Zašto je Ramuš Haradinaj pre 20 godina podneo ostavku na mesto premijera Kosova?

Kako je pisao Danas, Haradinaj, koji je na mesto premijera došao 3. decembra 2004. godine, u utorak 8. marta 2005. na sednici kosovske vlade je podneo ostavku na tu poziciju, ubrzo nakon što mu je šef UNMIK Soren Jesen Petersen uručio optužnicu Haškog tribunala.

Ocenjujući optužnicu „velikom greškom“, Haradinaj je tada pozvao žitelje Kosova „da sačuvaju mir i da nastave sa ostvarivanjem standarda koji su preduslov za početak razgovora o konačnom statusu, odnosno nezavisnosti Kosova“.

Tadašnji ministar za povratak u Vladi Kosova Slaviša Petković rekao je da je Haradinaj na sednici saopštio da sutradan redovnim letom sa prištinskog aerodroma putuje u Hag.

„Pozvao je sve predsednike odbora svoje stranke na Kosovu, apelovao na njih da ne bude incidenata, da se suzdrže. Bilo im je žao, počeli su da plaču. Rekao je da se ne oseća krivim po optužnici i da smatra da neće biti osuđen na osnovu onoga kako je optužnica napisana“ izjavio je Petković.

Međunarodne vojne snage na Kosovu (KFOR) su uoči uručivanja optužnice pojačane sa 500 vojnika u britanskom i sa oko 600 u nemačkom kontingentu, specijalno obučenih za suzbijanje nemira na ulicama.

Oko dve hiljade albanskih srednjoškolaca i ostalih građana Vitine mirno je protestovalo zbog podizanja optužnice protiv premijera, preneli su tada FoNetu malobrojni Srbi koji su ostali u ovom gradu.

Kolona ljudi je tog utorka oko podne u znak protesta prošetala gradom. Incidenata nije bilo, a jake snage KFOR i KPS obezbeđivale su pravoslavnu crkvu u centru Vitine, školsku zgradu i srpske kuće. Iz predostrožnosti, srednjoškolci srpske nacionalnosti su poslati kućama.

U Gnjilanu su međunarodni predstavnici preporučili Srbima, koji rade u kosovskim institucijama, da na posao ne dolaze do ponedeljka iz bezbednosnih razloga.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Tadašnji odbornik u Skupštini grada Beograda Dragan Šutanovac izjavio je „da se nada da neće doći do nemira na Kosovu, koji nisu u interesu pre svega Albanaca“.

Predsednik Srbije u tom periodu Boris Tadić upozorio je „da novonastalu situaciju ne treba koristiti u dnevno političke svrhe“ i pozvao na uzdržanost kako se „ne bi narušila stabilnost i bezbednost zemlje i regiona“.

On je ponovio principijelni stav da „svako ko je optužen za ratne zločine mora odgovarati pred Haškim tribunalom“.

Vuk Drašković, koji je tada bio šef diplomatije Srbije i Crne Gore, ukazao je da je ostavka Ramuša Haradinaja i odluka da poštuje optužnicu Tribunala „odgovoran čin“.

On je dodatno naglasio da su KFOR i UNMIK „obavezni da spreče eventualno nasilje i maksimalno zaštite Srbe, njihovu imovinu, crkve i manastire“.

Tadašnji predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Milorad Mirčić smatrao je da su optužnica i najavljeni Haradinajev odlazak u Hag „planirani scenario iza kojeg stoje Amerikanci, kako bi Albanci zadobili simpatije sveta i time amortizovali posledice očekivanih napada na Srbe“.

Haradinaja je na mestu premijera privremeno zamenio vicepremijer Agim Saljihaj iz Demokratskog saveza Kosova, koji je sa Haradinajevom Alijansom za budućnost Kosova u decembru 2004. formirao koalicionu Vladu Kosova.

Nakon toga je 25. marta na mesto premijera došao potpredsednik Haradinajeve partije Bajram Kosumi, dotadašnji ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje u kosovskoj vladi.

