Printskrin Nova SPola godine je cela zemlja na ulicama tražeći ispunjenje studentskih zahteva. Umesto ispunjenja zahteva, odgovor režima bio je napad na građane soničnim oružjem i nasilje prema studentima i građanima u Novom Sadu. Ne vidim da u takvim okolnostima postoji drugo rešenje, osim izbora, kaže u razgovoru za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik SDS.
Izbori jedina šansa da se kriza reši institucionalno
*Da li je Srbija danas bliže tim vanrednim parlamentarnim izborima koje traže i pojedini studenti u blokadi?
Nakon što su studenti izašli sa tim predlogom Srbija je danas svakako bliže vanrednim parlamentarnim izborima. U svakom slučaju zahtev za izborima predstavlja poslednje demokratsko sredstvo kojim se može razrešiti ova kriza.
Ukoliko bi vlast odbila i izbore, to bi značilo odbijanje i poslednje šanse da se ova kriza reši na institucionalan način i značilo bi otvorenu okupaciju države od strane ovog režima. Pri tom, podsećam vas da kada je SNS bila u opoziciji u vreme mog mandata da su štrajkovali glađu tražeći izbore i pretili radikalizacijom ukoliko ne budu raspisani.
Međutim, razlika je u tome što danas studenti i građani traže izbore nakon pola godine masovnih protesta širom zemlje zbog tragedije u kojoj su izgubljeni ljudski životi, a oni su kao opozicija tražili izbore zarad puke želje za vlašću.
U svakom slučaju zahtev za održavanje izbora je neuporedivo realističniji od predloga o ekspertskoj ili prelaznoj vladi, koji je režim odbio. Podsećam da je na početku krize upravo Vučić „pretio“ izborima, smatrajući da opozicija neće pristati na njih pod ovim izbornim uslovima.
Međutim, u okolnostima osnaženih studentskih i građanskih protesta, pitanje je da li će sada prihvatiti taj, zapravo sopstveni predlog. Odluku o tome će svakako donositi spram procene svog uspeha na tim izborima, jer zna da u okolnostima opšte mobilizacije i sinergije svih protivnika režima ishod tih izbora može biti istorijski fatalan za ovaj režim. Fatalan za naprednjački režim, ali spasonosan za buduće generacije.
Ako nema političkog života doći će do implozije
*Vučić nije dao prelaznu vladu, nije ispunio gotovo ni jedan zahtev studentata, pa verujete li da će pristati da raspiše izbore, obzirom da je nedavno formirana nova vlada Srbije? Uostalom, sam predsednik ostavlja dilemu oko toga tvrdeći da -možda i raspiše izbore-ko zna?
To jeste ozbiljno pitanje na koje niko u ovom trenutku ne može dati pouzdan odgovor. Ova vlast je razorila naše društvo i državu. Danas se bune što su blokirani fakulteti, što đaci ne idu u škole, a do toga je dovela upravo ova vlast.
Kada uništavate godinama opoziciju i demokratiju, vršite potpunu kontrolu nad medijima, novcem građana kupujete njihove glasove i ispirate im mozgove brutalnom propagandom, sve ovo je bilo pitanje samo trenutka kada će se desiti.
Ova vlast je blokirala politički život u Srbiji, ali nisu razumeli da društvenu energiju nije moguće zaustaviti i da će ona ako nema političkog života dovesti do implozije i ispoljiti se na drugi način. Ukoliko i dalje ne shvataju da sve što je blokirano u Srbiji – od fakulteta do raskrsnica je blokirao zapravo režim, a ne studenti i građani, postoji mogućnost da ne pristane na vanredne izbore.
Međutim, to bi značilo da ne razumeju posledice takve odluke, odnosno da bi to dovelo do još veće pobune. Pored toga, ukoliko odbije izbore, to bi značilo da priznaje da je izgubio legitimitet i da je svestan da ga na izborima ne bi više mogao povratiti. A to je razlog više da se građani bore protiv nelegitimne vlasti.
* Može li se uopšte i govoriti o novim izborima, pod starim izbornim uslovima, uz ponovnu mogućnost krađe izbora?
Podrazumeva se da su izborni uslovi veoma značajni, ali sam svih prethodnih godina pozivao na to da se ne smeju posmatrati kao jedini parametar za izlazak na izbore. Ni Petog oktobra nismo imali uslove za fer i slobodne izbore pa smo pobedili. Energija, volja, hrabrost, iskustvo i dobra strategija su mnogo važniji faktori od izbornih uslova. Ako su oni jači od izbornih prevara, pobeda je moguća pod bilo kojim uslovima.
