Na Kosovu ugrožene manjine

Unmik i privremene insitucije vlasti na Kosovu uglavnom su poštovali ljudska prava u 2006. godini, ali je problema bilo u više oblasti, pre svega kada je u pitanju manjinsko stanovništvo, ocenio je američki Stejt dipartment u izveštaju o poštovanju ljudskih prava u svetu.
U delu godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Kosovo, kao najozbiljniji slučajevi ističu se politički i etnički motivisana ubistva, nasilje, diskriminacija i netrpeljivost prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i manjinama uopšte. Ocenjuje se, međutim, da su se, i pored otpora Albanaca prema SPC kao simbolu sprskog nacionalizma, odnosi SPC i albanske zajednice poboljšali pošto su se kosovski zvaničnici i politički lideri nekoliko puta sastali sa predstavnicima Crkve.
U izveštaju se navodi da na Kosovu nije ostvaren pomak u povratku interno raseljenih osoba. Ocenjuje se da se tokom prošle godine malo raseljenih vratilo zbog nesigurne situacije usled utvrđivanja statusa Kosova, kao i malih mogućnosti za zaposlenje, nedovoljne bezbednosti i nerešenih imovinskih pitanja. Prema podacima koje je krajem decembra prošle godine objavio UNHCR, na Kosovo se 2006. godine vratilo 1.608 pripadnika manjina, od čega su 31 odsto bili Srbi, a 54 odsto Romi.
Procenat Srba povratnika je opao u odnosu na 2005. godinu, kada su činli 35 odsto povratnika. Na Kosovu je obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u nasilju marta 2004. godine, ali osim uspešnih primera u mestima Klina i Istok, lokalne strategije za povratak donele su minimalne rezultate, navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu Stejt dipratmenta (www.state.gov). U 2006. godini nije bilo politički motivisanih nestanaka osoba, ali se o sudbini više hiljada nestalih osoba iz vremena sukoba 1999. godine i dalje ne zna.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, početkom prošle godine ukupno 2.464 osobe su se vodile kao nestale, a krajem godine taj broj je iznosio 2.139 osoba. Od ukupnog broja nestalih 70 odsto su kosovski Albanci a 30 odsto Srbi i pripadnici ostalih manjina. U izveštaju se govori takođe o slučajevima trgovine ljudima, posebno ženama i devojkama radi seksualne eksploatacije, o zloupotrebi dece, diskriminaciji žena, osoba sa hendikepom i homoseksualaca, kao i o stradanjima od neeksplodiranih mina. Kosovo je izvor, tranzitno područje ali i destinacija trgovine ljudima.
Žrtve su žene i deca koja uglavnom dolaze iz istočne Evrope, Balkana i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Njih sa Kosova prebacuju u Makedoniju, Albaniju i zemlje zapadne Evrope. Neke žrtve su stigle iz centralne Srbije ili preko njene teritorije, a u trgovini ljudima često sarađuju pripadnici kriminalnih grupa kosovskih Srba i Albanaca.
Vlasti na Kosovu generalno poštuju slobodu govora i medija, ali je tokom prošle godina zabeleženo više pretnji medijima, navodi se u izveštaju .