Kompromis nije moguć

Dobri odnosi Srbije i Poljske neće se promeniti zbog Tadićevog neopozivog stava da odbije poziv, ističu za Danas u njegovom kabinetu. Kako nam je objašnjeno, ni posle odluke Poljske da 2008. prizna jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, odnos dve države nije bio narušen. U skladu s tim, Tadićeva odluka o bojkotu samita u Varšavi, zato što nije obezbeđeno „asimetrično predstavljanje Kosova u odnosu na ostale učesnike“, neće ugroziti bilateralne odnose dve zemlje.

U predsednikovom kabinetu navode i da je o Tadićevoj odluci obavešten poljski premijer Donald Tusk, i to prilikom njegove posete Beogradu 6. maja. Tusku je tada rečeno da Srbija ne može da promeni svoju odluku, kažu u Predsedništvu. Na pitanje Danasa da li je moguće naći neko kompromisno protokolarno rešenje, u kabinetu predsednika Republike kažu da to nije moguće, jer Poljska insistira da Atifete Jahjaga bude tretirana kao šef države, što je za Srbiju neprihvatljivo.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Šikorski juče je objasnio da je njegova zemlja pozvala Jahjagu na samit u Varšavi i susret s predsednikom SAD Barakom Obamom, koji dolazi u svojstvu specijalnog gosta, zato što je priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Šikorski je za medije u Varšavi rekao i da „Srbija treba da pokaže da je savladala demone svoje prošlosti“. On je ujedno negirao da je predsednica Kosova pozvana na insistiranje Amerike.

Kancelarija poljskog predsednika Bronjislava Komorovskog, domaćina samita na kome će se predsednici postkomunističkih zemalja susresti i s Barakom Obamom, takođe je saopštila da je Kosovo pozvano kao zemlja čiju je nezavisnost Poljska priznala.

U Predsedništvu Kosova juče nisu želeli da daju bilo kakve informacije u vezi s odlaskom Atifete Jahjage u Varšavu, niti da potvrde da li je primila poziv za ovaj skup.

U prethodna 24 sata nije bilo moguće zvanično potvrditi ono što su Danas, ali i poljska štampa, takođe objavili, a to je da će primer Borisa Tadića možda slediti Ivan Gašparović i Trajan Basesku, predsednici Slovačke i Rumunije, zemalja koje takođe ne priznaju samoproglašenu kosovsku državu. U Ambasadi Slovačke u Beogradu našem listu je rečeno da ne mogu ni da potvrde, niti da komentarišu nezvanične informacije, kao i da se odluka donosi u Bratislavi.

U diplomatskim krugovima spekuliše se da je između Beograda i Bukurešta bilo „konsultacija“, ali ni jedna od strana ne želi da iznosi detalje. Rumuni nezvanično tvrde da je Srbija upoznata s njihovim stavom a, kako je Danasu rečeno u Ambasadi Rumunije u Beogradu, konačna odluka Baseskua biće objavljena njegovom internet sajtu.

Analitičar Dušan Janjić veruje da Slovačka i Rumunija neće biti „solidarne“ sa Srbijom, odnosno smatra da će naći „srednje“ rešenje – neće bojkotovati samit, ali neće imati bilateralne susrete s predstavnicom Kosova. Janjić smatra da je Tadić „morao da nađe način da učestvuje na samitu, bilo da se pojavi makar na početku skupa, posebnim obraćanjem ili da primeni takozvani grčki model ponašanja na međunarodnim skupovima kojima prisustvuju zvaničnici Makedonije“.

– Najmanje je važno da li će Tadić videti Obamu, jer je rejting predsednika Srbije u Vašingtonu ionako nizak. Problem je što je njegov neodlazak u Varšavu manifestacija diplomatskog i političkog poraza. Bez Tadićevog prisustva, Priština će u Varšavi postići najveći međunarodni politički uspeh, jer ovako ispada da je sve u redu, a Jahjaga će imati susrete s predsednikom SAD i drugih država učesnica skupa. Postavlja se pitanje je da li je ovo propust srpske diplomatije, imajući da u vidu da je Srbija u ovom mandatu koordinator Centralnoevropske inicijative, koja je organizator samita – kaže Janjić, koji strahuje da će Srbija na isti način izaći i iz Cefte.

On napominje da je se ovakvi susreti pripremaju mesecima i da je za njega „enigma zbog čega Beograd nije mogao da unapred nađe protokolarno rešenje“. Prema Janjićevim rečima, nejasno je da li je ovo „propust srpske diplomatije ili je skup u Varšavi nekome promakao zbog haosa koji vlada između ministra Jeremića i kabineta predsednika Srbije i glavnog beogradskog pregovarača Borislava Stefanovića“.