Novi krug pregovora Beograda i Prištine planiran je za subotu, 2. jul u Briselu, nezvanično je potvrđeno Danasu u Prištini i sedištu EU. Izvori našeg lista nezvanično tvrde da se očekuje postizanje dogovora o slobodi kretanja, matičnim i katastarskim knjigama, kao i da će se razgovarati o načinu njihovog formalizovanja i primene.
Pre nastavka razgovora s Prištinom, o briselskim pregovorima danas bi trebalo da raspravlja i Skupština Srbije u okviru dana za poslanička pitanja. Kako je našem listu rečeno u srpskom parlamentu, zbog zahteva SRS za sazivanje vanredne skupštinske sednice, osim o pregovorima o KiM poslanici će postavljati pitanja i u vezi saradnje Srbije s Haškim tribunalom i njenom odnosu prema vojnim savezima.
Iako su hitno sazivanje skupštinske sednice o KiM nedavno tražili i naprednjaci, očigledno je da za to nema neophodne volje ni u vlasti, ni u opoziciji. U visokim političkim krugovima spekuliše se da će, poučene prošlogodišnjim iskustvom da su tokom skupštinske rasprave o mišljenju Međunarodnog suda pravde izaslanici predsednika Srbije tajno s Briselom usaglašavali tekst predloga rezolucije za UN, pojedine opozicione stranke, poput DSS, čekati da se obelodane dogovori Beograda i Prištine, kako bi tražile utvrđivanje njihove ustavnosti.
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da je, nezavisno od stava srpskog parlamenta, koji i vlast i opozicija koriste za „besplatnu TV reklamu“, pregovarački proces u Briselu dospeo u ćorsokak. Kao najodgovorniju proziva EU, koja nije spremna da ponudi konkretna rešenja i modalitete.
– Tokom jula mogla bi da se održe još dva sastanka na kojima bi se eventualno otvorile nove pregovaračke teme, ali ukoliko sad ne dođe do konkretnog dogovora, pregovarački proces će propasti. Posle letnjeg odmora Beograd ulazi u predizbornu kampanju i imaće iste izgovore kao prošle godine Priština – kaže Dušan Janjić za Danas.
On procenjuje da EU najviše žuri da se brzo reši pitanja carinskog pečata i ličnih dokumenata, dok će sprovođenje ostalih eventualnih dogovora, posebno u vezi katastarskih i matičnih knjiga, čekati na donošenje serije propisa i u Beogradu i Prištini, a otvoriće se i pitanje ko će to da finansira.
Šef prištinskog tima Edita Tahiri je pred novi krug pregovora najavila da bi Srbija, prema predlogu sporazuma, trebalo da prizna kosovski carinski pečat i registarske tablice, dok će Srbima koji ne budu želeli ovakve tablice biti omogućeno da dobiju stare sa oznakom „KS“. Ona tvrdi da je predviđeno i da građani Kosova s ličnim kartama ulaze u Srbiju, dok će prilikom tranzita u treću zemlju morati da pokažu kosovski pasoš, kao i priznavanje vozačkih i saobraćajnih dozvola Kosova. Tahiri kaže da će, kada je reč o telekomunikacijama, srpska mobilna i fiksna telefonija prekinuti s radom na Kosovu, ali će zauzvrat biti uveden „roming po povoljnim uslovima“.
Njen beogradski kolega Borislav Stefanović reagovao je, u izjavi za Danas, da „u razradi Edite Tahiri ima mnogo netačnosti“ i da „Beograd neće ničim priznati, niti potvrditi kosovsku nezavisnost“. Između ostalog, građanima KiM neće biti dozvoljeno da kroz Srbiju putuju s kosovskim pasošima i registarskim tablicama. On ističe da je za Beograd neprihvatljivo bilo kakvo potpisivanje sporazuma, uključujući i varijantu „preko treće strane“, odnosno Evropske unije.
Prema njegovim rečima, dogovori će se primenjivati donošenjem određenih odluka dve vlade – u Beogradu i Prištini, čije će sprovođenje kontrolisati EU. Na pitanje šta će obavezivati buduće vlade da poštuju takve dogovore „na reč“, Stefanović odgovara da „ne veruje da bi neka nova vlast u Srbiji odbila ili poništila ovaj dogovor, jer bi to značilo da nije za razgovore i da ne želi odnose sa EU“.
Iako Stefanović tvrdi da će briselski pregovori rešiti probleme kosovskih Srba, odbornici srpskih opština sa severa KiM, sa zajedničke sednice održane posle nedavnog sastanka njihovih čelnika sa šefom beogradskih pregovarača, upozorile su da „Stefanovićevi stavovi da se Albancima dozvoli kretanje kroz Srbiju s ličnim kartama i pasošima samoproglašene kosovske države, kao i pristanak da KiM dobije poseban telefonski kod, znači de fakto i de jure priznavanje nezavisnog Kosova“.
O severu KiM početkom 2012.
U visokim političkim krugovima spekuliše se da bi posle postizanja prvih dogovora u subotu, u drugoj polovini jula Beograd i Priština mogli da se usaglase i oko telekomunikacija, energetike i carinskog pečata. Tokom septembra i oktobra razgovaralo bi se o regionalnim inicijativama i zaštiti verske i kulturne baštine, dok je EU raspoložena da se tema severa KiM otvori početkom 2012.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
