Zemlje članice Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, a u kojima su promenjene vlade ili bi uskoro moglo doći do smene vlasti na izborima, neće promeniti stav prema kosovskoj nezavisnosti i nastaviće da podržavaju Srbiju, saglasni su sagovornici Danasa.
Promena vlade u Atini i ekonomski udar pod kojim je i Španija, kao i predstojeći izbori u toj zemlji i u Rumuniji, ne bi trebalo da donesu promenu politike prema Srbiji. Kako je našem listu izjavio grčki diplomata Dimitri Moskopulos, „onda kada ceo Zapadni Balkan postane deo EU, svi će se međusobno priznati“. Do tada, Kosovo za njih nije suverena država.
„Stav zvanične Atine o samoproglašenoj kosovskoj nezavisnosti dobro je poznat i neće se menjati. Grčka ne priznaje nezavisnost Kosova i istovremeno podržava evropsku perspektivu celog Zapadnog Balkana“, rečeno je Danasu u grčkoj ambasadi u Srbiji.
U atinskim diplomatskim izvorima takođe nezvanično tvrde da se dosadašnja spoljna politika Grčke neće menjati, uprkos političkim promenama u ovoj zemlji. Kako je rečeno Danasu, nova vlada sa premijerom Lukasom Papademosom na čelu, koja je prekjuče dobila poverenje parlamenta, ima specifičan zadatak da sprovede evropski paket pomoći za izlazak zemlje iz dužničke krize i ubrza dugoročne reforme. Grčki zvaničnici ni hipotetički ne žele da komentarišu mogućnost da bi Atina, u sadašnjim ekonomskim okolnostima, mogla da pod pritiskom pojedinih članica EU prizna Kosovo.
Kosovski mediji objavili su da je ambasador Dimitri Moskopulos, šef kancelarije Grške u Prištini, nedavno izjavio da je grčko „nepriznavanje Kosova privremeni proces, zato što se svi Evropljani moraju međusobno priznati“. Ipak, Moskopulos za Danas ističe da se stav Grčke u vezi sa statusom Kosova ne menja.
– Grčka nije promenila stav. Nema reči o priznavanju kosovske nezavisnosti. Ali, treba podsetiti da Grčka istovremeno podržava i promoviše ulazak Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo, u Evropsku uniju. Ne zna se kada će to biti, ali jednom kad se desi, kada ceo Zapadni Balkan postane deo EU, svi će se međusobno priznati. Moja izjava odnosila se na tu budućnost – kaže Dimitri Moskopulos.
– Najjednostavniji odgovor na pitanje da li će nova grčka vlada promeniti politiku prema Kosovu bio bi da Atina neće menjati svoju kosovsku politiku – ocenjuje za Danas Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.
Vejvoda objašnjava da je nova vlada prelazna, što znači da ima vrlo jasan cilj i mandat, a reč je isključivo o problemima unutrašnjeg tipa. Prelazne vlade se vrlo retko bave spoljnom politikom, a priznanje Kosova spada u taj domen nadležnosti. Prema njegovim rečima, nema nikakvih naznaka da bi Grčka i u doglednoj budućnosti mogla da zauzme drugačiju poziciju.
– Grčka nije uspela ni sa Makedonijom da pronađe rešenje o sličnom problemu. S druge strane, ne vidim da EU koristi sada grčku krizu da bi progurala nešto drugo, odnosno da bi mogla da u sklopu paketa reformi zahteva priznanje Kosova – naglašava Vejvoda.
Naš sagovornik podseća da i u drugim zemljama EU koje nisu priznale Kosovo, a to su Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar, postoji vrlo mala verovatnoća da, usled udara ekonomske krize, dođe do promene politike prema Kosovu. Tamo i levica i desnica imaju vrlo slične poglede povodom Kosova i ne vidim da će biti drugačije, zaključuje Ivan Vejvoda.
Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija i programski direktor Centra za novu politiku, za Danas kaže da je pet evropskih zemalja koje nisu priznale proglašenu nezavisnost Kosova pod konstantnim pritiskom koji se ispoljava na sednicama Saveta ministara spoljnih poslova i radnim telima tog saveta.
– Na njih se redovno vrši pritisak kako na manjinu ne bi li se složili s nekim zaključcima. S tim se tih pet zemalja sreće već duže vreme. S druge strane, ekonomska kriza u kojoj se te zemlje nalaze i njeno rešavanje se ne povezuje s priznanjem Kosova. Evropska unija se sada bavi mnogo važnijim temama od Kosova i Zapadnog Balkana, a to je spašavanje evrozone – objašnjava Jovanović.
On dodaje da nema nagoveštaja da se u tim zemljama vodi ozbiljna rasprava o promeni politike vezane za Kosovo niti tako nešto predlaže neka ozbiljna politička grupacija.
– Sve te zemlje, izuzev Grčke koja je izgradila specifične odnose sa Srbijom koje ne želi da naruši, braneći princip, ne mogu da promene mišljenje o nezavisnosti Kosova. Sve one unutar sebe imaju isti problem kao i Srbija. Rumunija ima Transilvaniju, Španija Baskiju i Kataloniju, Slovačka ima veliku mađarsku manjinu, o Kipru da i ne govorimo – kaže Jovanović.
Kosovo bez evropskih kredita
Prema pisanju prištinskog dnevnika Zeri, to što pet država članica EU ne priznaje kosovsku nezavisnost Prištini nanosi i političku i ekonomsku štetu. Zeri tvrdi da zbog zvanično statusno neutralne pozicije EU, Kosovo ne može da koristi kredite Evropske investicione banke, koja ne pristaje da direktno razgovara s kosovskim institucijama. Iako je Unmik još 2005. potpisao privremeni sporazum sa EIB, banka i rekonfigurisana uprava UN različito tumače svoje nadležnosti posle proglašenja kosovske nezavisnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
