Iako zvaničnici i u Vašingtonu i u Prištini tvrde da neće biti nikakve kontrarezolucije na predlog Srbije dostavljen Generalnoj skupštini UN, stručnjak za Dušan Janjić ne isključe mogućnost da se američko-albanski papir pojavi na raspravi o Kosovu i Metohiji, koja je najavljena za 9. septembar.
– Zadatak nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea je da saopšti srpskim zvaničnicima da Brisel nema interes da usaglašava predlog rezolucije s Beogradom, ne bi li „uplašio“ srpsku stranu. Gotovo je izvesno da bi pred GS UN mogla da se pojavi i američko-albanska rezolucija i da se o njoj glasa, čak i ako predlog Srbije dobije potrebnu prostu većinu – izjavio je za Danas Dušan Janjić, koji je koordinator Inicijativnog odbora Nove socijaldemokratije Srbije
On kaže da su moguća dva scenarija. Ukoliko bi se američko-albanski predlog pozivao na mišljenje Međunarodnog suda pravde, o njemu bi, objašnjava Janić, moglo da se raspravlja i eventualno glasa u okviru iste tačke dnevnog reda na kojoj će se razmatrati predlog Srbije. Druga varijanta je, prema Janjićevim rečima, da se predlagači pozovu na obavezu Generalne skupštine UN da raspravlja o statusu KiM i da traže novu tačku dnevnog reda.
Ambasada SAD u Srbiji više puta je ovih dana negirala najave da će Vašington, ukoliko Beograd ne promeni predlog, izaći sa svojom rezolucijom povodom mišljenja MSP, u kojoj se traže „tehnički“ pregovori između Beograda i Prištine i zaključuje nepromenljivost statusa Kosova. U medijima se tim povodom spekulisalo i da li će SAD svoj predlog podneti direktno ili preko prijateljske zemlje, a kao „kandidat“ pominjana je Albanija.
U Ministarstvu spoljnih poslova Kosova Danasu je nezvanično rečeno da Priština neće otkrivati detalje diplomatske strategije sve dok kosovski predsednik, premijer i šef diplomatije Fatmir Sejdiu, Hašim Tači i Skender Hiseni početkom septembra ne otputuju u Njujork, gde će boraviti i u vreme zasedanja Generalne skupštine UN.
Hiseni je na poslednjoj sednici Vlade Kosova izjavio je da je Priština obezbedila podršku „na desetine“ zemalja protiv srpskog predloga rezolucije i da je delovanje u saradnji s pet uticajnih zapadnih država donelo „prve plodove“. On je naglasio da su sve akcije Prištine u koordinaciji sa zemljama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija), ali zbog „minimalne diplomatske diskrecije“ nije želeo da govori o pojedinostima. Hiseni, koji je već duže vreme suočen s nezadovoljstvom opozicije zbog neispunjenih obećanja o novim priznavanjima jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, s obzirom da je poslednje, 69. po redu, priznanje bilo još 19. maja, najavio je da će se situacija promeniti posle ramazanskog posta koji se završava 9. septembra Ramazanskim bajramom.
Moguća intervencija Rusije i Kine
Janjić ukazuje da u ovom trenutku Srbiji ne odgovara promena Rezolucije 1244 SB UN i otvaranje statusnih pregovora s Prištinom, iako zvanični Beograd traži razgovore o statusu KiM, a srpski predlog rezolucije teoretski vodi ka promeni važeće rezolucije SB UN. Prema Janjićevim rečima, u predlogu Beograda izričito se ne navodi da bi Generalna skupština trebalo da da bilo kakve preporuke Savetu bezbednosti. Međutim, to ne isključuje mogućnost da Ruska Federacija i Kina traže raspravu, pozivajući se usvojenu rezoluciju, i da eventualni dijalog dovede do nove rezolucije SB UN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