Uostalom, da nije tako nikada nijedna autokratska ili diktatorska vlast ne bi bile pobeđene, pošto je iluzorno očekivati da će takve vlasti ikada obezbediti izborne uslove drugačije od onih koji vode ka njihovoj pobedi. Međutim, to ne znači da se za poboljšanje izbornih uslova ne treba svom snagom i do kraja boriti.
Opozicija čak ni u ovim okolnostima nije pokazala spremnost da se ujedini
*Da li je za vas to iznenađenje to što Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, a nagoveštava i svoju izbornu listu
Kao što sam i rekao, sve su to zakonomerne posledice uništavanja političkog života u Srbiji, pre svega kroz uništavanje opozicije.
Međutim, opozicija takođe nosi odgovornost, jer čak ni u ovih pola godine pred ovakvom krizom u zemlji nije pokazala spremnost da se ujedini i da sve razlike ostavi po strani zarad zajedničkog cilja.
Studenti su pokazali tu vrstu odgovornosti i svih ovih meseci nastupali jedinstveno, bez obzira na to što i među njima postoje neslaganja pred građane su izlazili odgovorno i sa konkretnim predlozima i akcijama, a ne podelama.
*Da li se u ovih pet meseci promenila i opozicija?
Opozicija još uvek ne pokazuje taj nivo odgovornosti i to jeste veliki problem. S jedne strane, ograđivanje studenata od opozicije je ograđivanje od mnogih ljudi i velikih boraca koji su 13 godina u borbi protiv ovog režima i koji su plaćali visoke cene te borbe da bi se sada neko od njih ograđivao.
Takođe, dok režim sve okuplja u jedan front, mi se s druge strane delimo na studente i opoziciju, pa onda opozicija unutar sebe itd. Međutim, iako je legitimno reći da je ograđivanje od opozicije štetno, jednako je legitimno i postaviti pitanje- a šta je opozicija uradila za ovo pola godine da pokaže da zaslužuju poverenje i da su dorasli lestvici koju su podigli studenti?
Smatram da je najbolje rešenje da se svi udružimo u jedan front. I opozicija i studenti i građani, ali ako to nije moguće u ovim okolnostima podržaću studentsku listu i Socijaldemokratska stranka je i zvanično donela takvu odluku na nedavno održanoj sednici Glavnog odbora.
Protivnika ne smemo potcenjivati, zato je potrebno jedinstvo studenata i opozicije
*Pojedine opozicione stranke, među njima i vaša, najavile su da će podržati studentsku listu. Da li je to mač sa dve oštrice?
Mislim da je važno da budemo jedinstveni i da takvu odluku donosimo zajednički unutar opozicije, ali i u dogovoru sa studentima. Ne smemo potcenjivati protivnika, čak ni kada izgleda da je pobeđen. Nemojte nikada zaboraviti da sam ja izgubio izbore za samo 1,7 odsto, što je izmenilo tok istorije Srbije. Zato je važno da ne rizikujemo da nijedan procenat ne bude rasut ili izgubljen i da stavimo opšte interese iznad stranačkih.
To može podrazumevati različite modalitete, pa i taj da svi podržimo studentsku listu. Ključno je da koja god odluka se donese bude rezultat dogovora i zajedničke strategije. U takvoj odluci ne bi trebalo da se vodimo samo pobedom, već i planom koji se odnosi na vreme nakon pobede.
U razgovoru sa francuskim specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan Reneom Trokazom danas u Ljubljani izneo sam da je i za odnose Francuske i Srbije, ali i za odnos Francuske prema elementarnim evropskim i demokratskim vrednostima, izuzetno loše da predsednik Francuske daje…
— Boris Tadić (@BorisTadic58) April 24, 2025
*Da li je vreme da se konačno u opoziciji zaborave sujete i to ko će biti lider opozicije?
Uvek je vreme da se zaborave sujete i prekine sa borbom koju sve vreme nazivam borbom za mesto kapetana na Titaniku. Međutim, ne bih rekao da sada u opoziciji postoje takvi problemi. Lično ne mislim da se radi o sujetama i borbi za lidera i mislim da je taj stereotip o sujetama unutar opozicije naneo veliku štetu celokupnom društvu.
Što se tiče lokalnim izbora u Kosjeriću i Zaječaru Socijaldemokratska stranka je spremna da ide na zajedničku listu, a ukoliko to nije moguće iz tehničkih razloga, stavili smo na raspolaganje sve naše kapacitete kako bismo opozicionoj listi pomogli u predizbornim radnjama i kontroli izbornog procesa i pružamo im maksimalno podršku.
