Može li se porediti sastanak Tadić – Merkel i Vučić – Fon der Lajen?

Merkel je u to vreme bila moćni lider moćne Nemačke, koja je bila predvodnik, u tom trenutku, moćne EU, dok se za Ursulu i današnju EU gotovo ništa od toga ne može reći. Obe posete, međutim, jasno su nagovestile promenu strukture vlasti u Srbiji, odnosno, stavile do znanja vodećim političarima da više ne uživaju poverenje Zapada, kažu sagovornici Danasa poredeći dolazak tadašnje kancelarke Nemačke Angele Merkel i razgovora sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem i posetu predsednice EK Ursule fon der Lajen.

Nakon posete Fon der Lajen u sredu ostala je težnja dela proevropske javnosti da njene poruke sa konferencije za novinare znače bar početak “dizanja ruku” EU od Vučića, kao što se ispostavilo u avgustu 2011. posle dolaska Merkel.

Iako se ton, direktnost poruka sa Merkelove i Tadića, a ni oklnostu ne mogu porediti, Tadić je već sledeće godine izgubio na izborima, što pobunjeni građani Srbije očekuju i za Vučića na narednim izborima.

S obzirom na to, pitanje je ima li ikakve sličnosti između te dve posete.

Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji, za Danas kaže da dve posete imaju različiti karakter.

– Angela Merkel upozorava na presudni značaj odnosa sa Prištinom u procesu evrointegracija, Ursula fon der Lajen upozorava na pravo demonstanata na mirno okupljanje. Jezgrovito rečeno, nikakav demokratski napredak Srbije za posednjih četrnaest godina. Ono što vidimo je u najboljem smislu stagnacije a realno nazadovanje – navodi on.

Korać podseća da je Merkel 2011. posetila Srbiju kada je na vlasti bila Demokratska stranka i Boris Tadić.

– Ona je tada jasno saopštila uslove za dalji proces evrointegracija, što je uspavanu i neradnu DS prilično iznenadilo. Bila je vrlo jasna da proces normalizacije odnosa Beograd – Priština zavisi od ukidanja paralelnih državnih struktura na severu Kosova. Čak se nezreli i nesposobni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić oglasio izjavom “da se oko toga nisu saglasili”! Uvek sam smatrao da je rezultat te posete bio jasan znak da se proces evrointegracija usporava i da on zavisi od normalizacija odnosa sa Prištinom. Danas kada se baš svako otvaranje (i zatvaranje) poglavlja pregovora određuje merom odnosa sa Prištinom, to je svima jasno, tada izgleda ljudima na vlasti nije bilo – objašnjava on.

I dodaje da za razliku od te posete Angele Merkel, skorašnja poseta Ursule fon der Lajen ima sasvim drugačiji karakter.

– Ona je došla da opomene vlast u Srbiji, da zbog nasilja vlasti u odnosu na studentske i građanske proteste na ulicama Srbije, ona mora da se pridržava preuzetih obaveza zaštite prava na mirno okupljanje. Evropske integracije Srbije zamrznute su poslednje tri godine i oko toga verovatno nije bilo mnogo razgovora, sem već mnogo puta pominjanog stava da Srbija i dalje ima otvorena vrata evrointegracija koje od nje zavise – ističe Korać.

Slično misli i Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli.

On za Danas kaže da bilo da se neko tome nada, ili da od tog poređenja i te asocijacije strepi, nema gotovo nikakve sličnosti između onog čuvenog sastanka Angele Merkel sa Borisom Tadićem 2011. i ove jučerašnje posete Ursule von der Lajen Vučiću i Beogradu.

– Pre svega, Angela Merkel je u vreme te posete bila moćni lider moćne Nemačke, koja je bila predvodnik, u tom trenutku, moćne EU, dok se za Ursulu i današnju EU gotovo ništa od toga ne može reći. Toj i takvoj Angeli Merkel na vrhuncu njene moći Tadić se suprotstavio, ili barem nije bio dovoljno servilan, na temi predaje (tj. „integracije“) severa KiM, i to ga je na kraju koštalo vlasti. Nasuprot tome – a možda pomalo i poučen i zaplašen tim Tadićevim iskustvom – Vučić je preko svake mere i dobrog ukusa bio servilan i snishodljiv kako pred Merkelovom, tako i sada pred Lajenovom, ne bi li sačuvao podršku Brisela i Berlina i ostao na vlasti. Otud i ovoliko Vučićevo zaklinjanje u EU poslednjih dana i onolike zakletve vernosti „evropskom putu Srbije“ – pojašnjava svoj stav Vukadinović.

I ukazuje na to da i bez obzira na to što je sa Ursuline strane ovoga puta bilo nešto manje topline i osmeha (tj. nije bilo onog „Dragi Aleksandre“), ne treba očekivati niti imati iluzije da EU trenutno ima volje, vremena i snage da se, eventualno, ozbiljnije angažuje na njegovoj smeni, već će se, eventualno i maksimalno, potruditi samo da ga drže pod kakvom-takvom kontrolom.

I Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, ukazuje na različitu političku težinu Merkel i Fon der Lajen.

– Angela Merkel je imala snažniji spoljnopolitički autoritet nego njena politička ćerka, Ursula fon der Lajen, iako je potonja na formalno znatno višoj birokratskoj poziciji. Narativ Merkelove bio je oštriji, a zahtevi su se odnosili na ustupke koji su podrazumevali izlaganje egzistencijalnom riziku onoga ko bi ih sproveo. S druge strane, Fon der Lajenova je, u ime evropske porodice naroda, jasno istakla očekivanja da se vlasti u Beogradu pridržavaju evropskih standarda, pre svega poštovanja slobode okupljanja i izražavanja, nezavisnosti medija i principa odgovornosti za korupciju, kao i organizovanja fer i demokratskih izbora – kaže on za Danas.

Ali dodaje da su obe posete, međutim, jasno nagovestile promenu strukture vlasti u Srbiji, odnosno, stavile do znanja vodećim političarima da više ne uživaju poverenje Zapada.

– Nastupila je hladna zima za Aleksandra Vučića, kome je, posle sankcija NIS-u, posetom Fon der Lajenove, nanet još jedan ozbiljan politički udarac – zaključuje Pajtić.