„Kvinta da spasava“

Džuda upozorava da bi u slučaju da se ispostavi da su prekjučerašnji razgovori predstavljali kraj procesa to bila „tragedija za sve – Srbiju, Kosovu, region i EU“. Po njegovom mišljenju, takav scenario nalikovao bi sudbini paketa ustavnih reformi u BiH o kojima se razgovaralo 2006, kada su pregovaračke strane bile „tako blizu postizanja sporazuma“.

Ocenjujući ulogu prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića u osmoj rundi pregovora, kao i vesti da je povišenim tonom razgovarao s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i nudio ostavku premijeru Srbije Ivici Dačiću, Džuda ocenjuje da je Vučić bio u Briselu jer „niko više nije mogao da podnese njegovo odlaganje stvari slanjem SMS poruka Dačiću u prethodnim rundama“.

„Kada se Vučić priključio, postalo je jasno da nije naviknut na format razgovora i stiče se utisak da je to van njegovog delokruga. S druge strane, Tači i Dačić, svaki na svoj način, imaju dugogodišnje iskustvo pregovaranja“, smatra Tim Džuda.

S druge strane, Henri Bone, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u Srbiji, kaže za Danas da je svojim prisustvom Vučić pokazao da su on i njegova stranka „čak još jasnije nego ranije posvećeni uspehu dijaloga i pronalaženju kompromisa“. „Takođe, Vučić je pokazao da će u slučaju postizanja kompromisa njegova stranka podeliti odgovornost u njegovom sprovođenju“, navodi Bone.

Prema njegovom mišljenju, i Beograd i Priština su pokazali volju za postizanjem dogovora. „Činjenica da su razgovori dugo trajali jasno upućuje na zaključak da su sve strane uložile veliki napor da postignu kompromis. Stiče se utisak da postoji politička volja kod obe strane da to bude učinjeno i da trenutni zamajac bude iskorišćen u korist i jednih i drugih, kao i u korist trajnog rešenja. To što trajno rešenje nije postignuto ni 20. marta ni 8. aprila predstavlja dokaz koliko je teško ostvariti kompromis o jednom o najvažnijih pitanja, čega su i te kako svesne obe strane“, ukazuje Bone.

Ovaj sagovornik Danasa izražava nadu da će pregovori biti nastavljeni i da još postoji šansa za postizanjem sporazuma, što bi predstavljalo „važan signal“ da Beograd i Priština mogu da se dogovore „ne samo o tehničkim pitanjima, već i da pronađu politička rešenja za probleme“. U tom kontekstu, Henri Bone ukazuje da obe strane „do detalja znaju šta Berlin očekuje od njih“.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže za Danas da su premijeri Dačić i Tači „pokazali veliku političku hrabrost i odgovornost u dijalogu“ i izražava uverenje da je kompromis oko nadležnosti zajednice srpskih opština „i dalje nadohvat ruke“.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, za Danas kaže da je „svima stalo da Kosovo ne ostane zamrznuti konflikt i odgovornost za potencijalni neuspeh dijaloga je uspešno prebačen u srpsko dvorište“.

Komentarišući potencijalno angažovanje SAD u rešavanju tog problema, ona navodi da je Amerika i do sada imala veoma aktivnu ulogu u dijalogu, „koja se neće ni smanjivati ni uvećavati“.

„U pregovorima je jedna stolica samo formalno bila prazna, i Amerika je u dijalogu svoju ulogu igrala do kraja kako smatra da treba. Tokom poslednje runde neki predlozi su stavljeni na sto. Očigledno je da su se strane u pregovorima složile oko nečega i da je ostavljeno Srbiji da se o tome izjasni. U tom kontekstu, teško je spekulisati ima li prostora da se nešto izmeni. U svakom slučaju, bez saglasnosti, da ne kažem pritiska, Amerike ne može se očekivati da Priština menja svoj stav“, navodi Aleksandra Joksimović.

„Diktat SAD“

Slovenački dnevnik Delo u komentaru o pregovorima Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU zaključuje da će za eventualni pronalazak rešenja biti neophodan „diktat Vašingtona“. List dodaje da „kosovski premijer Hašim Tači tvrdi da kosovska strana neće popustiti, ali da je ipak svestan da mora igrati kako sviraju SAD“.