Dva puta oslobođen od optužbi

Haški tribunal je protiv Haradinaja (zajedno sa Idrizom Balajem i Lahi Brahimajem) podigao optužnicu (slučaj br. IT-04-84-I), kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti (koja uključuje i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu), počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine (u koje vreme je Haradinaj bio komandant operativne zone Dukađin).

Međutim, 3. aprila 2008. Tribunal je izrekao oslobađajuću presudu bivšem vođi OVK Ramušu Haradinaju i njemu potčinjenom Idrizu Baljaju. Treći optuženi Ljah Brahimaj bio je osuđen na šest godina zatvora za okrutno postupanje i mučenje dve osobe.

Prema oceni Pretresnog veća, Tužilaštvo je dokazalo da su pripadnici OVK počinili zločine, uključujući ubistva, okrutno postupanje, mučenja i silovanja, ali (osim u dva slučaja kada su u pitanju drugi optuženi) nije dokazalo „van razumne sumnje“ da su u to bili umešani ili odgovorni i sam Haradinaj i drugi optuženi.

Sud je u presudi ocenio da je stečen „snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno“ i da su „teškoće vezane za pribavljanje dokaza predstavljale značajnu karakteristiku ovog suđenja“.

Haški sud je u julu 2010. poništio oslobađajuću presudu zbog zastrašivanja svedoka. Žalbeno veće Tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno, po šest od 37 tačaka optužnice, ograničenih na zločine u Jablanici.

Tribunal je po drugi put oslobodio bivšeg kosovskog premijera i vođu Oslobodilačke vojske Kosova krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 2012. godine. Zajedno sa Haradinajem, oslobođeni su tada i njemu potčinjeni Baljaj i Brahimaj.

Drugi mandat

Vanredni parlamentarni izbori 2017. održali su se 11. juna na Kosovu, a koalicija Demokratske partije, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo, čiji je kandidat za premijera bio Ramuš Haradinaj, dobila je nešto više od 34 odsto glasova.

Nova Vlada Kosova je izabrana 9. septembra tesnom većinom sa 61 glasom. Nju je podržala i Srpska lista koja je dobila tri ministarska i jedno mesto potpredsednika Vlade.

Ramuš Haradinaj je 11. septembra 2017. zvanično preuzeo dužnost predsednika Vlade Kosova od svog prethodnika Ise Mustafe.

Prvi sastanak kao premijer Haradinaj je imao sa američkim ambasadorom na Kosovu Gregom Delavijem.

U već viđenom scenariju Haradinaj je 19. jula 2019. podneo ostavku na poziciju premijera Kosova nakon što je dobio poziv od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u svojstvu osumnjičenog.

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nije moglo dati informacije u vezi sa ovim slučajem, kao što je i do sada bila praksa u pogledu ispitivanja u tom tužilaštvu.

„Podnosim neopozivu ostavku na poziciju premijera Republike Kosova. Želim da vam se zahvalim na ukazanom poverenju i podršci. Razlog je taj što sam dobio poziv od Specijalizovanih veća u Hagu kao osumnjičeni”, kazao je emotivnim tonom na zasedanju Vlade.

Gde se danas nalazi Haradinaj?

Dvadeset godina kasnije, Ramuš Haradinaj i dalje se nalazi na funkciji predsednika svoje stranke, Alijanse za budućnost Kosova, koja je učestvovala na kosovskim parlamentarnim izborima održanim 9. februara 2025. godine.

Tom prilikom koalicija oko Haradinajeve stranke je osvojila 6 odsto glasova.

Haradinaj je poznat kao aktivan i vatreni kritičar aktuelnog premijera Aljbina Kurtija, optužujući ga za politiku koja je pogoršala odnose Kosova sa zapadnim saveznicima i dovela do sankcija Evropske unije.

Nakon što se Kurti nije odazvao pozivima Specijalnog tužilaštva da se pojavi kao svedok u slučajevima korupcije, Haradinaj je rekao da je to „dokaz da on (Kurti) nije na strani zakona, već optuženih za korupciju i krađu“, te da je i on sam „deo zločina“.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.