Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu: Vučić o ZSO, Osmani o Vučićevoj prošlosti i Miloševićevim zločinima, ostali predstavnici podržali dijalog 1Foto: Printskrin / UN Web TV

Danas u 16 časova počela je redovna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu na kojoj će biti predstavljen izveštaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK). Srbiju i Kosovo će na sednici predstavljati predsednici Aleksandar Vučić i Vjosa Osmani.

Današnja sednica SB UN održava se u toku pojačanih tenzija između Srbije i Kosova zbog zabrane upotrebe dinara na Kosovu, procedure prijema Kosova u Savet Evrope i upravo završenog referenduma o smeni gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

Nakon kratkog prekida na početku sednice, Savetu bezbednosti se najpre obratila šefica UNMIK-a Karolin Zijade osvrnuvši se na vanrednu sednicu održanu 9. februara.

Zijade je istakla nezadovoljstvo nivoa napretka ostvarenog kroz politički dijalog i posledice istog na bezbedonsnu situaciju.

Ona se osvrnula na problem vlasti u četiri srpske opštine na severu Kosova i rekla da su predstavnici srpske zajednice istakli da uslovi za opoziv gradonačelnika ne dozvoljavaju učestvovanje svih predstavnika.

„Zemlje Kvinte i predstavnici EU zahtevali su ponovno razmatranje ove oduke“, rekla je Zijade i dodala da je uprkos tome samo 253 građana izašlo na izbore.

U toku prošle godine, bilo je dosta prepreka uspostavljanju dijaloga izmešu etničkih zajednica, istakla je Zijade i osvrnula se na slučaj u Banjskoj. Rekla je da je procesuiranje učesnika incidenta u Banjskoj „pravosudna stvar ali i politička nužmost“ kako se tako nešto ne bi ponovilo.

Predstavnici kosovskih Srba su izjavili da su suočeni sa „povredama ljduskih prava“ što zahteva posebnu pažnju.

„Uniletarne odluke ne mogu da odagnaju brige običnih ljudi, i stoga različiti sporazumi postignuti u okviru dijaloga pružaju mapu za dalje postupke“, istakla je ona.

Osvrnuvši se na prethodnu Sednicu o Kosovu Zijade je istakla zabrinutost zbog načina komunikacije i implementacije regulacije CBK i posledica koje je ona imala na manjinske zajednice na Kosovu.

„Element sporazuma koji može pružiti rešenje probleme normalizacije jeste preduzimanje iskrenih koraka ka implementaciji Zajednici srpskih opština koja bi pružila održive finansijske i institucionalne garancije srpskoj zajednici“, rekla je Zijade.

Puna implementacija sporazuma postignutih pod okriljem EU je najveći prioritet, rekla je ona i dodala da je na obe strane da ostanu posvećene istom.

Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu: Vučić o ZSO, Osmani o Vučićevoj prošlosti i Miloševićevim zločinima, ostali predstavnici podržali dijalog 2

Kao napretke istakla je validnost registarskih tablica, energetsku mapu i u pogledu carina, a posebno je pohvalali Prištinske vlasti zbog vraćanja zemljišta manastiru Visoki Dečani.

Vučić: Dijalog otkrio istinske motive Prištine, a to je „istrebljivanje Srba“

Predsednik Vučić je najpre podsetio da je 11. aprila, pre jedanaest godina potpisan najbitniji sporazum između Beograd ai Prištine.

„Jedan od potpisnika bila je i EU, a jedanaest godina kasnije, iako su Srbi ispunili sve zahteve sporazumea, formiranje ZSO se ne nazire ni na horizontu“, istakao je Vučić i dodao da su poslednjih jedanaest godina bile godine „slučajne ili namerene nesposobnosti EU kao garanta ugovora da pomere stvari sa početne tačke.“

Vučić je istakao da iako poslednji izveštaj ne obuhvata celokupno stanje na terenu, pokriva sve bitne događaje u poslednjih nekoliko meseci.

On se osvrnuo na prethodnu vanrednu sednicu SB UN o Kosovu i ukidanje dinara na Kosovu i istakao je da je ta sednica održana jer su zemlje članice SB UN prepoznale činjenice i argumente koje je Srbija pružila.

„Ukidanje upotrebe dinara je predstavljalo kulminaciju etnički motivisane kampanje napada na nealbanske civile koje prištinske institucije još uvek sprovode“, rekao je Vučić i dodao da od završetka sednice SB UN niko nije govorio više o prelaznom periodu od tri meseca koji je kosovski premijer Aljbin Kurti obećao.

Vučić je rekao da je od 8. februara do danas obavljeno pet rundi dijaloga Beograd i Prištine, i da je jedina posledica bilo otkrivanje „istinskih motiva Prištine“ i istakao da je Besnik Bisljimi sam potvrdio da je namera bila „istrebljivanje Srba“.

