Konačna verzija krajem marta

Krajem prošle nedelje na Kosovu i Metohiji završena je javna rasprava o Nacrta ustava Pokrajine, čija bi konačna verzija, kako je Danasu rečeno u Ustavnoj komisiji u Prištini, trebalo da bude završena do kraja marta. U Ustavnoj komisiji juče nisu mogli da preciziraju kakva bi trebalo da bude dalja procedura i koji su rokovi za donošenje kosovskog ustava posle jednostrano proglašene nezavisnosti KIM.
Kako je objašnjeno našem listu, rad na Nacrtu počeo u januaru 2007. u skladu s predlogom rešenja za budući status KIM Martija Ahtisarija, ali nisu mogli da potvrde da li ovaj dokument ima veze i sa osnovnim okvirom za ustav Kosova, koji su na Dan državnosti Srbije 2005. eksperti američke Javne međunarodne grupe za zakon i politiku predali pokojnom Ibrahimu Rugovi i Ramušu Haradinaju, tadašnjem predsedniku i premijeru Kosova. Reč je o radnoj verziji kosovskog ustava, na kojoj je dalje radio poseban pravni tim, a čiji su autori advokat i predsednik Albansko-američkog nacionalnog odbora Martin Vuljaj i profesor prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu Pol Vilijams koji je bio i pravni savetnik albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu 1999.

Kriterijum za državljanstvo 1. januar 1998.

Prema Nacrtu kosovskog ustava pravo državljanstva „uživaju svi zakoniti građani Kosova na dan usvajanja ustava“. Ono se priznaje i „svim građanima bivše SRJ, koji su imali stalno boravište na Kosovu na dan 1. januara 1998. i njihovim direktnim potomcima, bez obzira na njihovo sadašnje mesto boravka i bilo koje drugo državljanstvo koje možda imaju“.

Aktuelni Nacrt ustava Kosova, koji ima 14 poglavlja Ustavna komisija objavila je na internetu u albanskoj, srpskoj i engleskoj verziji (www.kushtetutakosoves.info, www.ustavkosova.info, www.kosovoconstitution.info). U predloženom dokumentu „Republika Kosovo“ definisana je kao „nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva država, svih njenih državljana“, a čija se „vlast zasniva na poštovanju prava i sloboda građana i svih lica unutar njenih granica“. Takođe se tvrdi da „Kosovo nema nikakve teritorijalne zahteve prema bilo kojoj državi ili delu države, niti će tražiti ujedinjenje s bilo kojom državom ili delom države“, a da je „suverenitet i integritet Republike Kosovo neosporiv, neotuđiv i neodvojiv i štiti se svim merama, predviđenim ovim ustavom i zakonom“.

Srbi i javna rasprava

U Ustavnoj komisiji Kosova tvrde da je javna rasprava o predloženom dokumentu vođena i u srpskim mestima na KIM, kao i da će svi predlozi građani biti razmatrani pri izradi konačnog Nacrta ustava. Srpski izvori Danasa kažu da osim obaveštenja istaknutog na ulicama i konferencije za novinare u Medija centru u Čaglavici na kojoj je u organizaciji Akademije za razvoj obrazovanja iz Prištine o „Ustavu Kosova“, 22. februara govorio Hajredin Kuči, predsednik Ustavne komisije, među kosovskim Srbima nije bilo zvaničnog razgovora o Nacrtu za kosovski ustav. Na Kučijevu tvrdnju da su „na Nacrtu radili ljudi iz svih političkih struktura na Kosovu, eksperti od renomea za pravne oblasti i istovremeno predstavnici zajednica na Kosovu“, na konferenciji u čaglavičkom Medija centru iz publike je reagovao Slaviša Petković, poslanik SDS u privremenoj skupštini Kosova, tvrdnjom da je on bio „ministar u tri kosovske vlade i da nikada nije ni učestvovao ni video taj dokument“. Bojan Stojanović, predsednik poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke u Skupštini Kosova, izjavio je za Danas da SLS nije učestvovala u izradi Nacrta kosovskog ustava, koji je pripremljen u prošlom skupštinskom sazivu.

„Kosovo je demokratska republika… multietničko društvo, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona… ustavni poredak Kosova se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona, nediskriminacije na osnovu etničke, polne ili verske pripadnosti, prava na imovinu, zaštitu sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i slobodno tržište“, navodi se u predloženom dokumentu.
Prema ovom predlogu, službeni jezici bili bi albanski i srpski, dok bi se turski, bosanski i romski imali status službenih jezika na opštinskom nivou ili bi se koristili u skladu sa zakonom. Državni simboli: zastava, grb i himna odražavali bi multietnički karakter Kosova, čiji bi glavni grad bio Priština. Takođe se, između ostalog, navodi i da je „Kosovo sekularna država i neutralna po pitanju verskih uverenja“, koja garantuje „slobodu veroispovesti, uverenja i savesti“ i „obezbeđuje i štiti autonomiju svih verskih zajednica i nepovredivost verskih objekata, unutar svoje teritorije“. Pominju se i jedinstvena valuta, ali ne i koja, kao i „kao nacionalne bezbednosne snage Kosova koje će biti u bliskoj koordinaciji s međunarodnim predstavnicima“.
Takođe se predviđa i da „Kosovo ima pravo na sklapanje međunarodnih sporazuma i članstvo u međunarodnim organizacijama“ i da „međunarodno pravo i svi ratifikovani međunarodni zakoni imaju premoć nad kosovskim zakonima koji s njima nisu u skladu“. Posebno se pominju prava zajednica, a u prva dva izborna mandata posle usvajanja ustava, Skupština Kosovo bi od 120 poslanika imala 20 mesta rezervisanih za predstavnike zajednica koje ne čine većinu – 10 mesta za predstavnike kosovskih Srba i isto toliko mesta za sve druge manjinske zajednice.