Niko ne zna koliko će nas koštati pregovori

To će sve zahtevati dodatne troškove Vlade Srbije, ali još nema procena koliko će morati da bude izdvojeno novca za početak pregovora niti na koji način će se obezbediti potrebna sredstva.

U Vladi Srbije i Kancelariji za evropske integracije ističu za Danas da je u toku formiranje pregovaračkog tima i radnih grupa, a kada budu završeni svi planovi o tehničkim detaljima pregovora, onda će se praviti i plan troškova. Pokušavajući da dođemo do okvirne procene troškova pregovora, zatražili smo podatke i od nadležnih iz Hrvatske i Crne Gore, ali se ispostavilo da ni oni nemaju podatke ni procene koliko ih je sve to koštalo.

U Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske kažu za Danas da nemaju kompletne podatke o troškovima administracije koja je učestvovala u pregovorima sa EU, ali da su samo putni troškovi u proseku godišnje iznosili oko 110.000 evra.

Međutim, kako nam objašnjavaju sagovornici iz Hrvatske, na početku pregovora nadležni su zatražili opsežnu studiju o troškovima i prednostima članstva u EU, ali je ona na kraju bila prilično apstraktna kad je reč o konkretnim brojkama. Osobama koje su bile uključene u proces pregovora Vlada Hrvatske odredila je određeni dodatak na plate, koji je bio oko deset odsto, ali su oni plate primali od svojih matičnih institucija, pa su ta sredstva bila uračunata u njihove proračune. U hrvatskom pregovaračkom timu, inače, bilo je obuhvaćeno oko 1.500 ljudi, koji su uglavnom radili u Hrvatskoj dok je manji broj njih putovao u Brisel.

I u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore ističu za Danas da nisu pravili procene o tome koliko ih je koštala administracija prvih dana pregovora sa EU. „Ovo iz razloga što je Odlukom o formiranju pregovaračke strukture definisano da svaka institucija, odnosno organizacija pokriva troškove za rad svojih predstavnika. Tu se pre svega misli na troškove proizašle iz putovanja u Brisel na sastanke skrininga. Tih sastanaka je u prethodnih godinu dana bilo 66“, objašnjavaju u crnogorskom ministarstvu.

Prema njihovim rečima, oni su se rukovodili principom racionalizacije troškova, tako da je na sastancima u Briselu učestvovao deo članova radnih grupa, odnosno „oko trećina“. Ostali su, kako dodaju, imali mogućnost da prate direktan prenos sastanaka putem video-linka. „Ostali, daleko obimniji i zahtevni posao obavljali smo u okviru svojih redovnih aktivnosti“, kažu u tom ministarstvu.

U ekipi za pregovore Crne Gore 1.300 ljudi

„Proces pregovora zahteva stalna ulaganja u postojeći kadar, kao i izgradnju nedostajućih administrativnih kapaciteta putem organizacije obuka, uključivanje eksperata za pojedina pitanja i slično“, kažu u Ministarstvu za evropske integracije Crne Gore. Pregovaračku strukturu Crne Gore čini 1.300 ljudi u 33 radne grupe. Najviše ljudi je iz organa državne uprave, a tu su i predstavnici parlamenta, nevladinog sektora, poslovne zajednice, sindikata, univerziteta i ostalih organizacija civilnog društva.