Srpske stranke hrle u političku borbu: Kako teče kampanja na Kosovu?

Srpske političke opcije na Kosovu do sada su već mahom predstavile svoje kandidate za gradonačelnike, kao i za odbornike lokalnih skupština. Izbori se održavaju u ukupno 38 kosovskih opština, a primetan je veći broj srpskih kandidata nego što je to bio slučaj na ranijim izborima. Pa tako samo u Severnoj Mitrovici za mesto gradonačelnika takmiči se 10 kandidata.

Ipak, lokalne teme su u drugom planu – natkrili su ih politički tokovi na republičkom nivou – kosovska skupština još nije konstituisana, čeka se presuda Ustavnog suda po žalbi Srpske liste kada je reč o izboru potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice, a Sjedinjene Američke Države prekinule su strateški dijalog sa Vladom Kosova, koja se nalazi u v. d. statusu.

Kandidati sa kojima smo razgovarali pre svega ističu da je početak ove kampanje obeležio, kako navode, pritisak Srpske liste na političke protivnike, a ističu i da su uvereni da će uspeti biračima da se predstave kao autentični borci za prava Srba Kosovaca i pored velikog broja takvih opcija na ovim izborima, pogotovo onih koji se profilišu kao opozicija i Srpskoj listi i stranci Nenada Rašića, aktuelnog ministra u ostavci u Vladi Kosova, koje prate optužbe političkih protivnika da uživa podršku i resurse Prištine, odnosno premijera u ostavci Aljbina Kurtija.

Aleksandar Arsenijević, predsednik Srpske demokratije, kandidat je za gradonačelnika Severne Mitrovice i on ističe da je kampanja počela, kako navodi, agresivno „od strane nekih ljudi koji su se krili“ i sada hoće da predstave da se brinu za svoj narod, za svakog čoveka i budućnost Srba na Kosovu i Metohiji.

Arsenijević ističe i da Srpska lista obmanjuje građane time što im govori da će vraćanje Srba u lokalne institucije zapravo predstavljati vraćanje situacije na prethodno stanje, pre kolektivnog napuštanja institucija 2022.

„To je najveća laž. Da li neko misli da će nakon 12. oktobra naprasno policajci da daju otkaze, da će baze specijalnih jedinica da se povuku, da će ljudima da se vrati oteta zemlja i da će se proterani vratiti? Ne, to se neće desiti, nažalost“, kategoričan je naš sagovornik.

I Srpska demokratija predstavlja se kao oponent i Srpskoj listi i Rašiću, a Arsenijević smatra da ono što baš njegovu stranku razlikuje od drugih jeste to što, kako ocenjuje, drugi politički činioci preuzimaju politiku Srpske demokratije.

„Oni su usvojili našu politiku koju vodimo već godinama i politiku iz kampanje prošlih parlamentarnih izbora, ali mislim da su to sve blede kopije i da se ne vodi borba tako, niti se izbori dobijaju u predizbornoj kampanji“, kratko kaže Arsenijević.

Kao otežavajuću okolnost za njegovu stranku i njega kao kandidata ističe to što fizički ne može da bude na terenu usled optužbi Kosovske policije za oružje koje je pronađeno kod štale koju je Arsenijević koristio, a za koje on tvrdi da je podmetnuto u cilju njegove političke diskvalifikacije. Predsednik Srpske demokratije više je puta isticao da na Kosovu ne može da očekuje pravično suđenje, te da, usled najava ministra policije Dželjalja Svečlje da će biti uhapšen čim uđe na teritoriju KiM, u narednom periodu ne razmišlja da se na Kosovo vrati.

„Što se tiče glasanja, naravno da nam je otežano, kampanja je otežana s obzirom na to da nisam prisutan na terenu, a naše je celo postojanje bilo takvo da smo unazad mi bili ti koji su prvi uvek, ali i jedini, bili uz svoj narod. Ali takođe otežava i to da oni koji su želeli da me sklone sada su još više motivisani u toj nameri. Ipak, jasno pokazujemo da nema predaje“, kaže Arsenijević.

