Eštonova došla da podrži i proveri

Kako Danas nezvanično saznaje u diplomatskim krugovima, Brisel pre svega zanima da li aktuelna Vlada Kosova ima skupštinsku podršku za zakon o amnestiji i koliko može da veruje zvaničnom Beogradu da ne vodi „dvostruku“ politiku, jer se strahuje da bi mogao da „minira“ predstojeće kosovske lokalne izbore na severu KiM, na osnovu kojih treba da se formira zajednica srpskih opština.

Pred dolazak Eštonove spekulisalo se da će ona od predsednika Srbije Tomislava Nikolića i prvog vicepremijera Aleksandra Vučića tražiti da objasne nedavno konstituisanje Privremene skupštine KiM, kao i izjave zvaničnika iz vladine Kancelarije za KiM. Izvori Danasa nagoveštavaju da u EU postoje sumnje da bi Beograd mogao da „uspori“ proces integracije Srba na severu KiM bilo „miniranjem“ lokalnih kosovskih izbora, bilo „sastavljanjem“ izbornih lista koje bi blokirale rad kosovskih institucija.

Ketrin Ešton, koja je sinoć doputovala u Beograd samo dan posle 13. kruga briselskih pregovora premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tači, najavila je da će sa srpskim i kosovskim zvaničnicima raditi i na dogovoru o energetici i telekomunikacijama. Ona kaže da su prekjuče ove teme „skoro završene“.

Edita Tahiri, šefica prištinskog tima za dijalog s Beograd, izjavila je novinarima da su Dačić i Tači usaglašavali tekst koji je za telekomunikacije i energetiku pripremila EU na osnovu stavova obe strane. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, Priština je pristala da Beograd u roku od tri godine traži i obezbedi Kosovu međunarodni pozivni broj „383“, a da zauzvrat srpski provajderi koriste 60 baznih stanica na KiM.

Ivica Dačić izjavio je juče u Valjevu da je prihvaćeno da nesmetano rade fiksni i mobilni operateri Srbije, a da je ostalo sporno pitanje koji će biti pozivni broj za Kosovo posle 2015. godine.

Prema Planu sprovođenja Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, 15. jul je rok do kada će „sve prostorije srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu biti ispražnjene“. Pozivajući se na izjavu Tahirijeve, prištinski dnevnik Tribuna piše da je Priština ponudila 200 radnih mesta za Srbe sa severa KiM u bezbednosnim institucijama Kosova.

Tahirijeva kaže da se još ne zna broj srpskih sudija i tužilaca koji će dobiti posao u kosovskom pravosuđu, ali da su dogovorene procedure i kriterijumi. Prema nezvaničnim podacima, u srpskim bezbednosnim strukturama i pravosuđu na severu KiM radi oko 4.000 Srba.

Tajni spiskovi Srba na Kosovu?

Politički analitičar Dušan Janjić upozorava da je pored kosovskog zakona o amnestiji, koji će biti usvojen, neophodno dogovoriti i uvid u prištinske tajne spiskove Srba, kako bi im se omogućilo da budu skinuti sa tih lista. „Beograd je valjda naučio nešto iz primera s Hrvatskom. Važno je da uticajni Srbi u javnom životu na severu KiM budu motivisani da ne blokiraju kosovske izbore, kao i da se spreči da obrazovani kadar iz pravosuđa i policije napusti KiM“, objašnjava Janjić za Danas.