Praznovanje u znaku podela između Zapada i Moskve

– Ovogodišnje praznovanje Dana pobede odražava duboke podele  između Zapada i Rusije, koje su u najvećoj meri izazvane konfliktom u Rusiji, što pokazuje i odluka Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, ruskih saveznika u Drugom svetskom ratu, da na centralnu svečanost u Moskvi ne pošalju visoke zvaničnike, već da budu zastupljene na ambasadorskom nivou. Francuze i Italijane će predstavljati šefovi diplomatija, dok će države poput Kine, Indije, Južne Afrike, Brazila, Kube, Venecuele biti prisutne na najvišem, predsedničkom nivou. Što se evropskih lidera tiče, očekuje se prisustvo zvaničnika iz Češke, Slovačke, Grčke, Kipra. Veliku pažnju javnosti izazvala je i najava dolaska unuka nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, ser Nikolasa Somsa, bivšeg ministra odbrane.

S druge strane, Ukrajinci su počeli praznovanje juče, prvi put obeležavajući Dan sećanja i pomirenja. Kijev danas organizuje Marš mira, u kojem će učestvovati vojni orkestri iz Ukrajine i evropskih zemalja, među kojima i niški duvački orkestar.

Osim svečane akademije u Sava centru u Beogradu, u okviru kojeg će biti premijerno prikazan rusko-ukrajinski film o Drugom svetskom ratu „Bitka za Sevastopolj“, najavljeno je polaganje venaca na Spomenik neznanom junaku na Avali, Spomenik ruskim veteranima na Avali, a biće ukazana i počast učesnicima NOR-a na Groblju oslobodilaca Beograda. Ambasada Rusije u Beogradu najavila je da će svetkovine na otvorenom početi danas u devet ujutro na Trgu republike, uz direktan prenos parade na Crvenom trgu na velikim ekranima. Takođe, najavljeni su nastupi ruskih umetnika i horova, te prikazivanje sovjetskih igranih filmova. Na kraju dana sa Ušća će simbolično biti ispaljeno 70 vatrometa.

U Ambasadi Sjedinjenih Država u Beogradu Danasu je rečeno da je godišnjica Dana pobede juče obeležena nadletanjem aviona u Vašingtonu, kao i da je o značaju tog događaja govorio predsednik Barak Obama. Obama je ukazao da su „saveznički vojnici generacija koja je spasila svet“. Odgovarajući na pitanje da li će ta ambasada u Srbiji na neki način obeležiti Dan pobede, naši sagovornici navode da su se „nacisti predali u Berlinu 8. maja 1945, tako da ništa nije planirano za 9. maj“.

Nikolić razgovarao sa Kastrom

Predsednik Srbije sastao se juče u Moskvi s predsednikom Kube Raulom Kastrom, saopštio je Nikolićev kabinet. Kako se ističe, u „srdačnom i prijateljskom razgovoru“, predsednik Nikolić je konstatovao da „dva naroda dele slična slobodarska osećanja i posvećenost miru“. Najavljeno je da će Nikolić posetiti Kubu 18. maja.

Više od 2.500 novinara

Na zvaničnom sajtu vojne parade u Moskvi povodom Dana pobede navodi se da je za praćenje ovog događaja akreditovano više od 2.500 novinara i snimatelja. Objavljena su dva spiska s imenima novinara, ali bez navođenja naziva medija koji predstavljaju – na jednom se nalazi 2.011 ruskih novinara, a na drugom 536 medijskih predstavnika iz sveta. Podatak o tome koliko je medija iz Srbije akreditovano, nismo uspeli da dobijemo. Vojnu paradu direktno će prenositi u svom programu RTS, Prva televizija, dok Pink razmišlja da to učini na svom trećem kanalu.

B. C.

esić: Da sam predsednik, otišao bih na paradu

– Da sam predsednik Hrvatske, otišao bih na vojnu paradu u Moskvu. Tom paradom se ne slavi nikakav režim, već pobeda nad fašizmom, najvećim zlom koje je  zadesilo planetu, izjavio je bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, na tribini nemačkog foruma ZFD i nedeljnika Vreme u Beogradu. Primećujući da u Evropi danas postoji neofašizam u raznim oblicima Mesić je dodao da je izgleda samo u Nemačkoj jasno ko je pobedio a ko izgubio u Drugom svetkom ratu. „Na našim prostorima mnogi od pobednika pokušavaju da naprave poražene, a od poraženih pobednike“, istakao je Mesić.

S.B.

Protiv ideološke mržnje

eho Omerović, predsednik Odbora za ljudska prava Skupštine Srbije, povodom Dana pobede, kritikovao je postupak za rehabilitaciju Draže Mihailovića. „Pokušaji da se pokaže kako je Srbija navodno imala dva antifašistička pokreta dolaze samo iz ideološke mržnje prema komunistima. Jer, po tome, svako ko je bio protiv komunista, bio je i protiv fašizma“, kaže Omerović za Danas.