Milija Biševac kandiduje se za gradonačelnika Zubinog Potoka. Ovaj Kolašinac predsednik je Srpskog narodnog pokreta, stranke koja se takođe profiliše kao opozicija Srpskoj listi i Rašiću. Za Biševca glavni utisak su pritisci na srpski narod koji dolaze, kako napominje, i od strane Prištine, ali i od strane Srpske liste.

„Mi smo juče zvanično izašli sa listom kandidata i upoznali javnost da ćemo uzeti učešće na tim izborima. Malo smo zakasnili upravo zbog toga jer nas čeka veliki niz problema sa kojima se suočava naš narod u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji. Došlo je do toga da je Priština sa nekoliko uredbi odlučila da nam još više oteža život, pre svega kad je reč o registarskim tablicama, takođe i izjave gospodina Rašića i ostalih da se sprema integracija, odnosno zatvaranje poslednjih srpskih institucija, a to su školstvo i zdravstvo“, napominje.

Biševac navodi da će se kampanja Srpskog narodnog pokreta pre svega bazirati na rešavanju tih problema i ukazuje da su već zahtevali otvorenim pismom od stranih ambasada da ukinu odluku koja se odnosi na registarske tablice, da Srbima vrate pravo na dvojno državljanstvo koje, objašnjava, od ove godine nema vrednost.

„Takođe, da se omogući besplatna preregistracija u slučaju da krene zabrana tih vozila, da bi građani mogli da žive u normalnim uslovima, da bi mogli krenuti sa normalnim funkcionisanjem, jer nama nije cilj da učestvujemo na bilo kakvim izborima ukoliko je nama totalna egzistencija ugrožena. Planiramo da pokrenemo i mnogo možda radikalnije mere, a to su i protesti, možda i blokada puteva, ukoliko se naši zahtevi ne usliše“, poručuje Biševac.

I predsednik SNP-a primećuje da se na ovim izborima pojavio veliki broj novih stranaka, protiv čega, kako kaže, nema ništa protiv, ali napominje da ostaje pitanje da li su to pravi borci i prava opozicija.

„U redu je da se javi pluralizam i da ljudi krenu da se bore za svoja prava, ukoliko je to autentično, ali ukoliko je nerealno, mislim da će svakako imati određenih posledica, jer znamo da su i ranije postojale političke opcije, odnosno aparati koji su glumili opoziciju ili glumili realnu borbu, a bili su samo iz ličnog interesa i koristi. Svakako naši kandidati su ljudi koji su već dokazani u svojim zajednicama, ljudi s kojima se već deset godina borimo ovde, a ja kao političar već dvanaest godina sam aktivan u političkom životu i u toj borbi protiv Srpske liste i u borbi za interes srpskog naroda. Sad su se neki tek sada odjednom probudili, pa je sve to malo čudno svima nama“, kaže Biševac.

Njegova stranka, kaže, imaće kandidate u Zubinom Potoku, Severnoj Mitrovici, Gračanici i Ranilugu, gde su već primetili određene pritiske.

„Postoje pritisci, izgleda tako, samo prema našoj stranci. Naš kandidat u Ranilugu dobio je otkaz, isteran je s posla, krenule su razne pretnje. Ne vidim da te druge opcije imaju takve probleme“, kaže Biševac.

O pritiscima za Danas govori i Goran Marinković, predsednik stranke Kosovski savez, čiji je inicijator samostalni narodni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Ristić. Marinković kaže da je Srpska lista ponovo pompezno počela kampanju, uz rodoljubiv ton. „Oni su najveća politička partija zato što su i najveći manipulatori koji na ovom svetu postoje“, smatra on.

Kosovski savez imaće kandidate u pet opština, ukazuje predsednik ove stranke, napominjući da imaju velike šanse da u nekim opštinama budu glavni konkurent Srpskoj listi. „Tamo gde je Srpska lista videla da je slaba, počela je sa ucenama i sa nekim presijama na građane koji ne misle kao oni – dele otkaze u školama, idu od kuće do kuće i maltretiraju svoje sugrađane, govore im da ne treba da glasaju ako ne glasaju za njih… Nadamo se da ćemo se sa tim izboriti. Lično smo imali problem u Zubinom Potoku gde su našeg Sašu Vulovića uhapsili i držali ga 48 sati u zatvoru u Novom Pazaru. Na kraju je dobio oslobađajuću presudu za krivično delo koje su hteli da mu pripišu“, navodi.

