Prva tema regionalno prisustvo Kosova

Politički analitičar Dušan Janjić smatra da novi briselski sastanak čak „nije ni neophodan, jer bi detalji načelno postignutog dogovora o učešću Prištine na regionalnim skupovima mogli da se dogovore preko posrednika EU Roberta Kupera“.

– Za potvrdu statusa kandidata za članstvo u EU, Beograd treba mnogo da uradi do kraja februara – da sprovede do sada postignute sporazume i da se dogovori s Prištinom o njenom regionalnom predstavljanju. Iako Beograd sada pokušava da „iščeprka“ i neku vrstu razgovora o statusu i institucijama na KiM, zbog predstojećih izbora u Srbiji, nastavka dijaloga posle marta neće biti najverovatnije do kraja godine – kaže za Danas Dušan Janjić.

Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, očekuje da će glavna tačka nastavka dijaloga biti „međunarodno-pravni subjektivitet Kosova – njegovo učešće ne samo u regionalnim, nego i u međunarodnim organizacijama“. Todorić objašnjava za Danas da, posle neuspelog pokušaja sredinom decembra da se „ovo pitanje tretira generalno, sada će se pokušati da se problem reši „sektorski“ – u oblasti telekomunikacija, energetike i saobraćaja, a potom i na nivou međunarodnih organizacija“.

– Beogradskom pregovaraču neće biti lako. Dosadašnji sporazumi nisu u potpunosti sprovedeni, što otežava njegovu poziciju i smanjuje prostor Beogradu za nove ideje, kao što je predlog predsednika Tadića. To je najverovatnije neki vid „Ahtisari plus“ plana, u kojem, prema predsednikovim rečima, nema podele Kosova i koji, što je novo, uvažava interese regiona i međunarodne zajednice. Sever Kosova dobio bi poseban status u vidu dvojnog ili podeljenog suvereniteta – procenjuje Todorić.

On upozorava da je za beogradsku pregovaračku poziciju sada posebno „opasan“ najavljen referendum na severu KiM. Todorić smatra da bi, „osim dodatnog zaoštravanja odnosa između Srba i Beograda, referendum mogao da dovede do zaključka da Beograd ne može da kontroliše sever Kosova, što znači da je „ograničen“, čak i nepotreban sagovornik“.

Edita Tahiri, šef prištinskog pregovaračkog tima, potvrdila je za Danas da datum nastavka dijaloga nije određen, kao ni dnevni red, mada se očekuje nastavak pregovora o već otvorenim temama: regionalnoj saradnji, energetici i telekomunikacijama. Prema njenim rečima, najava da bi na pregovaračkom stolu mogla da se nađu i pitanja „ratne štete, demarkacije granica, drumski, železnički i avio saobraćaja“ predstavlja dugoročne predloge i planove Prištine za dijalog. Ona kaže da je Priština upoznala posrednika EU sa svojim predlogom tema u 2012, ali da u vezi sa tim treba da se saglase sve tri strane u dijalogu.

U beogradskom pregovaračkom timu Danasu je nezvanično rečeno da nastavak dijaloga ne treba očekivati pre kraja januara, a da se sada, na osnovu vladinih ovlašćenja i uredbi, radi na sprovođenju postignutih dogovora sa Prištinom. I beogradska strana najavljuje kao top-temu nove runde dijaloga regionalno predstavljanje Kosova, dok signale druge strane o otvaranju pitanje ratne štete i demarkacije granica smatra izjavama za kosovsku dnevnopolitičku upotrebu.

Tahiri: Referendum štetan za ceo region

Edita Tahiri smatra da će „referendum srpske manjine na severu Kosova imati negativne posledice po ceo region, jer će izazvati domino efekat kod manjina u drugim državama, što neće doprineti regionalnoj stabilnosti“. Na pitanje Danasa kako će Priština reagovati na srpski referendum na severu KiM, Tahiri odgovara da je „Ustavom Kosova jasno definisan stav o manjinama, čiji je položaj Ahtisarijevim planom najbolje rešen u celom regionu“. Ona kaže da je Priština „spremna za razgovor sa građanima na severu, kojima nudi lokalne izbore, demokratiju, socijalne i ekonomske investicije, umesto života u iluzijama velikosrpske hegemonističke politike“.