Korak do izlaska iz izolacije

Savet ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU potvrdiće na zasedanju 30. novembra ili 1. decembra ono što je Evropski parlament većinom od 86 odsto poslaničkih glasova juče preporučio, da građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije počev od 19. decembra više nisu potrebne vize za putovanje u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Trebalo bi naglasiti da će blagodeti bezviznog režima moći da koriste isključivo građani koji poseduju novi biometrijski pasoš, da je dozvoljeno trajanje boravka do 90 dana, da za to vreme nije dopuštena bilo kakva vrsta radnog angažmana i da su za zemlje koje nisu potpisale Šengenski sporazum, poput Velike Britanije, vize i dalje biti potrebne.

Za preporuku da se državljanima tri zemlje ukinu vize, koju je potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravosuđe Žak Baro nazvao „istorijskim činom“, juče je glasalo 550 evroposlanika od ukupno prisutnih 638, protiv je bio 51, i to uglavnom iz redova britanskih „evroskeptika“, dok je 37 bilo uzdržanih.

Posle godinu i po mnogobrojnih komplikacija pri ispunjavanju kriterijuma definisanih Mapom puta, koju je Žak Baro uručio srpskim zvaničnicima 8. maja 2008, i predanog rada praktično celokupnog državnog aparata Srbije, ostalo je još samo da se sačeka zvanična odluka Saveta ministara, bez čije saglasnosti ovo pitanje ne bi bilo ni uvršteno u dnevni red Evropskog parlamenta.

– Odluka EP pokazuje da više nema dvoumica oko evropske budućnosti Zapadnog Balkana – poručio je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za proces evropskih integracija, koji je prethodnih dana boravio u Briselu. Đelić je ukazao da je za ukidanje viza glasalo 86 odsto poslanika, „što je mnogo više nego što se očekivalo“ i istakao uverenje da će preporuka Parlamenta „glatko proći“ u Savetu ministara i da više ne treba očekivati nikakva iznenađenja.

Tanja Fajon, slovenačka poslanica EP i izvestilac za viznu liberalizaciju, izrazila je zadovoljstvo zbog jučerašnje odluke i podsetila da su građani regiona zbog viznog režima Unije izolovani, dok su za vreme postojanja SFRJ „imali više prava i sloboda za putovanja“.

Predmet debate u EP bile su i države kojima ovog puta šengenske vize nisu ukinute – Bosna i Hercegovina i Albanija, ali i Kosovo, koje još nije dobilo ni mapu puta. Jedan broj evroposlanika založio se da i njihovi građani što pre budu oslobođeni viznog režima. Žak Baro je u raspravi predočio da razume „politički motivisane pozive nekih grupa i krugova“ u Parlamentu da se i Albaniji i BiH, pa i Kosovu, pomogne da u dogledno vreme ispune uslove, ali je naglasio „čvrstu rešenost Evropske komisije da pomno prati ispunjavanje svih merila utvrđenih u mapama puta – programima mera za sve zemlje kojih se to tiče. Kako je objasnio, Makedonija je već sredinom 2009. ispunila sve uslove, a u oktobru su dve misije stručnjaka EK ustanovile da su sve tražene reforme valjano ispunile i Srbija i Crna Gora.

Austrijska poslanica Ulrike Lunaček, koja je i izvestilac EP za Kosovo, snažno se založila da ni Kosovo ne ostane „crna rupa“ na Balkanu. Govoreći posle Baroa, koji je stavio do znanja da je Srbija ispunila sve uslove, Lunaček je rekla da je „čula da u Srbiji nije sve u redu“ oko ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju. Poslanica Doris Pak, izvestilac za BiH, takođe se založila da se Kosovu odobri ukidanje evropskih viza, „zbog humanitarnih razloga“. S druge strane, britanska poslanica Sara Ludford je zatražila da i Velika Britanija, iako nije u šengenskom prostoru, ukine vize za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.