„Nadam se da ćemo da izađemo kao pobednici, jer stvarno nema smisla više da oni svojom politikom oteraju sve nas. Ubiće nas, oteraće nas“, poručuje Marinković.

Predsednik Kosovskog saveza ističe i problem sa povećanjem broja birača u određenim opštinama, poput Gračanice, gde, ukazuje, ima 5.000 više birača nego u prošlom izbornom procesu.

„Nikako ne mogu da razumem da lokalne vlasti, iz Srpske liste, nisu prepoznale opasnost koja dolazi od Albanaca koji su to uradili. Oni su izdali sve te dozvole, oni su organizovali i sada oni treba da odgovore zbog čega toliko tih Albanaca. Daj Bože da je to neko uradio nenamerno, da nema toliko novih birača zaista, ali ja mislim da su oni izdali toliko tih dozvola za stanovanje da je to neverovatno. Imamo nagoveštaj da će u ataru između Donje Gušteriće i Gornje Gušteriće, gde je to čista srpska sredina, da nikne naselje od 120 kuća, koje će u nekom narednom periodu da potpiše, ako dođe ovaj gradonačelnik iz Srpske liste. Mislim da je to dogovoreno sa nekim ljudima iz Srpske liste“, navodi predsednik Kosovskog saveza.

Nenad Rašić, predsednik stranke „Za slobodu, pravdu i opstanak“, za Danas kaže da je Srpska lista i pre nego što je počela kampanja krenula sa pritiscima, pre svega na ljude koji su zaposleni u srpskom sistemu. Takođe, ističe i veći broj srpskih kandidata na izborima, što može ukazivati, smatra, na veći stepen pluralizma. „Skeptičan sam, ipak, jer ovde 13–14 godina nema pluralizma, svako ko nije uz Srpsku listu njima je smrtni neprijatelj, bilo da se radi o samim kandidatima, bilo o njihovim porodicama“, kaže.

On ističe da će njegova stranka nastupiti u šest opština – Leposavić, Zubin Potok, Severna Mitrovica, Štrpce, Gračanica i Ranilug.

Rašić poručuje da je njihova stranka pionir u borbi za Srbe Kosovce i to ističe kao razliku u odnosu na druge opcije. „Svoj život u svoje ruke – to je naš slogan i on nije od juče, nego datira još iz 2006. godine. Tada smo postavili taj princip, da ako se mi ne izborimo za nas same, nijedna strana u ovom procesu nas neće uvažavati i raditi u interesu Srba. Mi smo u političkom bermudskom trouglu – sve strane, Beograd, Priština i međunarodna zajednica, pričaju u naše ime, ali nijedna ne misli istinski o nama“, smatra on.

Rašić odbacuje optužbe političkih suparnika da uživa podršku i resurse Prištine. Navodi da je kao ministar za zajednice i povratak oporavio ovo ministarstvo koje sada, ukazuje, ulaže dosta novca u projekte od interesa za lokalno srpsko stanovništvo.

„Danas smo imali promociju u Ranilugu, u vezi sa projektom koji radimo sa Nemačkom, a koji je u vrednosti od sedam i po miliona. Možda zameraju da efektivno praktično pomažem opstanak Srba“, navodi on.

On odbacuje i optužbe da pomaže albanizaciju severa Kosova i, poput Marinkovića, ukazuje na situaciju u Gračanici.

„Dozvole za zemljišta su dolazile iz Srpske liste, a dogovarane su sa različitim albanskim privrednicima. Manje partije greše u svom profilisanju. Parlamentarne stranke smo samo mi i Srpska lista, a sada oni pokušavaju da nađu treće polje kako bi došli do birača. Voleo bih da vidim dokaze za te tvrdnje da imam pomoć Aljbina Kurtija“, zaključuje Rašić.

Naš list pokušao je da dobije odgovor i od Milana Radojevića, kandidata za gradonačelnika Srpske liste – ali on do zaključenja teksta nije odgovorio na naše pozive i poruke.