EU bez konsenzusa o Srbiji

 Oni su oštro osudili nasilje na severu Kosova i napade na pripadnike Kfora, u kojima su povređeni nemački, austrijski i mađarski vojnici. Više zemalja je tokom sastanka stavilo do znanja da bi dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine morao dovesti do jednoglasnog stava EU da se Srbiji odobri kandidatura za članstvo.

Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger je pre sastanka izrazio sumnju da će zbog nasilja srpskih demonstranata protiv vojnika Kfora Srbija moći da napreduje ka Uniji. „Mnogo će zavisiti od napretka na tehničkom dijalogu“, poručio je Špindeleger. On je naveo da su najnoviji događaji na barikadama kod Austrije izazvali dvoumljenje“, jer su, na primer, srpski mediji izvestili o napadu vojnika Kfora na srpsko stanovništvo. „Ako se znaju činjenice, onda se to ne može ni u širem smislu tako tumačiti“, objasnio je Špindeleger“. Prema njegovim rečima, sada je potrebno ne samo da predsednik Srbije nešto kaže u vezi sa aktuelnim događajima, već da počinioci budu pronađeni i kažnjeni.

Otvorenu podršku Srbiji dali su francuski, italijanski i rumunski ministri spoljnih poslova Alen Žipe, Đulio Terci di Sant’Agata i Teodor Baštinaru. Žipe je ponovio da za situaciju na Kosovu „nema drugog rešenja osim nastavka iskrenog i konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine“. Terci di Sant’Agata je ocenio da je Srbija „održala standarde evropske ubedljivosti kao zemlja koja želi da bude kandidat za članstvo“ u EU, dok je Baštinaru naglasio da Rumunija podržava mišljenje Evropske komisije da je Srbija zaslužila da dobije status kandidata i ne smatra da to treba dovoditi u vezu s dijalogom Beograda i Prištine.

Podrška Mađarske je uslovljena, kako je to šef diplomatije ove zemlje Janoš Martonji objasnio, očekivanjem da srpski parlament blagovremeno, već u ponedeljak usvoji izmene zakona o rehabilitaciji kojima će se ukloniti mogućnosti da bude zakinuta mađarska manjina u Srbiji.

Za Holandiju je ključno što je Srbija sprovela reforme i okončala saradnju s Haškim sudom, ali ona smatra da mora doći i do napretka u dijalogu Beograda i Prištine. Šefovi diplomatija Švedske i Luksemburga, Karl Bilt i Žan Aselborn, su za to da se Srbiji odobri status kandidata, imajući u vidu da dijalog s Prištinom ide u dobrom pravcu i da je Beograd pozvao kosovske Srbe da napuste barikade.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton istakla je da je na sastanku oštro osuđeno nasilje na severu Kosova i da je ona od predsednika Srbije Borisa Tadića „zatražila da Beograd obezbedi najveći mogući pritisak na one koji vrše to nasilje i da se obezbedi da se barikade uklone“.

„U stalnoj sam vezi sa predsednikom Srbije i ovde sam se s njim sastala prošle nedelje na večeri. Uverena sam da je on veoma svestan da je važno prekinuti nasilje na severu. I veoma sam zadovoljna porukom koju je s tim u vezi uputio“, saopštila je Ketrin Ešton.

Jučerašnji satanak šefova diplomatija EU je uvod u samit ministara spoljnih poslova članica EU u ponedeljak 5. decembra na kojem bi trebalo da formulišu stav o statusu kandidata Srbije. Ukoliko ministri spoljnih poslova tada donesu odluku o tome, nju bi 9. decembra i zvanično trebalo da potvrde šefovi država i vlada na Evropskom savetu.

Vestervele: Beograd mora da prizna Kosovo

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele upozorio je da napadi Srba na vojnike Kfora uoči donošenja odluke o kandidaturi otežavaju njenu „evropsku perspektivu“. „Kažem slobodno i bez uvijanja – ako Srbija ne prihvata teritorijalni integritet Kosova, to je onda kriterijum i u donošenju naših nemačkih odluka“, rekao je Vestervele. On je najavio da će događaji na severu Kosova svakako biti deo rasprave o evropskoj perspektivi Srbije.