*Kažete da je vreme za novi vid organizovanja, kao odgovor na pokret koji formira Vučić. Šta pod tim podrazumevate?
Već sam rekao – zajedničkim frontom u kom bi bili i studenti i građani i opozicija. Tačno je da je opozicija pravila greške, ali je tačno i da nema bezgrešnih. Nisu ni građani pokretali borbu ovih 13 godina, niti su to radile prethodne generacije studenata.
I dalje smatram da je to najbolji način, jer je jedini način koji podrazumeva da se na jednom mestu i u jednom frontu okupe sve snage koje su protiv ovog režima. Kada kažem zajednički front, to ne znači nužno zajednička lista, već zajednički dogovor o strategiji nastupa na izborima i politikama koje bi se implementirale nakon tih izbore, a koje su pretpostavka normalizacije života u Srbiji.
Studenti vratiti nadu da su promene moguće
*Koliko su i da li su studenti pešačenjima, vožnjom bicikla, trčeći uspeli da promene svest građana i u ruralnim sredinama??
Studenti su svakako heroji i nesumnjivo je da su svojom energijom vratili ljudima nadu da su promene moguće i da je moguće da živimo u normalnoj državi. Vratili su svojim akcijama ponovo sistem vrednosti za koji je izgledalo da je potpuno uništen pod ovom vlašću.
Posle mnogo godina ponovo smo videli među ljudima solidarnost, empatiju i spremnost da se bore. Međutim, mnogo je takođe heroja u ovih 13 godina koji su bili manje vidljivi i nisu uspevali da pokrenu mase, jer su bili usamljeni u svojoj borbi. Mnogo ljudi u opozicionim redovima su u proteklim godinama vodili teške borbe, koje su neki platili i životom.
Jedan od njih je i Dragan Vujadinović, nekadašnji predsednik opštine Kosjerić, član predsedništva SDS i kolumnista Danasa. Ti heroji su bili ne samo iz opozicionih redova, već iz različitih struktura, na primer uzbunjivača koji su hrabro istupili protiv korupcije, poput Aleksandra Obradovića i Katarine Petrović. Mnogo heroja je dovelo do ovog trenutka i ne bi bilo pravedno da te velike borbe ostanu nezabeležene i nevidljive pod svetlom ove najmasovnije i najveće.
*Drži li Vučić sve konce u svojim rukama, kako tvrdi, iako se čini da je Srbija u potpunom rasulu, da gotovo ništa ne funkcioniše, od pravosuđa, školstva, zdravstva?
Očigledno je da ne drži. Poslednjih pola godine režim je po prvi put ušao u fazu u kojoj oni ne diktiraju događaje i sve vreme su u defanzivi. Svaki njihov napad i novi propagandni talas je samo krizna komunikacija i kontrola štete. Sve komunikacione i propagandne strategije režima su prevaziđene i sada daju samo kontraefekat.
Režim koji ume samo lažima i propagandom da vlada ne uspeva da se snađe u novim okolnostima. To je dobra vest, jer svakim novim propagandnim napadom na proteste ubrzavaju svoj kraj.
Režim je spreman da pređe granicu i zloupotrebi policiju
*Predsednik stalno podseća da je „sila“ u njegovim rukama i da bira trenutak kada će je upotrebiti. Da li će silu ipak upotrebiti da uguši „obojenu revoluciju “ za koju tvdri i da je propala ?
Već smo videli da je ovaj režim spreman na sve kada su napadnuti građani 15. marta tokom odavanja počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Mislim da ih od upotrebe veće sile u ovom trenutku odvaja samo njihova iluzija da još uvek postoji nada da opstanu na vlasti. Kada se suoče sa realnošću sve se može očekivati.
Međutim, jednako tako očekujem da u tim trenucima policija i vojska stanu na stranu građana.
Ispred DIF-a u Novom Sadu smo videli da je režim spreman da pređe granicu i da zloupotrebi policiju. Scene ispred DIF-a su bile veoma teške i mogu se razumeti samo kao poslednji očajnički trzaji režima. Uprkos svemu, i dalje verujem da će policija i vojska u odlučujućim trenucima štiti građane, a ne ovaj štetočinski režim.
*Da li ste čuli izjavu predsednika koji kaže da se u njegovoj glavi dešava nešto loše, što ga tera da vrati ljudima zlo. Treba li ta izjava sve da nas zabrine?