I uprkos tome, Kurtijev režim je umesto sankcija bivao nagrašen, kazao je on i dodao da se 16 etnički motivisanih napada desilo od sednice 8. februara rekao je Vučić.

Iako se Banjska stalno spominje, niti jednom nije istaknut čin kosovskog vojnika koji je na Badnje veče upucao 11-godišnjaka i njegovog brata, istakao je Vučić i rekao da „ne može da se ne pita da li je on samo prekršajno optužen jer su žrtve bile etnički Srbi“.

„Srbija je nedvosmisleno osudila dešavanja u Banjskoj i neće dozvoliti da se ta tragedija koristiti kao alibi za progon Srba i skretanje pažnje da se t oodvija svakodnevno“, rekao je Vučić.

On je izložio hronologiju događaja na severu Kosova, osvrćući se i na jučerašnji referendum za smenu gradonačelnika i istakao da je Priština manipulisala biračkim spiskovima i zastrašivala Srbe kako referendum ne bi uspeo i dodao da je odluka o bojkotovanu referenduma zbog toga opravdana.

Osvrćući se na slučaj hapšenja Srećka Sofronijevića, Vučić je rekao da Srbija zahteva oslobođenje svih političkih zatvorenika na Kosovu, kao i da „nema pomirenja bez oslobođenja“.

„Danas su nam jake i principijelne Ujedinjene nacije potrebne više nego ikad, a situacija na Kosovu i Metohiji je dobra prilika da ta organizacija ojača svoj autoritet“, rekao je on.

Vučić je dodao da treba uvideti da ako se narod Kosova ne može osloniti na UN kao objektivnog arbitra koji može sprečiti etnički inžinjering Prištine, to može dovesti do nepredvidivog scenarija sa ogromnim posledicama.

Prijemom Kosova u Savet Evrope režim Aljbina Kurtija biće ponovo nagrađen, i poručio države koje su priznale nezavisnost Kosova da je projekat koje su podržale postao „monoetnička despotija očišćena od svih manjina“.

Na kraju izlaganja, Vučić se osvrnuo na optužbe da se Srbija sprema na napad na Kosovo i rekao da je Srbija „potpuno psvećena miru, međunarodnom javnom redu, rezoluciji UN i procesu dijaloga pod okriljem EU, kao i da će uraditi sve da reagion drži mirnim“.

Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu: Vučić o ZSO, Osmani o Vučićevoj prošlosti i Miloševićevim zločinima, ostali predstavnici podržali dijalog 3
Foto: Printskrin / UN Web TV

Osmani: Tvrdnje o progonu Srba su politički motivisane i lažne

Osmani je na početku govora istakla intervenciju NATO-a kao „prekretnicu u istoriji ljudske vrste“ i dodala da je Kosovo 25 godina kasnije prešlo veliki put.

Osvrnula se i na podršku zemalja koje su „stajale uz Kosovo tokom najmračnijih dana“ i dodala da vladavina prava danas stoji u osnovi svakog institucionalnog delovanja na Kosovu.

„Kosovo za sve, koje promoviše inkluzivnost, različitost i predstavljanje, to je Kosovo za koje radimo svakog dana“, rekla je Osmani i dodala da ipak prepozaje da ima još puno posla jer se demokratija i ljudska prava nikada ne mogu smatrati završenim projektima.

„Tvrdnje Srbije o navodnom etničkom čišćenju i progonu kosvoskih Srba su lažne, neosnovane i politički motivisane“, istakla je ona.

Dodala je da su te tvrdnje osporene od strane Helsinškog odbora za ljudska prava pa sve do Evropskog parlamenta. Kosovske pravne strukture ohrabruju sve građane da učestvuju, rekla je ona.

„Kosovski Srbi imaju zakonodavni uticaj poput mogućnosti veta na ustavne amandmane kao i bilo koji drugi zakon koji se tiče, religije, edukacije, lokalne uprave, ljudskih prava, prava manjina i tako dalje, tako da su njihovi interesi zaštićeni“, istakla je Osmani.

Ona je kazala i da je pravoslavna crkva zaštićena, kao i da nije bilo etnički motivisanih napada na objekte pravoslavne crkve godinama.

„Nažalost, čak i 25 godina nakon što je NATO zaustavio kampanju genocida Miloševića, pokušaju destibilizacije i agresije Srbije su i dalje aktivni,“ rekla je Osmani i istakla „otmicu tri kosovska policajca, napad na kosovske novinare i 93 NATO vojnika, dok je kulminacija bila teroristični napad protiv Kosova 24. septembra 2023. godine“.

