Ko danas ima većinu u Srbiji?

Sve su oči uprte ne samo u nepoznatu listu, već i način koji će studenti osmisliti da izazovu predsednika Srbije da raspiše izbore što pre. Gde su velike demonstracije, gde se očitava velika pobuna, da li je Vučić sada u ofanzivi i pobeđuje li?

Ono čime se Aleksandar Vučić bavi svakako i isključivo jesu samo istraživanja javnog mnjenja. Saglasnost u vezi sa time da bi on odavno raspisao izbore da je siguran da ima većinu, evidentna je ne samo među onima koji su protiv njegove vlasti već i njegovim pristalicama.

Sagovornici Danasa sigurni su da Vučić nema većinu u Srbiji. Da bi izgubio čak i nameštene izbore.

Kada bismo sumirali istraživanja kako njegovih agencija koja izlaze u javnost sa rezultatima dominacije Srpske napredne stranke, ali i onih koji nisu na njegovoj strani, ispostavlja se da je „tesno“.

Zdravorazumski gledano, zbog nefer uslova ne samo da izbori ne bi bili regularni, već su i ispitivanja javnog mnjenja i onoga što se pokazuje kao rezultat uoči tih izbora isto tako neregularni.

Da se sledeće nedelje održavaju vanredni parlamentarni izbori, objavilo je Vreme istraživanja Nove srpske političke misli, 41,6 odsto birača bi glasalo protiv vlasti, a 33,2 odsto za.

Urednik, Đorđe Vukadinović istakao je da se smanjuje podrška studentskoj listi u odnosu na prethodna istraživanja.

Istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli sprovedeno od kraja avgusta do početka septembra, pokazuje da 38,9 odsto građana podržava studentske i građanske proteste.

Sa druge strane, ne podržava ih 36,3 odsto ispitanika. Njih 19,6 odsto je kazalo da niti podržava, niti ne podržava proteste, dok 5,2 odsto nije imalo stav, navodi NSPM.

Međutim, na pitanje ukoliko bi se sledeće nedelje održavali izbori i ako bi morali da se opredele za ili protiv sadašnje vlasti, 33,2 odsto ispitanika bi se opredelilo za sadašnju vlast, a 41,6 odsto protiv, dok se 25,2 odsto nije izjasnilo.

Gotovo polovina ispitanika, njih 47 odsto, smatra da su studenti trebali da se odazovu pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dijalog, dok 41,2 odsto smatra da nije trebalo, a 11,8 nema stav o tom pitanju.

„Kako god te protivnike režima sad pakovali…“

– Pa, po svim istraživanjima, relevantnim, vidimo da protivnici ovog režima imaju većinu. Kako god te protivnike sad pakovali, da li to gledamo kao studentsku listu, da li kao studentsku listu i opoziciju, da li kao protestni pokret u celini, bez objašnjavanja nekih razloga, apsolutno je jasno da režim nema više većinsku podršku u Srbiji i da je izgubio tu vrstu legitimiteta – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

To je jasno ne samo iz nezavisnih istraživanja, kaže dalje, jasan je i značaj na koji ova neka istraživanja koja se plasiraju u medijima bliskim vladajućoj stranci izgledaju.

– U čemu vidimo da tu ima mnoštvo metodoloških problema, da se tu ne pita za studentsku listu, što je već solidno ignorisanje političke realnosti u Srbiji i naravno najveći pokazatelj toga da režim trenutno nema legitimitet i nema većinu jeste činjenica da oni izbegavaju izbore. Pričamo o stranci koja ima ogromnu izbornu mašineriju i koja je uz pomoć te izborne mašinerije uvek sebi obezbeđivala legitimitet i uvek kad god je bio i najmanji potres u društvu ili njihova potreba da produže sebi mandat, oni su raspisivali vanredne izbore – podseća sagovornik Danasa.

Mi smo imali vanredne parlamentarne izbore i 2014. i 2016. i 2022. i odmah godinu kasnije 2023. godine, i to bez ikakvih problema, dodaje.

– Sada to vladajuća stranka izbegava pod raznim dubioznim, ja bih rekao, izgovorima, a svi znamo šta je razlog zašto izbegavaju. Zato što ne mogu da pobede ili se plaše, hajde da kažem, plaše se da neće moći da pobede na tim izborima i mislim da je to ono što unosi nemir i kod njihovih glasača jer je i njima jasno zašto se u stvari izbegavaju izbori – zaključuje sagovornik Danasa.

Agencije Faktor plus i Ipsos Stratedžik marketing u svoja istraživanja ne uključuju studentsku listu, pod „izgovorom“ da ona ne postoji jer još nije objavljena, pa su njihovi rezultati ubedljivo, čak oko 50 odsto za listu koju bi predvodio Aleksandar Vučić.

„Čak i metodološki ispravno sprovedena istraživanja mogu da “omanu”

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, u društvima u kojima velik broj ljudi smatra da nije pametno govoriti ono što se zaista misli, a takvo je i naše društvo, čak i metodološki ispravno sprovedena istraživanja mogu da “omanu” u rezultatima, jer ispitanici odgovaraju neiskreno, anticipirajući ko ih propituje i šta od njih želi da čuje.

– Prema relevantnim istraživanjima koja su objavljivana tokom ove godine, tesna većina birača je protiv aktuelne vlasti. I ono što se videlo na ulici, pogotovo u prvom kvartalu godine, a to je značajan broj ljudi koji su spremni na građansku neposlušnost poput obustave rada i blokade saobraćajnica, pokazuje da vlast više nema pun legitimitet – objašnjava naš sagovornik.

Da je Srbija onakva kakva je opisana u svom Ustavu i zakonima, lako bi bilo prognozirati političke promene već nakon prvog izlaska građana na birališta, napominje.

– Ipak, pošto je Srbija samo fasadna demokratija, bez slobodnih i fer izbora, s nefunkcionalnim pravosuđem i zarobljenim institucijama, i sa stanovništvom koje većinski baštini autoritarnu svest, vlast bez legitimiteta može da se održava još neko vreme. Setimo se rezultata istraživanja i priča s kojima se srećemo još od 2017. godine, da u Beogradu postoji šansa za smenu naprednjačke vlasti, ali je ona je uprkos tome opstala do danas – podseća Ivan Živkov.

Sada imamo slične rezultate istraživanja i prateće priče na nivou države, kaže.

– Na izborima za predsednika republike bi se mogla postići referendumska atmosfera za i protiv režimskog kandidata, makar u drugom krugu izbora. Toga nema na parlamentarnim izborima pa je moguće „pakovanje“ skupštinske većine i formiranje Vlade koje nije u saglasju s većinskom voljom birača, a jeste u saglasju s voljom nesmenjenog predsednika – zaključuje Ivan Živkov.