Niz sporazuma iz praktičnog života, koje će Beograd i Priština morati da uspostave u narednim mesecima, zapravo će dovesti do de fakto priznanja kosovske samostalnosti, odnosno do modela odnosa SR Nemačke i DR Nemačke iz osamdesetih godina prošlog veka. Taj rezultat će biti neophodan kako bi Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU, a dugoročno i za svaki naredni politički korak u procesu pristupanja, ocenjuju evropski zvaničnici za Danas.
Oni vide ideju uspostavljanja odnosa po uzoru na dve Nemačke, kao „nešto između“ krajnosti zahteva za zvaničnim priznanjem Kosova od strane Srbije u UN, odnosno njegovog potpunog nepriznavanja. U praksi, Beograd ne bi morao da formalno da glas za nezavisno Kosovo, ali bi priznao lične dokumente, diplome, ne bi blokirao učešće na međunarodnim skupovima i tome slično, objašnjavaju Danasovi izvori u Briselu.
Naši sagovornici ističu da EU ne može da traži od Srbije da zvanično prizna Kosovo, zato što pet njenih članica to niti je učinilo, niti ima nameru za tako nešto. Može da zahteva, međutim, da zemlje kandidati ili mogući kandidati za prijem u EU nastoje da prevaziđu sukobe, da ne otvaraju nove sukobe, znači da vode „politiku miroljubive koegzistencije“.
Ali, ako se ima u vidu da ne postoji doslednost u politici EU prema njenom susedstvu, recimo da Turska već maltene pola veka drži pod okupacijom deo teritorije jedne članice EU (Kipra), onda je teško odrediti do koje mere može da ide postavljanje uslova od strane Unije u odnosima Beograda i Prištine ili Beograda i Sarajeva. Za tako nešto nema moralnih kriterijuma, već je sve odraz pragmatskih procena, kažu naši sagovornici u Briselu.
U srpskoj javnosti prvi je, zvanično, pomenuo ideju „dve Nemačke“ kao način za rešenje odnosa Beograda i Prištine tadašnji britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort.
– Srbija može da sarađuje s Kosovom, a da to ne znači priznanje kosovske nezavisnosti, i u tome bi kao primer mogli da joj posluže odnosi nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke. Važno je da Beograd i Priština počnu da komuniciraju o praktičnim problemima, što ne mora da znači formalno priznavanje nezavisnosti, rekao je marta 2010. ambasador Vordsvort u intervjuu za Danas.
Tom prilikom, on je naglasio da „neki ljudi vide priznanje na veoma nefleksibilan, zastareli način“.
– Zemlje mogu međusobno da sarađuju, iako jedna drugu nisu priznale. Nekadašnja Zapadna Nemačka (SRN) nije priznala Istočnu Nemačku (DDR), ali oni su imali redovne sastanke i bilateralne ugovore. Štaviše, predsednik DDR Erih Honeker je 1987. posetio Bon, tadašnji glavni grad SRN. To je kao kada bi, na primer, kosovski premijer Hašim Tači došao ovde u Beograd u zvaničnu posetu – zaključio je Stiven Vordsvort.
Prošle sedmice, dan posle posete predsednika EK Žozea Manuela Baroza Beogradu, portparolka evropskog komesara Štefana Filea, Nataša Batler poručila je da „jeste činjenica da ne postoji zvaničan uslov“ da Srbija prizna Kosovo, ali je „veoma jasno da su regionalna saradnja i pomirenje ključni uslovi procesa proširivanja“ EU. „Ocenu o tome će dati EK, čime će, ako to bude ispunjeno, Srbija biti u stanju da se priključi Uniji“, objasnila je Fileova portparolka.
Dačićev predlog nekonstruktivan
Britanski ambasador u Srbiji Majkl Devenport najnoviji predlog vicepremijera Ivice Dačića, da bi o razgraničenju na Kosovu trebalo razgovarati sa Albanijom, smatra nedovoljno konstruktivnim, dodajući da ideje o podeli Kosova ne odobravaju predstavnici stranih država u Beogradu. „To što ne doprinosi uspehu dijaloga, nije konstruktivno“, rekao je Devenport, i dodao da ideje o podeli utiču na sam dijalog. „Naravno, sve što govore političari i u Srbiji i u Prištini ima uticaj. Ja mislim da je, pre svega važno, da se svi usredsrede na uspeh dijaloga“, istakao je Devenport.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