Ona je istakla da je odmah nakon tog incidenta Srbija pozicionirala vojsku blizu granice sa Kosovom i dodala da je nedavno Srbija testirala i „iranske dronove“ ponovo blizu granice.

„Kosovski Srbi jesu pod pritiskom, ali ne od strane Vlade Kosova, već Srbije“, rekla je Osmani i navela primer Nikole Sandulovića kao nekoga ko je bio pod pritiskom režima u Srbiji zbog „polaganja cveža na grob albanske devojčice“. Takođe, istakla je da su kosovski Srbi prisiljeni od strane Srbije da bojkotuju referendum.

Srbi na Kosovu mogu zahvaliti Vučiću za albanske gradonačelnike rekla je Osmani i istakla da ZSO nikada nije trebalo da postane izolovani problem. Navela je i da je za formiranje ZSO trebalo ispuniti nekoliko uslova, od kojih je jedan „gašenje ilegalnih struktura“, što kako kaže, Srbija nije uradila, već ih je pretvorila u paramilitarne strukture.

Osmani se osvrnula i na zločine srpske policije na Kosovu 1999. godine i istakla da „se može slušati Vučićeva propaganda, koja se ugleda na rusku, ali da je jedina istina o njegovom režimu konstantno poricanje i izbegavanje izvinjenja“.

Ona se osvrnula i na Srebrenicu kao „genocid u srcu Evrope“ i naglasila da će Kosovo dati punu podršku rezoluciji koja predstoji.

Spor oko delegacije Osmani

Nakon obraćanja predsednice Osmani, i pored negodovanja predsedavajućeg SB, Vučić je dobio reč i istakao da je „prvi put u ovom telu dozvoljeno da prisustvuju ljudi koji nisu deo delegacije Osmani“ i dodao da je njeno izlaganje bilo „teatar“.

Vučić je istakao da tema sastanka nisu zločini od pre 25 godina, već da treba razgovarati o izveštaju UNMIK-a.

U kratkom obraćanju, predstavnik Rusije je podržao Vučića i takođe istakao da prema protokolu nije smelo biti dozvoljeno Osmani da uvede ljude u svojoj pratnji na sednicu.

Predsedavajuća SB, predstavnica Malte, rekla je da je svesna toga kao i da su članovi delegacije Osmani akreditovani u skladu sa protokolom.

Predstavnici ostalih država: Dijalog se mora nastaviti

Predstavnik SAD je pozvao Srbiju i ceo region da poštuju vladavinu rava, poboljšaju ekonomsku aktivnost i naglasio da će SAD nastaviti da radi sa svojim partnerima u regionu kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU. Istakao je da postoji veliki napredak u regionu u poslednjih nekoliko godina, ali i da su obe strane preduzimale akcije koje su odlagale napredak. Na kraju govora, pozvao je SB UN pregleda učinke i da okonča misiju UNMIK.

Predstavnica Gvajane je istakla da podržava nezavisno demokratsko Kosovo, kao i da se obe strane moraju posvetiti dijalogu i primeni postojećih sporazuma.

Predstavnik Kine istakao je da je situacija na severu Kosova zabrinjavajuća, kao i da je potez ukidanja dinara doveo do podizanja panike među Srbima. Kina je pozvala Prištinu da povuče „nerazumne odluke i zaustavi unilateralne akcije koje ubrzavaju sukob“. Istakao je i da je ZSO obaveza Kosova i da se mora formirati, kao i da je pozicija Kine ostala jasna, odnosno da obe strane moraju ostati u okviru Rezolucije 12:44, kao i da podržavaju nastavak misije UNMIK.

On se osvrnuo i na intervenciju NATO-a 1999. godine i rekao da narod i države na Balkanu „nose neizlečene rane“.

Predstavnik Ekvadora je istakao važnost konstruktivni dijalog Srbije i Kosova i pozvao obe strane da sprovedu sporazume postignute pod okriljem EU. Dodao je i da Ekvador osuđuje svaki akt nasilja i da prepoznaje rizičnu situaciju na severu Kosova, kao i da osuđuje potez CBK o ukidanju dinara. Predstavnik Ekvadora je pozdravio i osnivanje tela za nestale osobe.

Predstavnik Francuske je takođe istakao važnost nastavka normalizacije i medijacije EU u dijalogu. Pohvalio je mešusobno priznanje registarskih tablica kao i napretke na polju enegetike. Pozvao je na formiranje ZSO i istakao da „odsustvo napretka po ovom pitanju ostaje prepreka u ostvarivanu prava srpske manjine“.

Predstavnica Švajcarske je naglasila da je potreban nastavak posvećenosti dijalogu kroz koji se jedino može ostvariti napredak. Istakla je i da je su potrebna konkretna dela, odnosno ispunjavanje obaveza iz postignutih sporazuma.

