Foto: Z. S. M.I, tako, predsednik Vučić je posetio Novi Sad. Onako. Ne baš, ali tu negde, bliže Kaću nego Novom Sadu, baš sad da se ne ciframo i zalazimo u sitna crevca za tih desetak kilometara vazdušnom linijom. Slično kao što je onomad obišao Niš. Umal’ pa Niš. Ili tu negde.
A, mesecima je „pretio” tom posetom Novosađanima te za Sretenje, pa onda Vidovdan… I, nije dobacio dalje od Fruškogorskog koridora u okolini. Ma, važno je učestvovati. Kad nema Novog Sada vrši pos’o i livadica pored.
A, građani Novog Sada po onoj staroj narodnoj – ako neće predsednik Vučić Novom Sadu, Novosađani će k njemu. Samo im nešto ne dadoše. Ispade, k’o da ne daj Bože, se predsednik boji i skriva od sopstvenog naroda. A, oni su samo hteli da ga pozdrave, ali su kordoni i kordoni policije stali između „svenarodne ljubavi” i „voljenog predsednika”. Možda su mu oni docnije preneli „pozdrave” građanstva stopiranog u naselju Šangaj na starom putu za Kać. Barem one „najtoplije”.
I dok su članovi novosadskih zborova građana u pohodu ka predsedniku i gradilištu zaustavljani od žandamerije nije baš da je potpuno izostala podrška i to ona predsedniku najmilija, spontano dovezena i dovučena autobusima po principu „nit znaju gde idu” a još manje „zbog čega”. Ali podršci se u zube ne gleda, pogotovo u ovoj letnjoj-godišnjeodmorskoj oskudaciji „ljudetnine za u autobuse”. Oni se čak nisu ni oglašavali šta tu rade i nemušto dreždali neka dva sata i malo jače da im se predsednik obrati. Dobro, realno šta i očekivati od podrške 2.0. I ovo je dosta.
Galantan kao i uvek predsednik Vučić obzanani novu (šta, zar ni on ovu ne računa) vizitu Novom Sadu i „veliki skup” ono tipa nonšalantno „uskoro se vidimo” (možda baš na promociji knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju” jer je za Vidovdan dokazao da mu nije strano ni organizovanje književnih večeri i performansa) i plus odlazak u Užice.
Dakle sledi Užice 2.0 i još jedna „Toi Toi” turnejica. Hrani sina pak pakuj u bus (k’o sendvič rekli bi zluradi, ali mi nećemo) predsednik Vučić se umiriti ne može. Zahvaljujući „SNS-narodni pokret za tamo nešto” travel agency lojalisti i ’navatani slučajni putnici namernici sa dnevnicama se baš naputovaše i upoznaše domovinu. Sad da l’ su je i zavoleli kao što ona njih nije… Ne iznose u javnosti impresije kao onomad u Novom Sadu. Pardon, okolini istog.
Užičani potencijalno imaju šansu da prisustvuju još jednom debaklu (u ANS medjima to zovu „veličanstveni skup”), ni prvom ni poslednjem poput Jagodine, Semske Mitrovice, „Ćacilenda”… i sopstvenim očima premere „čiji je skup bio veći” i posećeniji. Mada unapred se već zna, ovaj njihov nedeljni.
No, ne smeta da to istorija poetski zabeleži kao neku „Kadinjaču 2.0” (izvinjavamo se legendarnom S. Vukosavljeviću autoru prave zbog skrnavljenja): „Rođena SNS stranko jesi li znala – tu je dovezen lojalista autobus ceo/crvena mrlja od kečapa je na dnevnicu prokapala iz bajatog sendviča dok ga je smoreni ćaci po vrućini jeo”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
