Milan St. Protić: Hil i Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima 1Foto: EPA/MATTHEW CAVANAUGH

Postavljanjem Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji, posle niza smena američkih diplomata, administracija Džozefa Bajdena pokazuje spremnost da sprovede nove planove za efikasnije rešavanje pitanje Kosova i ojača položaj na Zapadnom Balkanu, smatraju sagovornici Danasa.

Nominacija američkog diplomate Kristofera Hila za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od strane američkog predsednika Džozefa Bajdena, potvrđuje saznanja Danasa da će ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri biti opozvan pre isteka mandata.

Zvanična vest o nominaciji novog ambasadora na sajtu Bele kuće ujedno potvrđuje i medijske spekulacije da bi Godfrija, posle samo dve godine na ovoj diplomatskoj poziciji, mogao da zameni Hil, kao čovek koji je vrsni poznavalac odnosa na Balkanu.

Ujedno, ovime se nastavljaju smene američkih diplomata zaduženih za Balkan, koje mnogi tumače u svetlu nastojanja Bajdenove administracije da pojača uticaj SAD na ovom prostoru. Taj proces otpočeo je kada je Gabrijel Eskobar preuzeo dužnost specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan od Metjua Palmera, koji je kasnije izabran za američkog izalasnika za izborne reforme u Bosni i Hercegovini.

Kristofer Hil je iskusni diplomata u 69 godini života, koji je već bio u penziji pa vraćen u službu Bele kuće, što možda dovoljno govori o njegovom značaju za Bajdenovu administraciju.

Prethodnih decenija, Hil je bio vrlo angažovan na Balkanu. Tokom devedesetih godina bio je zamenik Ričarda Holbruka, glavnog američkog pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, čime je okončan rat u Bosni i Hercegovini, a odigrao je i ključnu ulogu u mirovnim pregovorima o Kosovu koji su vođeni sa Slobodanom Miloševićem u Rambujeu, 1999. godine.

Da li je, i koliko, ova vlast spremna za tandem Hil-Eskobar?

U to vreme, Hila je upoznao i istoričar Milan St. Protić, angažovan u tadašnjoj opoziciji, a posle demokratskih promena postavljen za ambasadora u Vašingotonu, zbog čega Protić, kako kaže za Danas, Hila poznaje „mnogo bolje“ nego većina ljudi na ovim prostorima.

– I sam sam imao čast da više puta sa njim razgovaram. Zna se da je Hil bio desna ruka Ričarda Holbruka i kao njegov predstavnik vodio pregovore u Rambujeu, a neposredno posle toga Hil je bio u Beogradu i pokušao da ubedi srpsku opoziciju iz tog doba da podrži Miloševića u nameri da potpiše Sporazum iz Rambujea – navodi Protić.

Milan St. Protić: Hil i Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima 2
Foto: FoNet/Zoran Mrđa

U tumačenju Hilovog povratka na Balkan, kako kaže Protić, treba imati u vidu i izbor Gabrijela Eskobara na mesto glavnog pregovarača za Kosovo jer će njih dvojica biti „zanimljiv tandem“, kako ocenjuje on.

– To je jedan tandem između dve vrste diplomata, dva potpuno različita pristupa. Eskobar je poznat kao direktan i prilično energičan diplomata koji nema mnogo strpljenja i takta za duge pregovore. Sa druge strane, Kris Hil je mnogo umiveniji i odmereniji u nastupu – naglašava on.

Protić kaže da izbor ovakvih ljudi pokazuje da Bajdenova administracija pristupa Zapadnom Balkanu veoma ozbiljno i da se to pitanje podiže na listi njihovih spoljno-političkih prioriteta, što se očekivalo i ranije ali su kriza izazvana pandemijom i druga pitanja to usporila.

– Sada se vidi da se to dešava i bilo bi dobro da se svi u regionu spreme za mnogo ozbiljniju američku diplomatsku aktivnost nego što je bila poslednjih godina. Može se očekivati da će Kosovo biti prvi prioritet a skoro bih bio siguran da će to biti prioritet i Krisa Hila. Ostaje da vidimo kakva je ta nova politika i pristup – navodi Protić.

Iz iskustva devedesetih godina, kada je Hil mnogo više radio sa Miloševićem i njegovim predstavnicima nego sa opozicijom, kako kaže Protić, jedini siguran zaključak koji se može izvesti jeste da „Kris Hil I Gejb Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima koje su nedemokratske. I rekao bih da će sličnu taktiku Hil primenjivati je i kada bude došao na mesto ambasadora. Oni koji misle da će njegov izbor nešto koristiti razvoju demokratskih institucija su preveliki optimisti., kaže Protić.

