako kaže, kosovska strana pokušava da igra na srpsko-rusku priču i time udalji Srbiju od zapada.

Mihajlović ocenjuje i da je realan strah od nepromišljenog poteza pojedinca, kosovskog policajca ili nekoga sa srpske strane, koji bi mogao da izazove pucnjavu, u najgorem slučaju žrtve, što bi potom stvorilo velike probleme.

„Svaka budala jednom bombom može da izazove krizu koja će trajati 15 godina”, navodi Mihajlović.

Osvrćući se na najavljene pregovore, Mihajlović kaže da je Evropska unija potpuno paralisana zbog Ukrajine i da, kad je reč o kosovskom problemu, liči na firmu koja iznajmljuje prostor dvema stranama za svađu.

On dodaje i da Kurtijeva vlada zastrašuje i vrši pritisak na Srbe, između ostalog i policijskim akcijama pod plaštom borbe protiv kriminala, s ciljem da zauzme bolje pregovaračke pozicije u Briselu.

Prema njegovim rečima, Beograd dobro kontroliše Srbe na severu Kosova već deset godina i može se sa sigurnošću reći da oni ne bi napravili nikakav korak bez saglasnosti i konsultacija sa srpskim vlastima.

Svaki sukob na lokalu direktno provociranje pozicije NATO na Kosovu

KFOR na Kosovu ima više od 3.700 vojnika. Misija NATO pažljivo prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko bezbednost bude ugrožena, u skladu sa mandatom UN. To je saopšteno i prilikom poslednjih tenzija, 31. jula. Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO, Havijer Kolomina, poručio je pre nekoliko dana da su bezbednost i stabilnost ključni za Zapadni Balkan i ključ prosperiteta regiona, a da je glavni zadatak KFOR-a da omogući bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu.

Svaki sukob na lokalnom nivou na severu Kosova značio bi direktno provociranje pozicije NATO na Kosovu i u regionu, čega je albanska politička elita na KiM svesna, podseća direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i dodaje da je Kosovo kreacija i nedovršen posao NATO-a.

On ocenjuje da srpska zajednica nema kapacitet da počne sukobe ili da izdrži međuetnički sukob sa Albancima, poput onog iz 2004. godine.

Kad je reč o eventualnom uticaju Rusije, Janjić primećuje da je srpska populacija većinski proruski orijentisana, ali da objektivno ne postoji ni raspoloženje ni infrastruktura koja može da sprovede bilo šta ozbiljnije za ruske potrebe, osim povremenih lokalnih terorističkih ili gerilskih akcija.

„Jedino treća strana može da pokrene rat. Ako je to Rusija, ona bi mogla da ga pokrene, javno ili tajno, preko potencijala iz Srbije. Ona tu može da računa na organizaciju paravojske, kriminalaca iz Srbije i onih koje bi mogla da po etničkoj motivaciji regrutuje. To je jedina mogućnost, ali to je izuzetno ograničavajući faktor. Nema osnova, niti će iko pokrenuti bilo kakav lanac sukoba u smislu dužeg trajanja i destabilizacije”, navodi Janjić za Demostat.

Da li će Rusi ili Amerikanci isprovocirati privremeni sukob stvar je njihove procene, a u slučaju bilo kakvog konflikta, prema Janjićevom mišljenju, bio bi garantovan poraz Beograda.

On smatra i da su tenzije na Kosovu u velikoj meri ispraznile enegriju običnih građana. Srbi sa severa su rezignirani i to je, kada se ocenjuje bezbednosni faktor i ljudsko ponašanje, za srpsku stranu opasnije nego ljutnja, agresija, panika jer onda mase izmiču i „na terenu ostaju Radoičići”.

Kad je reč o Albancima, Janjić kaže da se u kosovskoj javnosti stvorila opozicija i jasan front koji se definisao kao antiratni i mirovni. „Nema spremnosti da se podrži Kurti, ali raste energija da se stvari vrate u normalu i da prestanu maltretiranja”, naveo je Janjić.

Uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine, Vučić i Kurti će danas u sedištu NATO u Briselu imati odvojene razgovore sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Nakon sastanaka su planirene konferencije za novinare.

Janjić navodi da je Vučićev današnji susret sa Stoltenbergom izuzetno važan. Smatra da bi Beograd trebalo da inicira da se u pregovorima o normalizaciji odnosa definišu kanali, principi i vrednosti saradnje s Prištinom u oblasti bezbednosti.

„Na KiM nije laka situacija, ali ne vodi nužno u rat”, zaključuje Janjić.

Provokacije bi došle spolja

Urednica portala Kossev Tatjana Lazarević kaže za Demostat da je situacija na severu Kosova fragilna i da su moguće provokacije, koje bi bile namerne.

„Ukoliko bi se dogodile na severu, one ne bi autentično potekle sa severa, već će daljinski pritisnuti neko na drugom mestu”, navodi Lazarević.

Ona smatra da je opasno i nefer dovoditi rat u Ukrajini u neposrednu vezu sa situacijom na severu. “Te dve situacije se ne mogu ni u kom slučaju upoređivati”, navodi Lazarević.

Dodaje, međutim, da se pritisak ukrajinskog rata odrazio na pritisak na Beograd, a samim tim i na pregovaračku poziciju Beograda, da je pojačao manevarski prostor za kosovske lidere u isticanju Srbije kao dežurnog krivca u regionu i direktnu pretnju Kosovu, te otvorio dodatni prostor za mešetarenje elemenata koje se u javnosti predstavljaju kao proruske.

„To što postoje akteri, i sa srpske i sa albanske strane, uključujući i najviše zvaničnike, koji povezuju rat u Ukrajini sa situacijom na Kosovu uglavnom je ciljano, zlonamerno, populistički, i prema onom što vidim na terenu, netačno”, navodi Lazarević.

Ona dodaje da Beograd u potpunosti kontroliše situaciju na severu, odnosno Srpsku listu i sve institucije.

„Nije moguće da oni naprave bilo kakav potez bez Vučićevog znanja”, naglašava Lazarević.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.