Foto: Marko NišićPrivatni monopoli u agrobiznisu su jedan od najjačih centara ekonomske i političke moći u Srbiji, međutim poljoprivrednici su izuzetno organizovani i uporni, i mislim da imaju dobre izglede da se izbore za svoje zahteve, uprkos činjenici da im je neprijatelji veoma jak, kaže za Danas Ivan Zlatić, član Predstavništva Partije radikalne levice
Za razliku od nekih ranijih protesta paora, dodaje on, ove blokade imaju podršku šire javnosti, što nije samo važan izvor njihove pregovaračke snage nego i pokazatelj snage društva u celini.
Zlatić napominje da nije više tako lako da se samo pokaže prstom na skupe traktore kojima paori blokiraju ulice i da se time skrene javna pažnja sa očigledne činjenice da će svi biti na šteti ako agro monopoli unište male poljoprivrednike.
– Najveći neprijatelj borbe za ekonomski položaj radnih ljudi u Srbiji je nizak intenzitet organizovanja oko zajedničkih interesa, a najveći neprijatelji organizovanja su siromaštvo, opterećenost dugovima i nesigurnost radnog mesta, zarade i doma. Kapitalu i vlastima odgovara ovaj začarani krug, zato je Aleksandar Vučić i našao za shodno da pohvali pobunjene paore što nisu „profesionalni štrajkači“, nego „pošteni ljudi“, čime nam je poslao jasnu poruku da je organizovanje u načelu nepoželjno, osim kad baš zagusti. Naravno, kad zagusti onda je dockan za organizovanje. Šanse za uspeh bilo koje društvene borbe su onoliko manje koliko u nju uđemo sa konfuznim unutrašnjim odnosima – smatra naš sagovornik.
Paori širom Srbije protestuju unazad šest dana, blokirajući saobraćajnice, nezadovoljni odnosom države prema njihovoj delatnosti.
Nakon prvih neuspelih pregovora sa najvišim državnim zvaničnicima, blokade traktorima su nastavljene, a danas se ponovo očekuje sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, u čiji pozitivan ishod se naveliko izražava sumnja.
– Mi smo za trideset godina zavođenja kapitalizma porpuno uništili društveno organizovanje na radnom mestu i u lokalnoj zajednici koje smo imaji u sistemu društvene svojine i radničkog samoupravljanja. Najteži udarac snazi društva da se odupre osiromašenju i obespravljivanju je bilo uništavanje sindikata tokom privatizacije društvene svojine. Profesionalni nevladin sektor se pokazao kao krajnje neadekvatan da zauzme mesto masovnih socijalističkih organizacija, i tu rupu moramo da zatrpamo ako nam je do izlaska iz bespomoćnosti – kaže Ivan Zlatić.
Iako je nivo formalne sindikalizacije u Srbiji nizak, napominje on, naročito u privatnom sektoru, to ne znači da se radnici i radnice ne organizuju na način za koji misle da im je bezbedan.
– Mi se u PRL sve češće susrećemo sa ljudima koji se na radnom mestu organizuju neformalno, i bore se tako što zajedničkom akcijom navedu poslodavca na zaključak da mu loš položaj radnika proizvodi probleme u poslovanju, a da poslodavac i ne zna da su mu problemi posledica radničkog organizovanja. Ovakve akcije su naravno nestabilne i ograničenog dometa, i zato je vrlo važno da tradicionalni sindikati nađu način da podrže neformalno organizovanje koje je stvarnost radničkog pokreta danas, i kako da se ono razvije u stabilniju strukturu sposobnu da realizuje ozbiljnije ekonomske zahteve – zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
