Grbovi i murali: Kampanja „prekrečavanja“ srpskog identiteta na severu Kosova uz prećutnu dozvolu Vučića

Počelo je tokom vikenda u Severnoj Mitrovici sa krečenjem jednog od simbola grada – grafit sa siluetama mladića iznad kojih je grb Srbije i ćirilični natpis „Jer odavde nema nazad“, oslikan na zgradi „Metohija“, ne nekoliko koraka od spomenika knezu Lazaru. Ranije je uništen i grafit koji se nalazio pored ovog – posvećen herojima sa Košara, a njega su prekrečile nepoznate osobe.

Iz Prištine su naveli da je reč o „regulisanju javnih prostora“, te da je deo prekrečenih poruka „pozivao na kršenje pravnog i ustavnog poretka“ i da „poruke koje podstiču narušavanje poretka neće imati mesta u Republici Kosovo“.

Uz to obrazloženje, prvenstveno u Severnoj Mitrovici i Zvečanu, prekrečeni su, takođe uz asistenciju Kosovske policije, i murali i grafiti sa likom Ratka Mladića, amblemom „Severne brigade“, „Kad se vojska na Kosovo vrati“, ali i oni sa likovima blaženopočivših velikodostojnika SPC – patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, a u narednim danima i oni koje su porodica i prijatelji posvetili svojim preminulim sugrađanima. Reagovale su Kancelarija za KiM, srpske stranke na severu, a zbog prekrečavanja murala s likovima patrijarha Pavla i vladike Amfilohija i Eparhija raško-prizrenska.

Pa su tako „postradali“ murali u Leposaviću i Sočanici posvećeni Jovanu Milanoviću Džinu i Đorđu Lukoviću, a u Mitrovici onaj posvećen Milošu Šćepanoviću, ubijenom 2017. godine.

Potpredsednik Srpske demokratije Stefan Veljković dolazi upravo iz severnog dela Kosovske Mitrovice. Za Danas kaže da nema reči o prekrečavanju i uređenju grada, već da je reč o pravljenju „novih brljotina“.

„Onaj koji je prošao pored tih nekadašnjih murala i grafita sada vidi samo te brljotine. Nema govora o uređenju grada. Druga stvar, ja sam to doživeo vrlo bolno i mislim da je narod doživljavao vrlo bolno da se prekrečavaju murali sa velikodostojnicima našeg naroda, sa velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve“, navodi.

Veljković kaže da ga ova situacija podeseća na onu pre martovskog mogroma. „I zato pitam šta može biti sledeće. Da li će ponovo upadati u crkve, da li će opet da pale crkve i manastire? I nije samo reč o tome da su prekrečavali murale velikodostojnicima SPC, nego i tragično preminulim momcima u Leposaviću, na primer, tamo su prekrečili dva murala koje su njihovi voljeni napravili nakon stradanja tih mladića“, ukazuje.

Ovaj Mitrovčanin nije saglasan sa navodima Kosovske policije da su prekrečeni murali širili mržnju i netrpeljivost. „Prekrečen je mural koji nikog ne vređa, na kom je pisalo „Odavde nema nazad“, u centru Mitrovice na zgradi Metohije. Nijedan od tih murala ne može nikoga da vređa. Ne znam zašto bi nekoga vređao mural tragično preminulih momaka ili velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. A s druge strane, u Bošnjačkoj mahali (multietničko naselje u Severnoj Mitrovici, prim. nov), samo nekoliko stotina metara od zgrade Metohija imate natpise „Kosovo i Albanija“, zastave Velike Albanije… To nije uklonjeno. Nelegitimni gradonačelnici na početku mandata su poskidali sve srpske zastave, a albanske ne smetaju, kao ni Velike Albanije, niti natpis „Kosovo i Albanija“. Sve to je protivzakonito, jer jasno se navodi u Ustavu Kosova da bilo koje pripajanje Kosova susednim državama je protiustavno.

Naš sagovornik kaže da institucije ne reaguje i da je na delu jedna etnonacionalistička kampanja usmerena protiv srpskog naroda, brisanja srpskog identiteta i pokušaj „skrnjavljenja sećanja“ na ugledne ljude iz srpskog naroda.

Veljković napominje da ne vidi uzročno-posledičnu vezu između prekrečavanja murala i protesta koji je organizovan u Mitrovici protiv studentskih blokada u centralnoj Srbiji.

„Godinama unazad se dešavaju slične aktivnosti i ne bih video tu neku uzročno-posledičnu vezu, baš iz tog razloga. Atiću (gradonačelniku Severnu Mitrovice, prim. Nov) padne napamet da uradi nešto kako bi uznemirio narod i podigao tenzije u javnosti, pa smisli ovakvu neku suludu ideju i pošalje instrukcije podređenima i oni izađu na teren i to urade. I onda eventualno dobiju od njih još neke sugestije, ali svemu tome ne bih pridavao neki značaj da je to neki veliki plan koji je zahtevao dugoročno razmišljanje, nego prosto želja da se ukloni još neki trag da ovde žive Srbi“, kaže.