Predstavnik Alžira je takođe pohvalio napredak u pogledu energetike i priznavanu tablica, ali i osudio incident u Banjskoj i ukidanje dinara na Kosovu, dok je predstavnik Koreje rekao da podržava napredak u pregovorima u skladu sa Ohridskim sporazumom, ali takođe istakao Banjsku kao pretnju za bezbednosnu situaciju na severu Kosova i regulaciju CBK jer onemogućava normalan život srpske manjine.

Predstavnik Sijera Leone-a je pohvalio napretke i naglasio da su takvi konkretni potezi ključ pregovora.

Slovenački predstavnik je istakao važnost intervencije NATO-a 1999., koja je rezultirala Rezolucijom 12:44. Rekao je da je „napredak ogroman a da je mirna koegzistencija uspostavljenja“ na Kosovu, ali da izazovi opstaju. Kao rešenje Slovenija podržava dijalog pod okriljem EU jer „nema alternativu“, formiranje ZSO od strane Kosova, kao i istragu incidenta u Banjskoj od strane Srbije.

Predstavnik Rusije je još jednom skrenuo pažnju na incident sa početka sastanka i istakao da „protokole nije ustanovila gospođa Osmani, već Savet bezbednosti“. Osvrnuo se takođe na intervenciju NATO-a ističući da je ona predstavljala kršenje principa međunarodnog prava. Istakao je i licemernost Saveta bezbednosti i Fancuske i SAD-a zbog neodržavanja sednice o bombardovanju SR Jugoslavije i potonjeg predloga o donošenju rezolucije o Srebrenici.

Istakao je da se istorija pokrajne falsifikuje, da se objekti pravoslavne crkve proglašavaju katoličkim, dok se pravoslavni Srbi nazivaju okupatorima.

Izrazio je i želju da se sve činjenice predstave, bez pokrivanja prištinskih vlasti i dodao da prištinska vlast priznaje da je nezavisnost Kosova samo etapa na putu ka spajanju sa Albanijom.

Predstavnik Mozambika pozvao je obe strane da rade na pomirenju zajednica i uzdrže se od akcija koje mogu izazvati konflikt.

Japanska predstavnica je skrenula pažnju na incident u Banjskoj i pozvala da akteri tog incidenta budu podvrgnuti nepristrasnoj istrazi. Dodala je da je najbitnija primena postignutih sporazuma kroz dijalog pod okriljem EU.

Predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva istakao je da UK pozdravlja odluku o vraćanju zemljišta manastiru Dečani kao i podržava ulazak Kosova u Savet Evrope. Pozvao je obe strane da sprovedu obaveze iz ugovora i istakao formiranje ZSO kao jednu od njih.

Predstavnica Malte takođe je pozdravila postignute napretke i pozvala obe strane da izbegnu nasilje. Naglasila je i važnost dijaloga kao najbolju platformu za normalizaciju odnosa.

Nakon izlaganja svih država, predstavnik SAD je dobio reč i tom prilikom naglasio da je“ NATO intervencija bila nužna kao poslednja opcija protiv Miloševićevog režima.“

Završne reči Vučića i Osmani

Prilikom svog drugog obraćanja, Vučić je najpre istakao da „akcija protiv Srbije nije bila legitimna“ kao i da je doneta bez odobrenja Saveta bezbednosti. Naglasio je da je čuo brigu o Banjskoj od strane osam predstavnika, ali da osim dvoje njih, niko nije spomenuo sedmoro ranjenih Srba.

Osvrnuvši se na izjave predstavnika da bi Srbija trebalo da prestane sa protivljenjem ulasku Kosova u međunarodne institucije, Vučić je rekao da je pre toga trebalo da bude formirana ZSO.

Rekao je da će „Srbija raditi svoj posao, ali da nikada nešemo čuti o proterivanu Srba“ i dodao da je izjava Osmani da su Srbi 3-4% stanovništva Kosova priznanje o politici Kosova jer je, kao kaže, pre par godina udeo Srba bio 7,5%.

Osmani je za kraj pozvala predstavnike država pozvala da dođu na Kosovo kako bi videli stanje u državi i istakla da nije pričala „o prošlosti, već o Kosovu danas, koje je oblikovano bolovima prošlosti zbog neodstatka pravde.“

Na kraju, Osmani je pozvala Vučića da se izvini ljudima koji sede iza nje kako bi pokazao da ima „tračak humanosti u sebi“.

Podsetimo, poslednja sednica SB UN o Kosovu bila je vanredna sednica održana 8. februara ove godine na zahtev Srbije. Ona je usledila odluci Centralne banke Kosova da ukine upotrebu dinara u gotovinskim transakcijama. Poslednja redovna sednica o Kosovu održana je oktobra 2023. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari