Odluka NATO da za trećinu, sa 14.000 na 10.000 vojnika, postepeno smanji snage Kfora izazvala je različita reagovanja. Kosovski premijer Hašim Tači tvrdi da je to poruka o „stabilnosti i napretku na Kosovu“ više od godinu dana posle proglašenja nezavisnosti. Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac lično je obavestio vrh NATO da je „rano za smanjenje snaga Kfora zato što bezbednost još nije dovoljna kad su u pitanju kosovski Srbi i drugi nealbanci“. Kosovski Srbi i vojni analitičari u Beogradu strepe da je reč o jasnoj poruci srpskoj zajednici da joj nije mesto na Kosovu.
Stanje nije jednostavno ni u NATO. Karme Šakon, španska ministarka odbrane, na zasedanju Alijanse u Briselu, izjavila je da je ta zemlja zadovoljna zbog odluke da se smanje snage Kfora, iz kojih povlači svoje vojnike „zato što ta misija radi na učvršćenju ustanova jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u kojima Srbi neće učestvovati“. Ona je objasnila da „Španija ne priznaje nezavisnost Kosova“, ali da je zbog odgovornosti prema saveznicima čekala godinu dana posle jednostranih poteza Prištine, „sprovodeći prvobitni operativni plan vezan za Rezoluciju 1244“.
Kako Danas nezvanično saznaje, osim Španaca koji se definitivno povlače iz Kfora, među vojnicima koji odlaze iz ove misije NATO su uglavnom Nemci i Italijani. Okosnicu smanjenog Kfora trebalo bi da čine Amerikanci i Britanci. Zvaničnici NATO nedavno su negirali informacije neimenovanih izvora o smanjenju snaga Kfora, iako se pokazalo da su podaci tačni, da bi odluku saopštili 11. juna, na dan kada su pre deset godina, posle završetka NATO bombardovanja i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, prve jedinice Kfora ušle na KiM.
Izvori Danasa tvrde da se o smanjenju snaga Kfora u visokim zapadnim diplomatskim i vojnim krugovima govorkalo više meseci i da je državni vrh Srbije na vreme o tome obavešten. U Ministarstvu odbrane juče nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje šta Srbija namerava i može da uradi.
– Da će se snage Kfora smanjiti znalo se čim su vodeće zapadne države priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i kad su osnovane Kosovske bezbednosne snage. Samo je bilo pitanje kada će njima prepustiti posao na KiM. Manji broj vojnika znači manji dijapazon posla, jer nema dovoljno ljudi da brinu o bezbednosti Srba. Cilj je da se sve dužnosti prebace u nadležnost KBS. Poruka je jasna: Srbi, selite se – kaže za Danas vojni analitičar Miroslav Lazanski, koji smatra da je u ovoj situaciji „Beograd nemoćan“.
Rada Trajković, predsednik Izvršnog odbora SNV KiM, takođe strahuje da bio deo Srba mogao da zbog neizvesnosti i nebezbednosti napusti KiM.
– Smanjenjem Kfora, u koji Srbi ipak imaju najviše poverenja, otvara se prostor za delovanje albanskih ekstremista koji nisu odgovarali ni za zločine počinjene u prethodnih deset godina. Beograd bi trebalo da u pregovorima s međunarodnom zajednicom traži ukidanje Kopnene zone bezbednosti. Srbi na KiM treba da se pripreme da se pre smanjenja Kfora dogovore o modalitetima zaštite srpske zajednice i da se, u dogovoru s međunarodnom zajednicom, nađu mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje zločina – izjavila je Rada Trajković za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
