Mogu li se uporediti sastanci Boris Tadić - Angela Merkel i Aleksandar Vučić - Olaf Šolc? 1Foto: Instagram/Aleksandar Vučić

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca ne može se porediti sa sastankom nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića koji je 2011. ugosti nemačku kancelarki Angelu Merkel zbog drugačijih okolnosti u kojima su se dogodili, ali se paralela naslućuje, smatraju sagovornici Danasa

Nakon tog sastanka Tadića i Merkelove u avgustu pre 11 godina, pozicija Srbije se u očima Berlina promenila budući da je Beograd izbegavao da ispuni ono što su Nemačka i EU očekivali u vezi sa Kosovom, a Tadić i vladajuća DS su na izborima sledeće godine izgubili vlast.

Sada je Vučić otišao u Berlin da čuje šta od njega Nemačka očekuje povodom rata u Ukrajini koji je izazvala Rusija i kojoj Srbija prema očekivanjima EU i SAD treba da uvede sankcije.

Vučić polse razgovora kaže da je situacija teška i komplikovana

A Tadić je deset godina posle tog sureta rekao da se  zahtev Merkelove odnosio na ukidanje srpskih institucija na severu Kosova, ali da je Srbija,  uprkos tome što je principijelno odbio taj zahtev i jasno podvukao crvenu liniju, uspela da i nakon toga obezbedi status kandidata i uspešno nastavi evrointegracije.

„Ono što smo izgubili je međunarodna podrška našoj vlasti, što je umnogome uticalo na rezultat izbora i dolazak SNS-a na vlast“, rekao je Tadić za nova.rs.

Ivo Visković, nekadašji ambasador Srbije u Nemačkoj, za Danas kaže da su to dve različite situacije, jedna, poseta Merkelove, je bila posledica prvenstveno bilateralnihodnosa, a u suretu Vučića i Šolca je dominiralo međunarodno okruženje i kontekst u kojem se susret odigrava.

– Naravno, oba susreta imaju svoje specifičnosti i značaj, ali nisu parnjaci da ih možete porediti – navodi Visković.

Ni Dragan Šutanovac, osnivač Saveta za strateške politike, ne bi poredio ova dva sastanka.

– Susreti srpskih zvaničnika sa kancelarom Nemačke uvek izazivaju veliku pažnju imajući u vidu da je Nemačka izuzetno zainteresovana za stanje na zapadnom Balkanu. Nemačka ima kako ekomomske tako i bezbednosne interese u regionu i za očekivati je da nova Vlada u Berlinu posveti veću pažnju Srbiji. Navedeni sastanci održani su u potpuno drugim okolnostima i sa fokusom da drugačije teme tako da ih ja ne bih upoređvao – navodi Šutanobvac koji je u vreme sastanka Tadić – Merkel obavljao funciju ministar odbrane.

Slično misli i Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, koji kaže da poređenja nisu primerena iz dva razloga.

– Jedan se odnosi na situaciju u Evropi – mnogo je teža danas nego pre 11 godina. Zapad, samim tim i Nemačka, agresiju na Ukrajinu doživljava, suštinski, kao rat protiv NATO. Utoliko će pritisci na Vučića, po prirodi stvari, biti snažniji nego na Tadića. Potom, Šolc nema onu vrstu političke težine koju je imala Merkelova. Da li će je steći – vreme će pokazati. U svakom slučaju, razgovor sa Merkelovom je, istovremeno, zbog njene specifične težine – predstavljao i razgovor sa celom EU. Šolc ipak govori, pre svega, u ime Nemačke – navodi Pajtić za Danas, koji je u vreme posete Merkel bio premijer Vojvodine.

Dok politikolog Mladen Mrdalj za Danas kaže da se naslućuje paralela.

– Naslućuje se paralela, Boris Tadić je odbio da podigne kooperativnost oko Kosova, a Vučić deluje kao da će odbiti da prioritet da Nemačkoj u odnosu na SAD. Naravno, teško je spolja sa sigurnošću hvatati nijanse diplomatisanja i manevrisanja u trouglu Beograd-Berlin-Vašington, ali se naslućjuje da akcenat koji Vučić baca na “Otvoreni Balkan” signalizira jači uticaj Vašingtona. Sada vidimo i ovu “grčku energetsku vezu” koja se nastavlja na strateski grčko-američki savez ojačan još 2019, pa se nazire jedan proamerički blok na balkanu. Ukoliko Vučić ušanči Srbiju u taj blok bez priznavanja Kosova, to bi postavilo osnovu za veliko jačanje Srbije nakon njene konačne demokratizacije – zaključuje Mrdalj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.