Gruhonjić: Vučić se prema ratu u Ukrajini ponaša kao Draža Mihailović 1943. godine

„Vučić se ponaša kao i njegov nekadašnji uzor Draža Mihailović, dakle ponaša se kukavički jer su četnici i inače kukavice. Zbog izostanka jasnog stava prema ruskoj agresiji u Ukrajini, Srbija će doći u situaciju da joj se, kao i svakom lošem đaku, ponovi izolacija iz devedesetih godina prošlog veka, samo ovaj put u još gorem obliku“, rekao je Gruhonjić na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

On je oštro kritikovao i većinu opozicionih partija i koalicija u Srbiji zbog „kukavičluka“ da se jasno odrede prema ruskoj agresiji.

„Sve u svemu, glavni politički i društveni činioci, sem izuzetaka, od Srbije prave petu kolonu u Evropi“, ocenio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, nakon izbora 3. aprila Srbija više neće moći da „sedi na četiri stolice“, već će morati jasno da se odredi da li je na strani Putinove Rusije ili je na strani civilizacije.

Novinar Denis Kolundžija ocenio je da poslednjih dana provladini mediji u Srbiji šalju „dvostruke poruke“ javnom mnjenju.

„S jedne strane, to je uobičajena rusofilija, ali se s druge strane mogu videti i primeri u tim medijima u kojima se govori da je reč o ruskoj agresiji, a ne o „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, kako to naziva Putinov režim.

Novinar Darko Šper ocenio je da se društvu u Srbiji „ponavljaju devedesete“ godine 20. veka.

„Devedesete ne da nisu gotove, nego se samo čeka nastavak. Ovo iz Ukrajine će pre svega da se prelije na Zapadni Balkan“, ocenio je Šper.

On je kritikovao domaće medije jer u njima ima veoma malo ozbiljnih priloga o ratu u Ukrajini, dok se političke partije svrstavaju na stranu Rusije.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko izjavila je danas da Zapad više neće štedeti Srbiju i ocenila da će Srbija morati da se jasno opredeli i da jasno zauzme stranu.

„Dubinske promene u svetu zahtevaju opredeljenje. To nije pitanje same Srbije, već mnogo šire pitanje. Srbija je opasnost za bezbednost Zapada, za bezbednost južnog krila NATO-a. Zapad se vratio na Balkan“, kazala je Sonja Biserko na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu.

Ocenila je da Srbiju čeka „veliko iskušenje“, koje uopšte neće biti lako, s obzirom na „ogromnu podršku“ Rusiji u društvu.

Dodala je da se postavlja pitanje da li će Rusija otvoriti drugi front, a drugi front je, kako je kazala, Zapadni Balkan, koji je veoma izložen ruskom uticaju.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je Rusija bez ikakvog razloga napala Ukrajinu i ocenio da je agresija započeta jer je „virus slobode“ jedina opasnost koju je Kremlj video u Ukrajini, baš kao što je Sovjetski Savez isti virus video u Čehoslovačkoj pa ju je okupirao 1968. godine.

„Napad Rusije na Ukrajinu je napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. Ukrajina je i jednim i drugim Majdanom dokazala da može da se demokratizuje i da gradi građansko i pluralno društvo, da može da ima slobodne izbore i medije. Kremlj je jedino u tome video opasnost“, kazao je Bešlin.

On je ocenio da je Srbija poslednjih godina bila „ruski proksi“ kada je trebalo destabilizovati i disciplinovati države u regionu koje su želele da uđu u NATO.

„Srpski nacionalizam je od Putinove Rusije dobio nadu za revanš, jer je nezadovoljan odnosom snaga u regionu. On ne priznaje ni Kosovo, ni Bosnu i Hercegovinu, ni Crnu Goru, ni Severnu Makedoniju“, rekao je Bešlin.

On je ocenio da Srbija više ne može da se oslanja na četiri stuba spoljne politike.

„Nema više četiri stuba spoljne politike, nema više ni tri, samo su dva moguća stuba srpske spoljne politike. Rusija je izbačena iz igre kao globalna sila, a Evropa i Amerika više nisu suprotstavljene i ponovo vidimo da Zapad govori jednim glasom. S druge strane, imate Kinu koja je jedan ogromni globalni digitalni gulag, totalitarna i izrazito represivna država“, kazao je Bešlin.

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov ocenio je da Srbija, ovakva kakva je sada, ne može da bude stub stabilnosti na Balkanu

„Kakav smo mi to stub stabilnosti kada nemamo dobre odnose praktično ni sa jednom zemljom u regionu“, rekao je Popov.

Aktivista i predsednik SD Platforme iz Ukrajine Bohdan Ferens rekao je da je situacija u Ukrajini izuzetno teška i u humanitarnom i u bezbednosnom smislu, i da se radi i o borbi između totalitarizma i vrednosti slobode i ljudskih prava.

Ferens je u direktnom uključenju iz Ukrajine na tribinu rekao da ruska strana pokušava da potisne deo Ukrajinaca u Rusiju.

On je kazao da je jedno od osnovnih oružja Rusije propaganda i dodao da su borba protiv propagande i borba da se čuje istina o stvarnom stanju stvari od izuzetnog značaja.

Ferens je rekao da su građani Ukrajine veoma zahvalni na svoj pomoći koja stiže u Ukrajinu, pre svega iz susednih zemalja, poput Poljske i Mađarske, „ali i Nemačke, čija je pozicija bila vrlo delikatna“.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović poručio je da su solidarnost i zajednički aktivizam važni u ovako teškim trenucima i da je ključno građanima objasniti šta je propaganda, a šta istina.

Tribinu je organizovala Regionalna akademija za demokratiju.

Još vesti iz ovog grada

Najveća opoziciona kolona u Srbiji: Koalicija „Udruženi za slobodan Novi Sad“ podnela listu za lokalne izbore

LSV: Vlada Srbije hitno da donese propise koji će obezbediti sigurnost prosvetnih radnika

U Novom Sadu predate još dve liste za lokalne izbore: U trku se uključio i Aleksandar Odžić, ali i Grupa građana GARI

U izbornu trku bez kandidata za gradonačelnika: Kako je Novi Sad izgubio jake političke figure?