On poručuje da Srpska lista je ta koja bi morala da preuzme neke konkretne mere jer ona kontroliše srpske institucije i zaposlene u tim institucijama, ali i dodaje da ova stranka na protestu protiv studentskih i građanskih blokada nije mogla da za izvede veliki broj ljudi.

„Ne bih baš računao na to da Srpska lista ima isti onaj uticaj koji je imala pre samo godinu dana ili šest meseci, da ima i dalje isti uticaj, jer očigledno da ljudi ne žele više da budu stavljani u isti koš s njima, da se valjaju u istom blatu s njima. Tako da je Srpska lista u svakom slučaju u velikoj meri odgovorna za to što nije postojao dugoročni plan da se očuvaju ti lokali, da se očuvaju ti spomenici u vidu murala, jer to je jedan vid spomen-obeležja, jer oni nam služe da se setimo ko smo, gde živimo“, navodi.

Veljković smatra i da bi zvanični Beograd morao da bude mnogo proaktivniji i poručuje da se sve „manje-više dešava sa nekom prećutnom saglasnošću Beograda“.

„Svaki put kad se zatvore neke institucije, a iz Beograda dođe samo neko saopštenje, mi to ne možemo drugačije tumačiti kao saglasnost. Sa jedne strane moramo da znamo da su Briselski, Vašingtonski i Ohridski sporazum jasno naznačili kraj srpskim institucijama na Kosovu. S druge strane postoji nešto što se zove Mapa puta koja je obavezala Beograd i Prištinu, a tu mapu puta je napravila Evropska unija, gde prema mapi puta uz zatvaranje institucija se formira ZSO. Toliko je grešaka napravljeno, toliko je propusta napravljeno, toliko je bilo nereagovanja, da će mnogo toga vrlo teško biti za popraviti, čak i da se sutra desi ta famozna Zajednica opština sa srpskom većinom.
Pogotovo tu vidim najveću krivicu naravno u Srpskoj listi koja je direktna ispostava u Beograd, dakle Beograd je direktno postavio imenovao, lično sve ljude koji su tu i ako oni na terenu ništa ne rade što bi trebalo da rade u odbrani naroda, onda to ne može drugačije shvatiti nego kao prećutnu saglasnost“, zaključuje Veljković.

Marko Milenković iz Leposavića, aktivista NVO „Nova društvena inicijativa“, kaže da je u ponedeljak izjutra u ovoj opštini prekrečen mural tragično nastradalih mladića, Leposavaca, koji su oslikani na inicijativu njihovih prijatelja i porodice kako bi ostali kao uspomena.

„I to nekako pokazuje kakav je taj odnos, u suštini je selektivan i nije usmeren na to kako su oni rekli da uklanjaju grafite koji šire mržnju. Niti šire neku mržnju, niti netrpeljivost, niti čak imaju bilo kakvu negativnu poruku, niti poruku koja može da bude obojena nekim političkim ili drugim kontekstom, već su upravo stavljali fokus na žrtve, na generalno više poruke pozitivne u smislu zajedništva sa osećanjem empatije i slično. U tom smislu, ja sam jutros bio baš pogođen, verujem i ostali ljudi“, navodi.

Milenković ukazuje da je reč o akciji nelegitimnog gradonačelnika koji nema podršku većinske zajednice koja dovodi upravo do pogoršavanja odnosa između zjaednica i stvaraju mržnju i netrpeljivost. „Jutros su svi, gotovo svi Leposavci osetili bes i neki vid mržnje prema tim predstavnicima institucija“, prenosi on.

Naš sagovornik i prekrečavanje murala i izmene grbova većinski srpskih opština na severu Kosova smatra delom predizborne kampanje, jer, kako kaže, sever KiM je platforma na kojoj Samoopredeljenje kreira nacionalističke stavove, retoriku, konstantne akcije i time pokušava da drži njihovo biračko telo angažovanim.

„Mi se sad nalazimo u kampanji, evo sad se trenutno u Mitrovici, dešava asfaltiranje novog mosta koji će uskoro biti otvoren po njihovom planu. Dakle, to su sve akcije koje nemaju realnu potrebu niti podršku lokalnog stanovništva, koje se dešavaju kao neki vid političkog aktivizma ili neki vid zadovoljavanja tog angažmana, dakle biračkog tela u svrhu predizborne kampanje. Te odluke često dolaze sa centralnog nivoa, neke dolaze i sa lokalnog i pitanje je da li su uopšte i legalne i sa te tačke gledišta iz kosovskih institucija, pošto mi sad imamo mnoge te akcije koje ne prođu sve institucionalne korake koje bi trebalo da prođu, već se jednostavno donesu i izvrše na samom terenu.

Milenković kaže i da sigurno da postoji odgovornost i Beograda za ovakvu situaciju. „Ali, ono što ovde ljudi trenutno primećuju to je taj pritisak institucija i to negde ne samo bezbednosnu pretnju nego na svaki način i ugroženost ljudskih prava i verskog i bilo kog drugog izražavanja. Na taj način je to nešto što svakodnevno stanovništvo ovde trpi i negde sve manje ima nade da nešto može da se popravi, a odgovornost svakako leži na više adresa za ovakvu situaciju“, ukazuje on.