Mislim da je glas građana i studenata mnogo jači od svake njegove izjave i da je sve manje bitno šta govore predstavnici režima, bez obzira na to što su te izjave sve čudnije i malignije.
Dakle, smatram da bi njega trebalo mnogo više da zabrine odjek glasa slobode koji se širi ulicama širom Srbije, nego što bi nas trebalo da zabrine bilo koja njegova izjava ili šta se dešava u njegovoj glavi.
Sa Cacilednom Vučić će sigurno ući u istoriju
* Da li ste uspeli da shvatite čemu šatori ispred parlamenta. U vreme Miloševića imali smo Dedinje kao zabranjeni grad, sad imamo prošireni Čacilend?
To niko normalan ne može da shvati. To vidim kao komične i poslednje trzaje naprednjačke propagande. Toliko su žudeli da uđu u istoriju – mislim da će im sa Ćacilendom to i uspeti.
Pokušavaju da predstave javnosti da su obrnute uloge, a s obzirom na to da je to nemoguće takvim pokušajem sami sebe izvrgavaju ruglu. Njihova propaganda je počela da radi protiv njih i to je zapravo i pravdeno.
Svi mehanizmi kojima su do sada ispirali mozgove građanima sada imaju bumerang efekat. U tim očajničkim pokušajima kontrole štete, sami sebe su doveli do toga da su sami obukli majice na kojima piše „i ja sam ćaci“ i okačili bedževe kojima sebe označavaju kao ćacije, čime je probijen plafon ludosti.
Više ih niko ne može uvrediti i ismevati, koliko vređaju i ismevaju sami sebe.
EU i ogoljeni ekonomski interes
*Kako gledate na blagonaklonost EU prema Vučiću. Kao da ostaju gluvi i slepi na odsustvo demokratije, progon političkih protivnika, apele studenata?
Situacija u Srbiji sada je već toliko ogoljena da EU ćutanjem više ne podržava samo urušavanje demokratije u Srbiji, već napada i same evropske vrednosti na kojima EU počiva.
Važno je da predstavnici EU razumeju da zaštita prava građana i studenata danas u Srbiji i vrednosti za koje se bore je zaštita i vrednosnog sistema EU. Nažalost, ni EU nije ono što je bila, jer je dezorijentisana u novoj geopolitičkoj konstelaciji.
Zauzimanje ispravnog odnosa prema situaciji u Srbiji može poslužiti za ponovnu konsolidaciju osnovnih vrednosti na kojima EU počiva. Nadam se da će među njenim predstavnicima biti dovoljno strateške mudrosti da to sagledaju na taj način.
* Da li je moguće da su falkoni, litijumi, električni automobili, onima u EU, koji se kunu u ljudska prava važnija od prava svakog čoveka u Srbiji,?
Nažalost, za sada smo videli da jeste tako. Očigledno je da je Vučićeva poseta Makronu u trenutku dok se dešava ovakva politička kriza u Srbiji odraz dogovora utemeljnih na ogoljenom ekonomskom interesu, a ne odnosa prema vrednostima koje bi morale da budu iznad svakog interesa.
Nadam se da će se to uskoro promeniti, odnosno da će situacija doći do tačke u kojoj više nijedan evropski lider neće moći da pronađe nijedan izgovor za ignorisanje onoga što režim u Srbiji radi.
Štetno je da Vučić predstavlja Srbiju bilo gde
Da ste na Vučičevom mestu da li biste išli u Moskvu na Dan pobede, uprkos upozorenjima iz EU?
To više nije tako kompleksno pitanje, nakon što je došlo do promene u odnosima Rusije i SAD. Međutim, dok se nalazimo u situaciji da se šalje žandarmerija na studente i građane i da se nasilno razbijaju studentske blokade, kao što je to bio slučaj na DIF-u, pravo pitanje je da li Vučić ima legitimitet da više ide bilo gde u ime Srbije.
Da sam na Vučićevom mestu, ponudio bih ostavku onog dana kada su ljudi poginuli u tragediji u Novom Sadu i sva druga pitanja spram onoga što se dešava u Srbiji pod ovim režimom, a posebno u poslednjih pola godine, su manje značajna i obeležena pre svega time.
Dakle, pravo pitanje je u ime koga Vučić u ovim okolnostima ide bilo gde, a ne koja je priroda bilo koje pojedinačne posete. S obzirom na sve okolnosti, štetno je da Vučić predstavlja Srbiju bilo gde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
