„Početak ostvarenja generacijskog sna“

Prema Dačićevim rečima, od naše posvećenosti zavisiće i brzina ulaska u EU. „Čvrsto verujem da je to moguće i da ćemo postići uspeh. Ono što je godinama i decenijama izgledalo kao san počelo je da se ostvaruje. Srbija sada sigurno ide u Evropu, a aktuelna vlada nije samo otvorila vrata ka Evropi nego je zakoračila u nju. Početak pregovora je istorijska odluka“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Dačić je istakao da je odluka ministarskog saveta „znak startnog pištolja za sveobuhvatne reforme u Srbiji“ i naveo da će prva međuvladina konferencija EU i Srbije biti najverovatnije održana 21. januara u Briselu. Odgovarajući na pitanje šta misli o inicijativi da zajedno s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton bude predložen za Nobelovu nagradu za mir, on je naveo da „nismo mi ovde ništa radili ni za Nobelove nagrade ni za svoj rejting ni za fotelje, nego za Srbiju, i to nam je najveća nagrada“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je juče u Bundestagu da Nemačka smatra da prva pristupna konferencija sa Srbijom u Briselu može da bude održana narednog meseca. Ona je juče poslanicima podnela izveštaj vlade pred samit šefova država ili vlada EU, odnosno Evropskog saveta, koji se održava danas i sutra u Briselu i na kojem bi trebalo da bude potvrđena odluka šefova diplomatija EU o Srbiji.

Merkelova, koja je u utorak započela treći kancelarski mandat, podsetila je da se pre određivanja datuma zahtevao vidan napredak u primeni Briselskog sporazuma Beograda i Prištine. „Sada to možemo da potvrdimo“, rekla je kancelarka i dodala da prva pristupna konferencija sa Srbijom može da bude održana u januaru.

Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije, rekla je da skrining za poglavlje 35 koje će biti posvećeno pitanju normalizacije odnosa Beograda i Prištine počinje 22. januara, dan posle prve međuvladine konferencije. Međutim, kako je navela, sada ni Srbija ni Evropska komisija još ne znaju na koji će se način u okviru poglavlja 35 pratiti proces normalizacije.

Miščevićeva je novinarima, tokom jučerašnjeg radnog doručka, rekla da će na skriningu EK reći šta treba da bude sadržaj poglavlja 35, a da će svoje viđenje stvari predstaviti i Beograd, tako što će predložiti teme budućih sporazuma sa Prištinom, koje je nazvala „Brisel 2“ i „Brisel 3“.

Ona je objasnila da je u Pregovaračkom okviru EU ostavljen prostor da se, osim u poglavlju 35, u posebnim opravdanim slučajevima pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine pojavi i u drugim poglavljima, jer u ovom trenutku nije moguće predvideti da li će neka tehnička pitanja u procesu usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama biti nužno tretirati u nekom od sektorskih poglavlja. „Normalizacija odnosa sa Prištinom neće biti u tehničkom smislu merilo za otvaranje poglavlja, osim poglavlja 35. To potvrđujem“, rekla je Miščevićeva.

Kada je reč o načinu na koji Pregovarački okvir EU tretira pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Miščevićeva i Branko Ružić, ministar zadužen za evropske integracije, istakli su da se formulacijom „pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine“ na kojem se insistira ni na koji način ne prejudicira zahtev za priznanjem nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Ružić je objasnio da mu je i u Londonu i Berlinu jasno rečeno da, osim priznanja, postoje i drugi modeli da se takav sporazum donese. Ružić je podsetio da je ambicija Srbije da 2020. postane članica EU, a da pregovore završi 2018.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone je rekao da stolica za Kosovo u UN ne mora da bude rezultat pravno obavezujućeg sporazuma, ali da bi mogla biti posledica toga.

Vicepremijer i ministar spoljnih poslova Grčke Evangelos Venizelos izrazio je juče zadovoljstvo što će tokom grčkog predsedavanja EU početi pregovori članstvu Srbije. On je takođe najavio da će nakon prve međuvladine konferencije posetiti Beograd, a srpskim vlastima je čestitao ulazak u novu fazu evropske integracije.

Inostrane agencije ocenjuju da je odluka o početku pristupnih pregovora Srbije nagrada Beogradu za demokratske reforme i napore da normalizuje odnose s Kosovom. S druge strane, prištinski mediji navode da izveštaj visoke predstavnice EU o napretku u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova predstavlja „bacanje prašine u oči“. U tom kontekstu, list Koha ditore piše da je motiv za izrazito pozitivan izveštaj „bilo opredeljenje da Srbija po svaku cenu dobije datum početka pregovora o članstvu“.

Hašim Tači i Ketrin Ešton saglasili su se da se od 2014. intenzivira angažovanje na normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Kosovski premijer je na svojoj Fejsbuk stranici juče napisao da je razgovarao sa visokom predstavnicom EU i da su tom prilikom „visoko ocenili funkcionalizaciju carinskog sistema Kosova i na severu Mitrovice“. „Takođe smo, kao veoma obećavajući, ocenili početak integracije u Policiju Kosova pripadnika srpske zajednice koji žive na severu Mitrovice“, napisao je Tači.

Nikolić: Šansa za mlade i obrazovane

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u Čačku da članstvo u EU treba da pokrene Srbiju i da pruži šansu mladim i obrazovnim ljudima, ali da to čine i sami pregovori jer omogućavaju mladima da lakše dođu do posla. Nikoliću je u Skupštini Čačka uručeno zvanje počasnog građanina povodom Dana grada.