On dalje objašnjava da su i Hil i Eskobar veoma pragmatični, te da im „nije smetao“ Milošević kada su potpisivali Dejtonski sporazum, iako su tada već počinjeni masovni ratni zločini.

– Od njih može da se očekuje pristup koji nije preterano obeležen ideološkim pitanjima, već efikasna i praktična politika bez predrasuda. Da li je i koliko ova vlast spremna za takve igrače, ne bih se kladio, a mislim da oni na to i računaju. Za razliku od Miloševićeve vlasti, koja jeste bila pogubna, ali je ipak bila ozbiljan takmac, ovi današnji su amateri, tako da očekujem da će Hil imati mnogo lakši posao nego onomad – zaključuje Protić.

Spremnost SAD da se angažuju na rešavanju kosovskog problema

Milan St. Protić: Hil i Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima 3
Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Imenovanje Kristofera Hila, kao jednog od najvećih eksperata za ovaj region u Stejt departmentu, kako za Danas ističe Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, očito ukazuje da su Amerikanci stavili veliki značaj na pitanje situacije na Balkanu.

– To istovremeno pokazuje da će sa američke strane biti preduzeta neka incijativa da se mnogo više angažuju na rešavanju kosovskog problema nego u prethodnom periodu. Hil je čovek koji je racionalan, dobro obavešten i mislim da je njegov izbor za nas povoljan jer on ipak dobro poznaje odnose u regionu i u dobroj meri naš mentalitet, koji nije ni malo beznačajan u svemu što se ovde događa – naveo je Visković.

Za američku diplomatiju neoubičajeno povlačenje ambasadora

Ovakvo tumačenje poteza SAD blisko je i mišljenju Milana Krstića, docenta na FPN i urednika portala „Američki izbori“.

Prethodni put kada je u Srbiji opozvan ambasador SAD pre isteka manadata to se desilo 2009. godine, tadašnjem ambasadoru Kameronu Manteru, a i tada se takođe pominjao Kristofer Hil kao moguća zamena.

Krstić podseća da je za američku diplomatiju neoubičajeno povlačenje ambasadora na ovakav način, te se ovo može tumačiti kroz dva alternativna objašnjenja.

– Naročito je zanimljivo što je nominovana jedna ličnost koja ima ozbiljnu predistoriju bavljenja ovim regionom i posebno kosovskim pitanjem. U tom smislu mislim da postoje dva alternativna scenarija koji mogu da objasne sve ovo. Prvi je da je Amerika rešila da baci potpuni fokus na kosovsko pitanje i da preko Kristofera Hila, koji ima veliko iskustvo, sprovede u delo neki plan koji možda poseduju, a nama još uvek nije poznat. U tom slučaju je odabran čovek koji je prekaljeni diplomata i poznaje ovaj teren – naglašava Krstić.

Milan St. Protić: Hil i Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima 4Druga vrsta objašnjenja, po njegovim rečima, jeste da iza ove smene postoje birokratski i lični faktori. – Da, recimo, iz nekog razloga žele da se oduže nekome ko je bio blizak demokratama u istoriji, a to je u Hilovom slučaju nekoliko decenija, dok je radio i sa Holbrukom i sa Klintonovima i sa Bajdenom, a da, sa druge strane, Godfri iz nekog razloga nije po volji u ovom trenutku administraciji – navodi Krstić dodajući da se u spoljnoj politici često stvari mistifkuju iako postoje i ovakvi razlozi za smene.

Ipak, on naglašava da takvi scenariji nisu uobičajeni za ozbiljne diplomatije kakva je američka te zato „iskreno sumnja“ da je to slučaj i sada.

Krstić je podsetio da se radi o nominaciji Hila, te da procedura izbora ambasadora u SAD predviđa još nekoliko koraka pre nego što on bude imenovan na funkciju u Beogradu što podrazumeva i saslušanje pred Senatom.

Na ovu proceduru ukazali su i iz ambasade SAD za Danas odgovarajući ranije na pitanja o mogućoj smeni Godfrija. Iz ambasade SAD su tada naveli da Godfri ostaje fokusiran na svoju dužnost dok takav proces ne bude pokrenut.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

16 reagovanja na “Milan St. Protić: Hil i Eskobar znaju da rade sa nedemokratskim vlastima”

  1. Pa gospodine proticu sto ne uciniste nesto za ovu zemlju dok ste bili ambasador kad ste toliko upoznati

  2. A sta bi to oni navodno trebalo da „rade“? Nemojte ih precenjivati, to su drzavni sluzbenici, birokrate. Ne biju tudje bitke, niti bi trebalo. A naravno da diplomate rade i u S. Arabiji i Pakistanu i Belorusiji i Kini i Kubi, cak i u SAD

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.